Najnovije vesti

Snežana sa stomom živi 33 godine: Suprug i ja smo odličan primer da bolest zbližava i da teret koji nosimo nije prepreka za ljubav
Foto: Nenad Kostić

Priča o optimizmu, ljubavi i istrajnosti

Snežana sa stomom živi 33 godine: Suprug i ja smo odličan primer da bolest zbližava i da teret koji nosimo nije prepreka za ljubav

Tvoja priča -

Snežana S. Milojević (69) iz Beograda, diplomirani je ekonomista u penziji. Uprkos zdravstvenim teškoćama koje je prošla, ova hrabra dama puna je optimizma, vedrine i energije. Voli da putuje sa suprugom, ali i da pomaže u edukaciji pacijenata sa stomom, jer i sama živi sa njom još od davne 1991. godine. Ovo je njena priča o neodustajanju, ljubavi, nesebičnoj podršci i ljudskosti.

Još kao student, Snežana je imala zdravstvene probleme koji su se javljali svake dve-tri godine i tada je ustanovljena dijagnoza ulceroznog kolitisa pre nego što je imala operaciju, a kasnije je utvrđena i Kronova bolest.

- Ulcerozni kolitis je oštećenje sluzokože debelog creva, zbog čega dnevno imate 10 do 20 stolica, često praćenih krvlju, smršate dosta, a kod mene je na kraju, posle operacije utvrđeno da je to bila Kronova bolest. Kada sam se udala htela sam da uradim sve analize pred trudnoću i to je trajalo nekoliko meseci. Nakon toga u 36-oj godini puklo mi je debelo crevo a pre toga sam se na Bežanijskoj kosi godinama lečila i urađena je hitna operacija. To je bilo 1991. godine. U tom periodu ratnog stanja bio je i manjak hirurga, ali su mene ipak pregledali i doktor mi je rekao: Pa, vi umirete!“ - priča Snežana.

Nakon izvođenja stome osetila sam da mi se kvalitet života poboljšao

Izvedena joj je stoma (hiruški otvor na trbušnoj površini za pražnjenje sadržaja creva) a tada je imala i upalu oba plućna krila.

- Nakon mesec i po dana kada sam ponovo pregledana, odlučeno je da će mi zatvoriti rektum i da će to biti trajno rešenje. Doktor je rekao: „Žao mi je, vi jeste mlada osoba, ali je vaš slučaj školski primer kako debelo crevo može skroz da bude uništeno.“

Posle operacije brzo sam se pridigla i 'prigrlila život'
Posle operacije brzo sam se pridigla i "prigrlila život" foto: Nenad Kostić

Nakon buđenja iz anestezije, Snežana nije ni znala da ima kesu na stomaku pa je to svakako bio veliki šok za nju.

- Kada sam se probudila, nisam ni znala da imam kesu, i to je svakako bio šok za mene. Nakon mesec ipo dana kada sam ponovo pregledana odlučeno je da će mi zatvoriti rektum i da će to biti trajno rešenje. Doktor je rekao: „Žao mi je, Vi jeste mlada osoba ali je vaš slučaj školski primer kako debelo crevo može skroz da bude uništeno.“ Nakon toga sam čitala, istraživala i shvatila sam da mi je kvalitet života od tog trenutka bio bolji, jer nije više bilo čestih stolica, dijareje, infuzija i ja sam to jako brzo prihvatila. Za razliku od mog supruga Dragana koji je u ratu dobio kancer, i to je njemu bio šok jer je bio sportista, igrao je odbojku za reprezentaciju Crne Gore. Bio je i depresivan, ali je vremenom shvatio da mu je to spasilo život - kaže Snežana.

Međutim, prvi meseci nakon operacije nisu bili nimalo jednostavni.

- Ja sam pre svoje operacije smršala 25 kilograma ali sam nakon povratila kilažu i počela polako da obilazim „neverne Tome“ koji su me otpisali pre toga. Kada sam otišla na kontolu posle godnu dana i sam doktor je pohvalio kako izgledam i kako sam se oporavila posle svega, jer svako voli pacijenta koji je optimista - napominje ova hrabra dama.

