Depresija je kada tri meseca čekaš da ti petnaest minuta bude bolje. To nije tuga zbog nesretne ljubavi, ni loše raspoloženje zbog neke gluposti. Depresija je potreba da izađeš iz svoje kože. Teški nemir. Nervoza i umor. Želja da pobegneš, da te nema. Depresija je razmišljanje kako bi svet bio bolje mesto bez tebe i kako bi ti bio sretniji bez sveta.

Ovim rečima je Aleksandar Stanković, poznati hrvatski novinar i voditelj kultne emisije "Nedjeljom u 2" na HRT, započeo priču za o svojoj borbi s depresijom u knjizi "Iz svoje kože: život s depresijom" (u izdanju "Lagune").

Knjiga je za kratko vreme postala regionalni hit, a uoči beogradske promocije, koja je zakazana za 20. oktobar u 19 časova u SKC, Stanković je u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govorio o svemu što nosi bolest zvana depresijom koju prema podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji ima više od 400.000 ljudi.

Uoči večerašnje promocije prenosimo vam deo ovog intervjua.

Kakve su reakcije na knjigu, to jest na vašu hrabru ispovest o borbi s depresijom? Pitam vas to pre svega zbog vaše supruge, koja vas je, kad ste joj kazali da pišete knjigu, pitala: "Je l' moraš?", plašeći se reakcije okoline i stigme na porodicu...

- Reakcije su puno bolje nego što sam očekivao. Pretpostavljao sam da će biti dobre, ali su puno bolje, manje je nego što sam očekivao onih koji su negativno dočekali knjigu. Kad kažem da su dobre reakcije, to izvlačim iz činjenice da mi se ljudi obraćaju na sve moguće načine, najviše putem društvenih mreža, ali i na ulici, dok šetam psa u svom naselju... Govore mi da oni i ljudi oko njih imaju isti problem. Kao da je neka epidemija depresije. Moram priznati da sam prijatno iznenađen tolikom potrebom ljudi da se otvaraju i da govore o tome. Kao da im je samo trebao neki ventil da kažu nekome da pate... A ljudi koji su depresivni u stvari pate.

aleksandar-stankovic-foto-ataimages-1.jpg
ATAIMAGES 

S kojim simptomima je kod vas sve krenulo?

- Meni je krenulo s nesanicom. Nisam spavao po cele noći. Dogodilo mi se da dve noći potpuno ne spavam, onda sam treće kao malo spavao sat-dva, uzevši prethodno iz kućne apoteke neke lekove za spavanje. Zatim, imao sam strahoviti nemir. Treći simptom je bio trešenje ruku i nogu, neprestano poskakivanje, baš kao da želiš iskočiti iz svoje kože. Četvrti simptom koji sam osetio je bio nedostatak apetita. Onda i turobne, crne misli, recimo o tome kako bi u stvari bilo bolje da me nema, da bi i meni i okolini bilo lakše da me nema.

Kakva je vaša poruka svima koji ulaze u borbu s depresijom? Na šta da se pripreme?

- Depresija ima različite oblike, ja kažem - to je kurva s hiljadu lica. Ljudi se moraju pripremiti na dugu i tešku zimu, ali posle nje dolazi proleće. Nije sramota potražiti pomoć. Potražite pomoć! Jedini je problem kako je naći, jer i u Hrvatskoj i u Srbiji je problem doći do psihologa i psihijatra. Nije lako naći nekog ko će da vam se posveti. Da sam išao preko socijalnog, teško bih dobio nekog ko bi se svake nedelje po sat vremena bavio mnome. To je u Hrvatskoj gotovo nemoguće, jedino je moguće ako se plati kod privatnika. Sad koristim svoju poziciju da senzibilišem javnost za potrebom da se iz socijalnog osiguranja izdvaja određena suma koja bi išla ka privatnim psihijatrima i psiholozima kako bi pomagali ljudima.