MAJKA RAMBA AMADEUSA, BOSILJKA PUŠIĆ, O BORBI S RAKOM DOJKE: Neće meni jedan grguljez da izjede život
Svako se sa svojom mukom bori kako zna i ume. Bosiljka Boka Pušić iz Herceg Novog, pisac, profesorica srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti u penziji, majka poznatog muzičara Ramba Amadeusa, s „grguljezom koji je izjeda“, kako ona zove karcinom, borila se - humorom. Iz te borbe nastala je knjiga "Veselo, veselo, zometa", koja može da posluži kao svojevrstan putokaz i ohrabrenje svima koji se nađu u sličnoj situaciji.
Kada sam tog kišnog avgustovskog dana došla u porodični dom Pušića kako bi mi Boka pričala o svom radu, knjigama koje je napisala, ljubavi prema arheologu Iliji Pušiću, s kojim je provela šest decenija, pet meseci i devet dana, i koja ju je i dovela u Herceg Novi, ali i o danu kada je primetila čudne promene na dojkama, da bi ubrzo saznala da je u pitanju karcinom, znala sam da naspram sebe imam izuzetnu ženu. Jaču od hercegnovskih stena, ženu koja na duhovit način ume da priča o najlepšim, ali i o najtežim trenucima u životu...
- Svrbila me dojka, ali baš mnogo. Odem na pregled i saznam da imam rak, ali ne u ovoj dojci koja me je svrbila, već u drugoj - kaže.
Usledio je period lečenja, svakodnevno truckanje u sanitetskom vozilu od Herceg Novog do Kotora, vreme ispunjeno strahom od povratka bolesti, gubitak kose, mučne reakcije na razne terapije i lek „zometu“... Ali ona nije klonula duhom.
Rambo Amadeus: "Moja mama Bosiljka..."
Pričala je Boka i kako su je, dok je godinu dana boravila u Institutu "Dr Simo Milošević" u Igalu, muzika koju je tamo slušala i radionica koju je vodila Mirna Marić vratili u život. I kako je slikanjem terala crne misli, pa pripremila izložbu nekako baš pred koronu. Izložba se zvala "Pod nebom Mediterana", a njen sin Antonije Pušić (Rambo Amadeus), ponosan na majčinu snagu i kreativnost , izložbu je ovako najavio na Fejsbuku:
- Moja mama Bosiljka, 84 godine, u Herceg Novom poznata kao profesorica Boka, već godinu dana živi u banji Igalo, jer ne može sama da funkcioniše u kući. Iako nema nikakvih obaveza, ništa ne mora da radi - ona u banji slika, amaterski, čisto iz autoterapijskih razloga. Sada joj je ekipa iz banje napravila izložbu. Mama ima i biznis plan - želi od prodaje slika da zaradi toliko da može da isplati boje, platna i uramljivanje.
“Ti prelepo zboriš i lepo ćeš pisati“
Sve što mi je ova žena neverovatne energije ispričala dok smo sedeli u njenoj kući u blizini Škvera, u svojoj knjizi "Veselo, veselo, zometa" - ispričala je nekako slikovitije. I bilo mi je kristalno jasno zašto joj je njen suprug Ilija, kada su se upoznali, govorio: “ Ti preleopo zboriš i lepo ćeš pisati“. Ona mu je poverovala, pa se ispisala sa tehnologije i upisala književnost na Filozofskom fakultetu.
Čitajući njenu knjigu po povratku u Beograd imala sam utisak da sam i sama bila s njom u sanitetskom vozilu, i u bolničkom krevetu, i u noći kad ju je probudio bol u ramenu, i dok je čekala da joj medicinska sestra u sobu unese bočicu sa infuzijom na kojoj ispisano njeno ime i prezime i naziv leka - zometa...
- Čim mi je moja doktorica rekla da ću „zometu“ primati dok sam živa, zamalo nisam kliknula: „Veselo, veselo zometa!“ Zvučalo bi to doktorici kao onaj vic o mladoj snaji koja je trebalo da nariče nad upokojenim svekrom. Šapnula je starijoj snaji da ona ne zna kako se to čini, a ova ju je odvela u kuhinju rekavši joj popije rakiju-dve i da ide iza nje, pa kako ona to čini, ova neka samo to ponovi. I bude tako. Uđu u sobu gde leži upokojeni i starija krikne: "Kuku tatooo", a mlađa za njom iz sveg glasa: "Opa, bato." Da usklik "Veselo, veselo, zometa!" ne bi zvučao kao naricanje mlađe snaje - oćutim.
Idealan položaj za spavanje koji brine o vašim crevima: Jednostavan trik za bolju probavu