Kako stres menja apetit? Prof. dr Vešović otkriva zašto telo različito reaguje na pritisak
Stres različito utiče na svakog čoveka, pa tako i na telesnu težinu i navike u ishrani, ističe specijalista medicine rada i farmacije i lekar integrativne medicine prof. dr Dušan Vešović, koji dodaje da se u praksi može primetiti da neke osobe tokom stresnih perioda gube apetit i jedu manje, dok kod drugih dolazi do suprotnog efekta – pojačane želje za hranom.
- Jedan od ključnih faktora u ovom procesu je kortizol, hormon stresa koji učestvuje u regulaciji energije, metabolizma i reakcije organizma na napetost. Kod kratkotrajnog stresa telo se obično brzo vraća u ravnotežu, ali kod hroničnog stresa dolazi do različitih reakcija koje zavise od osobe do osobe.
Hrana kao uteha od stresa
Kod nekih ljudi stres dovodi do smanjenja apetita i povećanog trošenja energije, dok kod drugih, kako kaže dr Vešović, izaziva emocionalno jedenje i potrebu za hranom kao oblikom kompenzacije. U tim slučajevima često dolazi do prejedanja, posebno u večernjim ili noćnim satima, kada hrana postaje način za kratkotrajno ublažavanje napetosti i neprijatnih emocija.
Namirnice bogate šećerom i ugljenim hidratima u tom trenutku mogu privremeno podići osećaj zadovoljstva u mozgu, ali taj efekat kratko traje i ne rešava uzrok stresa.
- Zato je važno razumeti da reakcija na stres nije ista kod svih. Ona zavisi od psihološkog stanja, navika, hormona i načina života. Upravljanje stresom kroz fizičku aktivnost, kvalitetan san, balansiranu ishranu i brigu o mentalnom zdravlju može pomoći u očuvanju ravnoteže organizma i sprečavanju neželjenih promena u ishrani - poručuje prof. dr Vešović.
Izvor: formulazdravlja/Zdravlje.Kurir.rs
