Imala je 17 godina kada je doživela srčani udar: Osećala sam kao da mi kuća stoji na grudima, lekari u početku nisu znali šta se dešava
Srčani udar (infarkt miokarda) je opasno i hitno stanje i posledica iznenadnog prekida dotoka krvi u deo srčanog mišića. Iako mislimo da je infarkt bolest starijeg sveta, kardiolozi nas opominju da se on registruje i kod osoba srednjeg životnog doba, pa čak i kod sasvim mladih pacijenata. Srčani udar je, nažalost, moguć i kod osoba od samo 17 godina. Pre nekoliko dana u Srbiji je mladić star 17 godina doživeo STEMI infarkt, koji je najteži oblik srčanog udara, kada dolazi do potpunog začepljenja krvnog suda, potvrdila je beogradska Hitna pomoć.
Sličan slučaj desio se i u Australiji kada je sa samo 17 godina tinejdžerka Ava Morin doživela srčani udar.
Šta je spontana disekcija koronarne arterije?
Ava Morin je najmlađa osoba u Australiji za koju se zna da je pretrpela spontanu disekciju koronarne arterije (SCAD) – tip srčanog udara koji je vodeći uzrok srčanih udara kod žena mlađih od 50 godina. Spontana disekcija koronarne arterije nastaje kada dođe do rascepa u zidu krvnog suda srca i posledično blokiranja protoka krvi. Ovo stanje može da izazove infarkt. Najčešće pogađa mlađe žene koje nemaju klasične faktore rizika kao što su povišen krvni pritisak, povišen holesterol, pušenje, dijabetes i gojaznost. Glavni simptomi ovog tipa srčanog udara su jak bol u grudima, nedostatak vazduha i mučnina.
Bol koji razdire grudni koš
Ava je pre srčanog udara u 17. godini života već bolovala od hipermobilnog Ehlers-Danlosovog sindroma - genetskog poremećaja vezivnog tkiva zbog kojeg dolazi do generalizovane hipermobilnosti zglobova, hroničnog bola i pojave modrica.
Patila je i od hronične migrene i umora. Ipak, nije imala razloga da sumnja na srčani udar.
Međutim, u aprilu 2025. godine Avin život dobio je zastrašujući i neobičan preokret. Postala je najmlađa osoba u Australiji za koju se zna da je doživela spontanu disekciju koronarne arterije. Avina borba počela je jedne noći dok je boravila na farmi svog dečka. Osetila je ogroman pritisak u grudima i bol koji se širio kroz celo telo.
– Kao da mi nešto razdire grudni koš iznutra, kao da mi kuća stoji na grudima – priseća se Ava.
Lekari su verolali da je anksioznost, ja sam mislila da ću umreti
Nakon što je pozvala majku, Ava je pozvala i hitnu pomoć, koja je u početku umanjila ozbiljnost njenih simptoma.
– Rekli su mi da mi je srce potpuno u redu, da je u pitanju anksioznost i dali mi lek. Iskreno, mislila sam da ću te noći umreti i osećala sam se potpuno ignorisano – kaže ona.
Ipak, na insistiranje Avinog momka otišla je u bolnicu. Sami lekari bili su u početku zbunjeni, EKG nije pokazao značajne promene, a srčani udar bio je nezamisliv kod tako mlade osobe. Lekari su sve povezali sa Avinom postojećom bolešću i verovali da ima zapaljenje hrskavice koja povezuje rebra sa grudnom kosti, zbog čega dolazi do oštrog bola u grudima koji se pojačava pri dubokom disanju, kašljanju ili fizičkom naporu.
Poslata je kući bez daljih testova
Na kraju je lekar naložio analize krvi koje u početku ipak nisu pokazale značajna odstupanja. Ava je zato poslata kući bez daljih testova. Međutim, njena majka Niki, klinički psiholog specijalizovan za hronična nevidljiva stanja i osnivač mreže Invisible Health Network, insistirala je na daljoj proceni.
Dvadeset četiri sata nakon prvog pregleda, Niki je dobila poziv iz urgentnog centra. Analize krvi pokazale su povišen troponin, marker oštećenja srca.
– Doktor je rekao: „Upravo sam ponovo pogledao rezultate. Troponin joj je povišen. Morate doći na dodatne preglede. Potpuno su to propustili“ – seća se Avina majka.
Nivoi troponina, markera oštećenja srca, bili su čak 10 puta viši od normalnih, posle čega je Ava hitno prebačena u bolnicu.
50 sati čekanja
Tokom tri dana bila je u tri različite bolnice kako bi dobila odgovarajuću pomoć.
Angiogram je pokazao da je doživela SCAD, koji je izazvao krvni ugrušak i doveo do srčanog udara. Pronađena je mala pukotina od oko jednog milimetra u maloj arteriji.
Vesti su bile istovremeno zastrašujuće i olakšavajuće. Nakon 50 sati čekanja na kardiologa i postavljanja dijagnoze, počeo je put oporavka. Ava danas želi da pomogne drugima i najmlađa je učesnica SCAD baze podataka Instituta.
Ovaj važan istraživački projekat ima za cilj da otkrije genetske i životne faktore koji dovode do SCAD-a.
– Ne želim da iko drugi prođe kroz ono kroz šta sam ja prošla. Ako moja priča i moji podaci mogu nekome da pomognu da brže dobije dijagnozu, da ne bude ignorisan ili čak da se spreči SCAD, onda sve ima smisla. Ja sam dokaz da srčani udar tipa SCAD može da se desi i kod veoma mladih ljudi – kaže Ava.
Izvor: victorchang.edu.au/ zdravlje.kurir.rs