Prijateljstvo koje se pretočilo u ljubav

Snežana je tada bila u prvom braku i sa tadašnjim suprugom nekoliko puta pokušavala vantelesne oplodnje.

- Godinu dana nakon operacije pokušala sam četiri puta da radim vantelesnu oplodnju i to mi nije uspelo. Nakon toga nisam više pokušavala i ubrzo posle toga, nakon 20 godina braka sam se i razvela. U fazi razvoda srela sam Dragana Trivuna, mog sadašnjeg supruga u Banjaluci na jednom seminaru. On je dve godine mlađi, ali je isto sa 36 godina kao i ja dobio stomu. Upoznali smo se u avgustu a počeli da se zabavljamo u februaru naredne godine. Jedno drugarstvo, prijateljstvo, pretočilo se u ljubav - priča Snežana.

Dragan i ja smo dobar primer da bolest ne bira ni vreme a ni susrete
Dragan i ja smo dobar primer da bolest ne bira ni vreme a ni susretefoto: Privatna Arhiva

Među parovima koji imaju stomu mora postojati bliskost i podrška

Snežana ističe važnost međusobne podrške i razumevanje koji postoje između nje i njenog supruga Dragana, ali da nažalost zna i primere gde nije tako.

- Među parovima koji imaju stomu mora postojati bliskost i podrška koja je najvažnija za kvalitet života. Moj suprug Dragan i ja smo članovi Evopskog udruženja i sreli smo se sa još jednim parom stomičara, on je Italijan iz Milana a ona iz Jemena i čuli smo za još jedan mladi par Ćeha koji su stomičari. Kada sam 1991. operisana, u sobi sam tada bila da jednom mlađom ženom sa Kosova kojoj je, sećam se, muž tada rekao da ako joj stave kesu, da se ne vraća kući. Pošto sam nakon toga ostala u kontaktu sa njom, znam da su se rastali. Dešava se često da bračni drugovi, muškarci češće, napuste svoje supružnike posle ovog saznanja - kaže Snežna.

Snežana i Dragan su veoma aktivni i vole da putuju
Snežana i Dragan su veoma aktivni i vole da putujufoto: Privatna Arhiva

Njen suprug Dragan ističe kako mu je Snežana u potpunosti promenila život.

- Kada sam upoznao moju Snežanu, Bog me je pogledao. To je osoba koja mi daje punu podršku i vetar u leđa u svakom pogledu. Osim što imamo isti zdravstveni problem, mi nadopunjujemo jedno drugo usvakom segmentu. I na polju obuke i pomoći, drugim pacijentima, nema sfere u mom životu u kojoj nije prisutna i potpuno je promenila moj život.

Snežana zrači optimizmom i vedrinom i kaže da se ni tada, u počeku nije predavala lošem raspoloženju i da se brzo navikla na novonastalu situaciju i naučila kako da vodi računa o stomi.

- Ja sam se jako brzo pridigla i „zagrlila život“ kako kažemo mi u našem udruženju i shvatila sam da mi je kvalitet života bolji. Ja sam u bolnici bila tada 1991. od 8.jula do do 25. septembra i tada sam naučila sve oko toga ako se disk menja, kesa i ostalo tako da je to meni bilo kao dobar dan. S druge strane, Dragan je bio veoma depresivan. Bio je nastavnik fizike i kao mlad je morao u penziju. On je u penziji već 29 godina i na kraju je došao u Banjaluku posle rata. Sada mnogo volimo da putujemo, da smo aktivni.

Mnogi ljudi ne veruju da imamo kesu jer očekuju osobe u lošijem stanju

Snežana ističe i važnost edukacije pacijenata o menjanju kese, diska i oko nege, jer je to za njih po izlasku iz bolnice veoma važno.

