Infarkt više nije bolest starijih: Kardiolog upozorava da sve veći broj mladih završava sa srčanim udarom
Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji, ali ono što posebno zabrinjava jeste sve češća pojava infarkta kod mlađih ljudi. Srbija se ubraja među zemlje sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom u Evropi, a lekari upozoravaju da se granica starosne dobi u kojoj dolazi do srčanog udara sve više pomera.
- U svakodnevnoj kliničkoj praksi sve je više pacijenata koji infarkt doživljavaju u mlađem životnom dobu, često već sa razvijenim komplikacijama - kaže docent dr Ivan Ilić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Kako objašnjava, iza infarkta najčešće stoji proces koji traje godinama, ali prolazi potpuno neprimećeno.
- Infarkt miokarda predstavlja naglo nastalo zapušenje koronarne (venačne) arterije koja snabdeva krvlju, odnosno kiseonikom srčani mišić. Deo srčanog mišića koji snabdeva arterija u kojoj više nema protoka usled nedostatka kiseonika izumire. Prekid protoka nastaje kao posledica pucanja zida krvnog suda u kome se nalazi aterosklerotski plak odnosno naslaga koja se sastoji od holesterola, ćelija koje izazivaju zapaljenje i kolagenih vlakana – objašnjava dr Ilić.
Upravo zato se sve više govori o prevenciji, jer se ključni uzroci razvijaju mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.
- Ateroskleroza ili stvaranje naslaga u zidovima počinje vrlo rano, praktično u detinjstvu i taj proces nije normalno starenje kako se nekada mislilo. Proces ateroskleroze je patološki proces koji je podržan visokim nivoima lošeg holesterola (LDL), niskim nivoima „dobrog“ holesterola (HDL), povišenim krvnim pritiskom, povišenim šećerom u krvi, kao i lošim životnim navikama, pušenjem, gojaznošću i odsustvom fizičke aktivnosti. Interesantno je da domorodačka plemena koja žive u nenaseljenim krajevima Bolivije praktično nemaju aterosklerozu, nemaju dodira sa „savremenim“ životom, zagađenjem, prerađenom hranom i stresom. Važan element njihovog života je fizička aktivnost i hrana bazirana na biljkama, a siromašna zasićenim mastima. Takođe nivo lošeg holesterola kod njih je uglavnom nizak, daleko ispod nivoa koji imaju ljudi u savremenim društvima – pojašnjava doktor.
Iz svega navedenog je jasno da se adekvatnim preventivnim merama od mladosti može sprečiti razvoj ateroskleroze, što kada je u pitanju srčani mišić znači smanjiti rizik od nastanka srčanog udara. Protiv naslednih činilaca se ne možemo boriti, ali uticajem na faktore rizika koji se mogu modifikovati se može smanjiti rizik od nastanka srčanog udara. Preventivne mere podrazumevaju ishranu siromašnu kalorijama i zasićenim mastima, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i kontrolu nivoa masti i šećera u krvi od mladosti.
- Pokazano je da je većina infarkata uzrokovana pucanjem zida krvnog suda na mestima gde postoji aterosklerotski plak, ali koji je daleko od značajnog suženja koje može izazvati simptome bolesti. Poseban problem predstavljaju i pacijenti koji imaju genetsku predispoziciju. Kod osoba sa porodičnom hiperholesterolemijom, nivo lošeg holesterola je povišen od najranijeg uzrasta, što značajno povećava rizik da do infarkta dođe mnogo ranije nego u opštoj populaciji, često već u tridesetim ili četrdesetim godinama života – kaže dr Ilić.
Iako mnogi građani rade laboratorijske analize, stručnjaci upozoravaju da se rezultati često pogrešno tumače.
- Nisu svi pacijenti isti i nisu za sve iste granice nivoa lošeg holesterola. Zbog toga je važno da terapija bude individualno prilagođena i da se ciljne vrednosti jasno definišu. Ne postoji suviše nizak nivo LDL holesterola. To je važeća "mantra" lečenja dislipidemije. Svako sniženje LDL holesterola za 1mmoL/L smanjuje rizik od neželjenih kardiovaskularnih događaja za 22 odsto, odnosno za jednu petinu – upozorava dr Ilić.
Savremena medicina danas nudi različite mogućnosti lečenja, uključujući i terapije koje mogu značajno da snize nivo holesterola kod pacijenata sa visokim rizikom.
- Terapija nivoa masti u krvi može biti u vidu tableta i/ili injekcija. Svaki od lekova ima određenu snagu, odnosno moć da snizi nivo LDL holesterola za određeni procenat. Kombinacije lekova mogu još više da snize nivoe LDL-a tako da se postignu ciljevi. U našoj zemlji su praktično dostupni svi lekovi za snižavanje nivoa holesterola, pri čemu postoji značajan broj pacijenata koji zahteva kombinovanu terapiju. Parenteralni lekovi odnosno oni koji se daju u vidu potkožne injekcije, su rezervisani za pacijente koji ne postižu predviđene preventivne ciljeve nivoa LDL holesterola ili za pacijente kojima je terapija potrebna, ali ne podnose lekove koji se daju u vidu tableta. Terapija u vidu injekcija namenjena je pacijentima sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom koji ne postižu ciljeve standardne terapije. U takvim slučajevima, u Srbiji je omogućeno da se ovi lekovi dobiju besplatno u stacionarnim ustanovama, na osnovu konzilijarnog mišljenja kardiologa ili endokrinologa – kaže kardiolog.
Najčešće se holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol i trigliceridi određuju u sklopu tzv. lipidnog profila. Laboratorijsko određivanje holesterola može biti od pomoći u proceni rizika od nastanka „plakova” u krvnim sudovima koji dovode do suženja ili začepljenja krvnih sudova.
Na kraju, poruka lekara je jasna i jednostavna.
- Prvi korak je stvarno samo korak, pokrenite se, budite fizički aktivni, izmerite sutra ujutru nivoe masti u krvi i počnite da delujete preventivno u cilju produžetka života i očuvanja zdravlja - poručuje dr Ilić.
