Ciste na jajnicima: Kada su bezazlene, a kada mogu ukazivati na rak? Prof. dr Aleksandar Stefanović otkriva simptome i rizike
Ciste na jajnicima spadaju među najčešće ginekološke probleme sa kojima se žene susreću tokom života, ali uprkos tome, mnoge pacijentkinje i dalje nisu sigurne kada je razlog za brigu, a kada je dovoljno samo redovno praćenje. Iako je većina cista benigna i prolazna, određene promene mogu zahtevati dodatnu dijagnostiku, pa čak i hirurško lečenje.
Kako prepoznati simptome koji ne bi smeli da se ignorišu, kada cista može ukazivati na ozbiljniji problem i koliku ulogu imaju ultrazvuk, tumor markeri i porodična istorija u proceni rizika, objasnio je prof. dr Aleksandar Stefanović, ginekolog-akušer i direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.
Šta su najčešći tipovi cista kod žena i koliko su česte?
- Ciste jajnika su čest nalaz u ginekološkoj praksi, naročito kod žena u reproduktivnom periodu. Najčešće su takozvane funkcionalne ciste, koje nastaju u vezi sa ovulacijom i u velikom broju slučajeva nestaju same od sebe. Pored njih, relativno često se sreću i dermoidne ciste, kao i endometriomi, koji su povezani sa endometriozom. Važno je naglasiti da je većina cista jajnika benigna, odnosno nije maligna, ali svaka promena ipak treba da bude pravilno procenjena na ginekološkom pregledu i ultrazvuku.
Da li bi ciste uvek trebalo uklanjati ili se neke mogu pratiti?
- Ne mora svaka cista da se operiše. Naprotiv, mnoge ciste se samo prate, jer se često spontano povuku, posebno kod žena koje još imaju menstruacije. Odluka zavisi od izgleda ciste na ultrazvuku, njene veličine, trajanja i tegoba koje izaziva. Ako cista deluje jednostavno i benigno, a žena nema izražene simptome, najčešće se savetuje kontrolni ultrazvuk. Hirurško lečenje se razmatra kada cista perzistira, raste, prouzrokuje tegobe ili svojim izgledom budi sumnju da nije reč o bezazlenoj promeni.
Koje karakteristike ciste mogu ukazivati na rizik od raka?
- Najvažnije informacije o tome daje ultrazvučni pregled, naročito transvaginalni ultrazvuk. Manje sumnjive su ciste koje su jednostavne, tankozidne i ispunjene samo tečnošću. Veću pažnju zahtevaju ciste koje imaju čvrste delove, deblje pregrade, izrasline na unutrašnjem zidu ili su praćene tečnošću u trbuhu. Rizik je veći i ako se takva promena otkrije kod žene posle menopauze ili ako postoje dodatni simptomi i opterećujuća porodična anamneza. Ipak, nijedan pojedinačni nalaz sam za sebe ne znači malignitet, uvek se posmatra kompletna klinička slika pacijentkinje.
Koliko često bi žene trebalo da idu na ultrazvuk ili kontrole ako imaju cistu?
- Ne postoji jedno univerzalno pravilo, plan praćenja se prilagođava svakoj pacijentkinji pojedinačno. Učestalost kontrola zavisi od godina pacijentkinje, izgleda ciste, njene veličine i toga da li izaziva tegobe. Kod mlađih žena sa malim i jednostavnim cistama često je dovoljna kontrola nakon nekoliko nedelja ili meseci. Kod žena u postmenopauzi svaka cista zahteva pažljiviju procenu, pa se i kontrole planiraju sa većim oprezom. Najvažnije je da praćenje bude individualno i u skladu sa preporukom ginekologa.
Postoje li simptomi koji bi morali odmah da zabrinu žene?
- Posebnu pažnju zahteva iznenadan, jak bol u donjem delu stomaka, naročito ako je praćen mučninom ili povraćanjem, jer može ukazivati na pucanje ciste ili uvrtanje jajnika. Razlog za bržu kontrolu su i uporna nadutost, osećaj pritiska u stomaku, promene u apetitu, bolovi koji traju ili se pojačavaju, kao i neobjašnjiv gubitak telesne mase. Ti simptomi ne znače automatski ozbiljnu bolest, ali ne bi trebalo da se zanemare.
Da li starost, hormoni ili porodična istorija povećavaju rizik od malignih cista?
- Da, svi ti faktori mogu biti važni. Rizik da neka promena bude maligna raste sa godinama i posebno je značajan posle menopauze. Porodična istorija raka jajnika, dojke, debelog creva ili sluznice materice takođe je važan podatak i može ukazivati na naslednu sklonost. Kada su hormoni u pitanju, većina funkcionalnih cista nastaje upravo kao deo normalnih hormonskih promena tokom ciklusa i same po sebi nisu znak maligniteta. Zato se pri proceni svake ciste uvek uzimaju u obzir godine, hormonski status i porodična anamneza.
Koje preventivne mere ili promene u životnom stilu mogu pomoći da se rizik smanji?
- Ne postoji siguran način da se spreči nastanak cista na jajnicima, jer su mnoge povezane sa prirodnim radom jajnika. Ipak, savetuje se usvajanje zdravih životnih navika, uključujući uravnoteženu ishranu, održavanje zdrave telesne težine, izbegavanje pušenja, kao i pravoremeno obraćanje lekaru kada se pojave novi ili perzistiraju već postojeći simptomi. Kod pojedinih žena hormonska kontracepcija može smanjiti verovatnoću nastanka novih funkcionalnih cista, ali se takva terapija ne uvodi na svoju ruku, već u dogovoru sa ginekologom. Važno je i da žene sa opterećenom porodičnom istorijom to naglase svom lekaru.
Kako moderni testovi i tumor markeri pomažu u dijagnostici?
- Kada je reč o evaluaciji cista na jajnicima, ultrazvučni pregled ostaje osnovna i najvažnija dijagnostička metoda. Dopunske metode, poput magnetne rezonance, koriste se kada nakon ultrazvučnog pregleda i dalje postoje dijagnostičke nedoumice. Tumor markeri, poput markera CA-125, su korisni kao dopuna, ali ne predstavljaju test koji sam za sebe potvrđuje ili isključuje malignitet. Njihove vrednosti mogu biti povišene i kod benignih stanja, a nekada mogu biti uredne i kada postoji ozbiljnija promena. Zato se moderni testovi koriste kao pomoć u proceni rizika, ali uvek u kombinaciji sa kliničkom slikom i ultrazvučnim nalazom.
Kada se preporučuje hirurško uklanjanje ciste, a kada samo praćenje?
- Praćenje se najčešće savetuje kada cista izgleda benigno, mala je, ne izaziva ozbiljne tegobe i ne pokazuje rast na kontrolama. Operacija se preporučuje kada cista perzistira, povećava se, izaziva uporne bolove, izgleda sumnjivo na ultrazvuku ili postoji sumnja na komplikacije, poput uvrtanja jajnika ili pucanja ciste. Kod mlađih žena, kada god je moguće, teži se očuvanju zdravog tkiva jajnika, dok se kod žena posle menopauze svaka novonastala promena procenjuje uz veći stepen opreza. Posebno je važno da se žena javi lekaru ako se pojave iznenada jak bol, mučnina, povraćanje, uporna nadutost, osećaj pritiska u stomaku ili neobjašnjih gubitak telesne mase.
