Sandra od rođenja boluje od cistične fibroze, retke genetske bolesti koja je u 21. godini života dovela do samrti.
Planinarska akcija u čast mog donora
Zahvaljujući želji njenih roditelja da budu živi donori i uz pomoć divnih ljudi iz Srbije i inostranstva, Sandri je urađena transplantacija pluća na AKH klinici u Beču i već 10 godina ona živi plućima nepoznatog donora. Može da potrči za autobusom. Da se popne uz stepenice. Da planinari. Da voli. Da se raduje. Da živi jedan potpuno drugačiji život od onog pre transplantacije.
- Godinu dana nakon transplantacije, pokrenula sam planinarsku akciju u čast svog donora pod imenom "In honor of my donor", koja već godinama okuplja brojne planinare iz Srbije i regiona. Već 10 godina sam član PD "Babin zub" iz Knjaževca i bavim se planinarenjem. Zbog jubileja kojim ću proslaviti 10 godina novog života, ove godine organizovan je dvodnevni program, 23. i 24. septembra - priča Sandra.
Ova akcija podržana je kroz kampanju "Produži život", a od ove godine uspon će podržati i udruženje transplantiranih "Zajedno za novi život" kroz novu kampanju "Još si mi trag".
Sandra aktivno radi na promociji donorstva jer u Srbiji oko 2.000 ljudi čeka na transplantaciju, a donora je, nažalost, sve manje.
- Posle mesec i po dana ležanja u bolnici i ukupno tri meseca boravka u Beču, vratila sma se kući za svoj rođendan i Novu godinu. Godinu dana sam nosila masku gde god sam išla. Nakon godinu dana, rešila sam da pokrenem planinarski uspon u čast svog donora, iz velike ljubavi prema prirodi i planinarenju. Nazvala sma ga na engleskom je ne znam ko mi je donor, a engleski je univerzalan svetski jezik, a i zato što verujem da će ovaj događaj postati međunarodni.
Sada dišem punim plućima
Na usponu "In honor of my donor" svake godine jedna transplantirana osoba ispriča svoju životnu priču.
- To je najbolji način da se ljudi uvere u značaj zaveštanja organa jer ti ljudi, baš kao i ja, nakon transplantaciji žive potpuno nov, kvalitetan život - kaže Sandra i nabraja koliko divnih stvari joj se desilo za ovih deset godina nakon transplantacije: - Pronašla sam ljubav svog života, počela da radim, postala sam kuma svojoj najboljoj drugarici, dočekala rođenje neke divne dečice, napravila svoje prvo slatko i džem, osušila šljive, kruške i dunje u svojoj sušari, trčala sam, putovala kad god sam mogla, i što je najvažnije - disala sam i dalje dišem punim plućima. I zato poručujem svim ljudima da zaveštaju svoje organe, jer im posle smrti neće trebati, a mnogima život zavisi upravo od toga. Neka drugi budu srećni i žive normalan život, kada vas više ne bude bilo.
A da li biste vi zaveštali organe?
Stvar je jasna, poručuje Sandra, sa novim organom ljudi normalno žive i opet se raduju životu. - I ne samo osobe kojima je organ potreban, već i njihova porodica, prijatelji. Svi treba da se zapitaju da li bi prihvatili organ da im život zavisi od toga? Ali i da sebe pitaju - da li bih ja te iste organe zaveštao?
Violeta Nedeljković
NE PROPUSTITE