- Lekari i sestre nam spasu život i na tome im veliko hvala. Ali čini mi se da smo nakon toga prepušteni sami sebi, po izlasku. Mi se kroz naše Nacionalno invalidsko udruženje trudimo da pravimo sastanke na klinikama sa osobljem. Uskoro nas očekuje sastanak na Urološkoj klinici a bili smo na Bežanijskoj kosi, u domu zdravlja Zemun i na Savskom vencu, gde obilazimo pacijente, koji često kada nas vide teško im je da poveruju da imamo kesu, jer očekuju osobe u nekom lošijem stanju. Što se tiče edukacije pacijenata posle operacije i stavljanja izvedene stome, sada je razlika u tome recimo tokom perioda korone posete nisu bile dozvoljene posete tako da članovi porodice ne namju priliku da se edukuju u vezi sa tim. Iako sestre objašnjavaju pacijentu kako se i šta radi, oni u tom trenutnku zbog svog stanja i šoka i nisu u mogućnosti da usvoje savete, i misle da će im u tome pomoći bližnji, pa ti saveti medicinskog osoblja ne dođu do njih.

Snežana i Dragan kroz svoja udruženja pomogli su mnogima koji prilaze kroz sličnu situaciju kao i oni. Njen suprug Dragan Trivun inače je osnivač i predsednik udruženja pacijenata "ILCO-stoma" u Banjaluci u Republici Srpskoj. Subotom i nedeljom, Snežana i Dragan na Savskom vencu organizuju radionice za svoje članove ali i pružaju savete u vezi sa životom sa stomom, svima koji im se jave.

Devojčica Nađa Turudija - hrabri borac od rođenja

Među svim pričama sa kojima se ovo dvoje plemenitih ljudi srelo, jedna se posebno izdvojila. To je priča o maloj Nađi Turudiji, koja sada ima 11 godina a rođena je bez analnog i vaginalnog otvora i od početka živi sa stomom.

Snežana i Dragan sa malom Nađom, koja sada ima 11 godina
Snežana i Dragan sa malom Nađom, koja sada ima 11 godina foto: Privatna Arhiva

- Nađa je rođena bez analnog i vaginalnog otvora mada je trudnoća bila u redu. Preživela je klosrtidiju i ulcerozni kolitis. Od početka smo je pratili, ona je veliki borac i u četvrtoj godini je dobila trajnu stomu. Imala je preko 35 operacija. Devojčica je veoma aktivna, peva duhovne pesme, slika, i mi se viđamo kad god dođu iz Nemačke. Nekada se dešava i majkama da nakon porođaja neko vreme imaju privremenu stomu što takođe bude šok.

Snežanin suprug Dragan kaže da je Nađina mama je nakon 10 godina smogla snage da Snežani i njemu napiše pismo zahvalnosti za svu podršku koji su im pružili.

- Snežana i ja smo 10 godina bili uz malu Nađu i pre godinu dana njena mama poslala nam je piso zahvalnosti koje nas je zaista dirnulo. Uz saglasnost Nađine mame, pismo smo preveli na engleski i poslali Evropskoj asocijaciji pacijenata koja broji 44 člana, gde se uzajamno pomažemo. Svake godine raspisuje se konkurs za najveći podvig za ljude koji pružaju pomoć pacijentima sa stomom, pa je Nađina priča, tj. pismo koje nam je njena mama prosledila, dobilo treće mesto - priča Dragan.

Pismo zahvalonosti koje je Nađina mama poslala Draganu i Snežani
Pismo zahvalonosti koje je Nađina mama poslala Draganu i Snežani foto: Privatna Arhiva

Umetnost je osmisliti život u novonastaloj zdravstvenoj situaciji

Snežna apeluje na mlade i sve druge da slušaju svoje telo i znake koje im ono šalje.

- Cilj je da zdravi ostanu zdravi a oboleli da se pridržavaju saveta lekara jer umetnost je osmisliti život u novonastaloj situaciji. Uvek savetujemo svima da čim osete promene u pražnjenu creva, krv u stolici, nadimanje, da odu kod lekara i urade test na okultno krvarenje. Važno je raditi i kolonoskopiju da i se uočili i otklonili polipi koji vremenom mogu da se pretvore u kancer ako se ne uklone. Toj e veoma važno naročito ako su i članovi njihove porodice imali slične probleme.

Dragan i ja smo dobar primer da bolest ne bira ni vreme a ni susrete. On mi je mnogo pomodao u fazi razvoda i bio mi je velika podrška, volim da kažem da mi ga je Bog poslao. Samo treba biti optimista, jer zaista mislim kakve su vam misli da vam je takav i život. Najveće bogatstvo je naše slobodno vreme.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
 
track