Da li je opasnije kada skoči gornji pritisak ili donji? Kardiolog otkriva koje vrednosti ga najviše brinu
Ljudi koji imaju povišen krvni pritisak često najviše pažnje obraćaju na gornji (sistolni), dok se oko donjeg (dijastolnog) godinama stvaraju različite teorije, strahovi i zablude. Jedna od najraširenijih je da je posebno opasno kada se gornji i donji pritisak "približe", zbog čega mnogi paniče čim vide manju razliku između dve vrednosti na aparatu. Povodom Svetskog dana hipertenzije, kardiolog prim. dr Živan Dimitrijević objašnjava koliko su takva verovanja utemeljena i da li lekare više zabrinjava visok gornji ili donji pritisak.
- To približavanje pritisaka je više neka bapska teorija. Ne volim takve stvari u medicini. Ljudi često kažu: "Jao, približili su se", a to samo po sebi ne mora ništa da znači. Važno je kolike su stvarne vrednosti pritiska. Nije isto kada neko ima 170/110 mmHg i kada ima 130/90, bez obzira na to kolika je razlika između gornjeg i donjeg - kaže prim. dr Dimitrijević.
Kako objašnjava, krvni pritisak nije statična vrednost i tokom dana može značajno da varira pod uticajem stresa, napora, psihičkog stanja, ali i postojećih bolesti srca i krvnih sudova. Upravo zato lekari ne gledaju samo jedan broj, već kompletnu kliničku sliku pacijenta, njegove simptome, godine, terapiju i druge bolesti koje ima. Ipak, iz svog dugogodišnjeg iskustva naš sagovornik kaže da postoje vrednosti koje ga posebno zabrinjavaju.
- Intimno mislim da je donji, dijastolni pritisak vrlo opasan kada mnogo pobegne. To je onaj pritisak koji ostane u krvnim sudovima kada se srce opusti posle izbacivanja krvi. Kada vidim, recimo, 170/115, meni se diže kosa na glavi. Vrlo često sam viđao ljude koji dolaze sa infarktom, a imaju 170/120 ili sa 125. To su situacije u kojima lekar mora brzo da proceni kako da stabilizuje pacijenta i spreči ozbiljne komplikacije - objašnjava kardiolog.
Dodaje da je tokom karijere viđao i mnogo ekstremnije vrednosti, uključujući pacijente sa pritiskom 240/150 mmHg, kao i teške posledice koje takvi skokovi mogu da ostave na organizam.
- Video sam pacijenta sa ogromnim pritiskom koji je doživeo šlog i ostao živ, ali sa ozbiljnim posledicama. Zato mene taj donji pritisak plaši kada mnogo skoči. Naravno da je opasan i visok gornji pritisak, ali sa velikim skokovima dijastolnog imam vrlo loša iskustva - kaže prim. dr Dimitrijević.
Hipertenzija retko dolazi sama
Hipertenzija je danas jedan od najčešćih zdravstvenih problema, a procenjuje se da gotovo polovina odraslog stanovništva ima vrednosti koje zahtevaju praćenje ili lečenje. Prema rečima našeg sagovornika, broj ljudi sa povišenim pritiskom višestruko je porastao u odnosu na period od pre nekoliko decenija, a problem je što hipertenzija retko dolazi sama.
- Retko ćete naći nekoga ko ima visok pritisak, a da nema još nešto od srčanih problema. Često se preklapa sa aritmijama, koronarnom bolešću, srčanom slabošću i drugim kardiovaskularnim problemima. Ove bolesti se prepliću i jedna drugu vuku. Zato je kardiologija komplikovana, jer morate da razmišljate o više stvari istovremeno i da procenite šta je osnovni problem kod pacijenta - objašnjava doktor.
On podseća da se hipertenzija često otkrije slučajno, tokom rutinskog pregleda, zbog čega mnogi dugo žive sa povišenim vrednostima a da toga nisu ni svesni.
- Već i jedno kućno merenje od 140/90 signal je da treba otići kod lekara opšte prakse, dok su vrednosti oko 150/95 mmHg indikacija za lečenje - poručuje prim. dr Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
