Moždana magla u menopauzi: Neurolog otkriva šta se dešava u mozgu kada pada estrogen
Moždane maglepostali smo svesni poslednjih godina kao svojevrsne zaostavštine pandemije. Sa njom dolaze rasejanost, gubitak koncentracije i usporenost misli — sve ono što često prati ulazak u menopauzu. Iako je uglavnom reč o prolaznoj pojavi, važno je da se žena u tom periodu posveti sebi i ublaži tegobe koje pogađaju gotovo svaku drugu ženu.
Da se o moždanoj magli („brain fog”) danas govori mnogo više nego ranije, ističe neurolog doc. dr Marjana Vukićević, direktorka Specijalna bolnica „Sveti Sava”.
– Ranije su se ovakva stanja uglavnom pripisivala rasejanosti, umoru ili stresu i retko su smatrana posebnim problemom. Danas znamo da je reč o stvarnom i uočljivom skupu simptoma koji se može pojaviti posle virusne infekcije, tokom hroničnog stresa i nesanice, kao i u perimenopauzi i menopauzi – kaže naša sagovornica.
Moždana magla najčešće odgovara onome što se naziva subjektivnim kognitivnim poremećajem. Procene pokazuju da se ove smetnje javljaju kod 40 do 50 odsto žena u perimenopauzi i menopauzi.
Rasejanost, zaboravnost i poremećaj pažnje mogu biti posledica virusne infekcije i hroničnog stresa, ali su najčešće prolazni simptomi koji prate ulazak u menopauzu.
– Žene ovo stanje opisuju kao osećaj mentalne usporenosti, loše koncentracije, otežanog pronalaženja reči koja je „na vrh jezika”, prekida toka misli i izraženog mentalnog umora. Intenzitet i trajanje simptoma razlikuju se od osobe do osobe: dok neke žene gotovo i ne osećaju tegobe, druge se suočavaju sa promenama koje im značajno ometaju svakodnevni život – objašnjava neurolog.
Pad nivoa estrogena
Glavni biološki faktor nastanka moždane magle kod žena jeste pad nivoa estrogena.
– Estrogen ima važnu ulogu u regulaciji neurotransmitera koji utiču na pamćenje, pažnju i motivaciju, kao i u energetskom funkcionisanju mozga – objašnjava doktorka.
Kada nivo estrogena opada, dolazi do promena koje mogu uticati na mentalnu jasnoću.
- Istovremeno se javljaju i poremećaji sna, noćno znojenje, buđenje uz osećaj hladnoće, lupanje srca ili nagli napadi panike.Nedostatak sna dodatno pogoršava koncentraciju i pamćenje – naglašava dr Vukićević.
Pad nivoa estrogena pokreće i niz metaboličkih promena. Kod mnogih žena u menopauzi primećuje se porast holesterola, šećera u krvi i krvnog pritiska. Sve su to naizgled male promene, ali zajedno mogu uticati na rad mozga.
- Ovaj period života često je i psihološki zahtevan: profesionalne obaveze su velike, deca odrastaju, roditelji stare, a svakodnevni stres dostiže vrhunac. Kombinacija hormonskih promena i hroničnog opterećenja dodatno doprinosi osećaju mentalne preopterećenosti. Kod žena koje su ranije imale epizode depresije ili anksioznosti, kognitivne smetnje mogu biti izraženije – ističe sagovornica.
Moždana magla nije početak demencije
Proživljavajući sve to, žene često strahuju da je u pitanju početak demencije.
Važno je naglasiti da „moždana magla“ u menopauzi ne znači demenciju, koja je retka u kasnim četrdesetim i ranim pedesetim godinama. Na standardnim testovima kognitivnih funkcija najčešće nema objektivnih ispada – tvrdi dr Vukićević, dodajući da se žene sa porodičnom istorijom demencije ili Alchajmerove bolesti mogu javiti neurologu radi procene i bazne kognitivne evaluacije.
Iako još uvek ne postoje čvrsti dokazi da hormonska terapija direktno poboljšava pamćenje ili koncentraciju, kod nekih žena ona može ublažiti prateće simptome poput poremećaja sna i valunga.
Prvi korak: regulišite spavanje
Odluka o terapiji uvek se donosi individualno, uz procenu koristi i rizika. Međutim, mnogo toga može se učiniti samostalno.
Regulisanje sna je prvi i najvažniji korak. Preporučuje se sedam do osam sati sna, izbegavanje svih ekrana najmanje sat vremena pre odlaska u krevet, kao i zamračena i blago rashlađena soba. Ako su noćne tegobe izražene, potrebno je konsultovati ginekologa.
Zdrava ishrana, bogata voćem, povrćem i orašastim plodovima, uz smanjen unos prerađene hrane i šećera, stabilizuje metaboličke parametre i doprinosi zdravlju mozga. Redovna fizička aktivnost – poput brze šetnje ili treninga od 30 minuta četiri do pet puta nedeljno – poboljšava cirkulaciju, smanjuje stres i pomaže regulaciju šećera u krvi.
Iako simptomi mogu delovati zabrinjavajuće, kod većine žena „moždana magla“ je prolazna pojava.
- Vremenski okvir varira, ali se stanje najčešće spontano povlači. Uz adekvatnu brigu o spavanju, ishrani, fizičkoj aktivnosti i mentalnom zdravlju, tegobe se mogu značajno ublažiti. U najvećem broju slučajeva ne radi se o uvodu u ozbiljno neurološko oboljenje – ističe dr Vukićević.
