Pre pojave karcinoma Jasmina je imala tri operacije, uklonjene su joj benigne promene na dojkama. Od tada je dva puta godišnje išla na redovne kontrole.
- Između dve kontrole osetila sam tup bol u levoj ruci, ali i bol na mestu gde je već postojala promena vođena kao beningna četiri godine unazad. Odmah sam se javila svojoj doktorki. Nakon ultrazvuka tražila mi je da uradim biopsiju, jer promena bila izmenjena u odnosu na prethodni pregled – priča Jasmina.
U dubini duše, kaže, slutila je da nešto nije kako treba...
- Valjda je to onaj unutrašnji instikt, ali nisam gubila nadu da se možda ipak varam, i da će sve biti kako treba. Kada mi je prijateljica saopštila da ovog puta nema dobre vesti - suze su samo krenule same da teku. Nekoliko minuta imala sam totalnu paraliza tela. Kroz glavu su mi letele misli: „ Šta će biti s mojim ćerkama, sa mojom porodicom?“ Ali brzo sam se trgnula, i sama sebi rekla: „Ne, neće on tebe, pobedićeš ti njega”. Od tog trenutka kreće borba sa nevidljivim neprijateljem i neizvesnim ishodom.
Suprug je obrijao glavu zbog mene
„Zašto to radiš? Dovoljno je što ću ja biti ćelava.” Na to sam dobila odgovor da je on to odlučio još u trenutku kad nam je saopšteno da ću morati na hemioterapiju. I tako smo umesto jednog ćelavca u kući imali dva.
Uz Jasminu je tokom ove žestoke borbe stala cela porodica - suprug, ćerke, roditelji, brat, snaja. Ogromnu podršku davali su joj i bliski prijatelji.
- Pričali su mi da je najteži trenutak tokom ove borbe gubitak kose od hemioterapije. Međutim, ja to nisam tako doživela jer mi je jedino bilo važno da ozdravim, ali gubitak kose pamtiću zauvek zbog svog supruga.
Tačno 14 dana nakon primljene prve hemioterapije Jasminine ruke bile su pune dlaka.
- Znala sam da je došao trenutak kada moram obrijati glavu. To se desilo baš na Badnji dan. Rekla sam suprugu da nazove frizera. Ubrzo on me poziva da siđem u podrum kako bi me frizer ošišao. Silazim i zatičem supruga kako sedi dok ga frizer šiša. Šok. Jedna strana glave već mu je bila obrijana. Krenule su mi suze, i jedino što sam uspela da izustim bilo je: „Zašto to radiš? Dovoljno je što ću ja biti ćelava.” Na to sam dobila odgovor da je on to odlučio još u trenutku kad nam je saopšteno da ću morati na hemioterapiju. I tako smo umesto jednog ćelavca u kući imali dva.
Kad vam se život promeni za 360 stepeni
Saznanje da boluje od raka dojke promenilo je Jasminin život, ali i život njene porodice za 360 stepeni.
- Odjednom više ništa nije bilo isto. Svaki dan bio je ispunjen strepnjom - kako će sve biti, kako ću izdržati terapije, hoće li sve na kraju biti dobro.
Bio je to rolerkoster emocija
Odlučila je da bude pozitivna, jer veruje da je to već pola puta ka izlečenju.
- Bilo je momenata kad ostanem sama u kući i kada počnu da me obuzimaju crne misli. Onda krene plač, to su bili trenuci kada sam se osećala tako bespomoćno...Imala osećaj da mi se ceo svet ruši, da gubim sebe u začaranom krugu iz koga ne umem da izađem. Ali onda krene onaj glas razuma: "Ne Jasmina, ne radi to sebi, ti moraš biti dobro zbog svoje dece". Voditi ovu bitku nije nimalo lako - u jednom trenutku ste sasvim u redu, a u sledećem totalno rasulo. To je rolerkoster emocija koji ja ne mogu da opišem rečima.
Deo lečenja koji je Jasmini najteže pao je - hemioterapija.
- Prva terapija bila je jako teška u psihičkom smislu. Znam da sutra idem da je primim, ali ne znam šta me čeka, kako ću je podneti, hoću li izdržati. Sva ta pitanja su mi se motala po glavi noć pre odlaska. A onda to jutro, taj dolazak u čekaonicu, sva ta lica ispijena, bleda..."Bože, da li ću i ja ovako izgledati?". Kad su mi uključili prvu bocu terapije tog "crvenog đavola”, kako ih nazivaju, nisam imala hrabrosti ni da je pogledam.
Pomišljala sam da dignem ruke od svega
Tako je bilo i sa narednim "crvenim terapijama". Ni tada nisam skupila hrabrost da podignem pogled.
- Druga terapija mi je još teže pala. Prvih 24 sata sam se "rastajala s dušom". U jednom trenutku sam mojima rekla da ja više ne mogu ovo da podnesem i da odustajem. Ta mučnina, taj nagon za povraćanjem, a nemate šta, ta nemoć u telu da ne znate šta da učinite sa sobom - to je bilo jezivo. Sve boli, lomi, nijedan položaj u krevetu ne odgovara, a ne mogu ni da hodam. Znam da me mogu razumeti samo oni koji su prošli proces hemioterapije. Primila sam ih ukupno 16, od toga četiri "crvene" na 21 dan, a ostale na sedam dana. One su bile lakše što se tiče mučnine, ali se javila neuropatija, i ona mi je zadavala probleme s nogama. Bilo je teško tih šest meseci, ali treba izdržati i primiti terapiju.
Videla sam bol u očima mojih ćerki
Jasminina starija ćerka u to vreme bila je na zadnjoj godini Medicinskog fakulteta, i od samog početka je bila upućena u sve.
- Jednostavno od nje nisam mogla ništa ni sakriti. Ostala sam zatečena njenom pribranošću kad smo saznale za rezultat biopsije, i njenom hrabrošću kroz celokupnu moju borbu. Verovatno je od mene skrivala strahove i suze, i to što se motalo po njenoj glavi jer znam da joj nije bilo lako.
Onda su Jasmina, njen suprug i starija ćerka malo pre početka njene prve terapije zajedno rekli mlađoj ćerki istinu.
- Nisam mogla više to da skrivam od nje jer sam znala da sledi opadanje kose i da će se to za koji dan videti. Srce mi se cepalo dok sam joj govorila jer nisam znala kako će to uopšte prihvatiti i razumeti. Ona je 10 godina mlađa od starije ćerke. U očima sam i jednoj i drugoj videla da im je teško da me gledaju takvu u danima kada sam loše zbog terapije, ali sada je sve to iza nas, i radujemo se svakom novom danu.
Moja poruka ženama koje prolaze kroz sličnu situaciju jeste da se ne predaju, da se bore, i da sve ono što im je određeno kao terapija ispoštuju. Recite same sebi: "Mi to možemo, mi to moramo, mi ćemo srediti njega, a ne on nas." To sam često govorila dok sam bila bolesna kad nekom pričam o raku - kaže Jasmina.
Bez obzira na sve što se desilo, nisam ljuta na genetiku
U maju mesecu 2023 godine Jasmina je imala jos jednu operaciju. Po preporuci konzilijuma uklonili su joj i jajnike zbog pozitivnog BRCA 1 genetskog testa.
- Bez obzira na sve što se desilo, nisam ljuta na genetiku. Moja tetka je imala isti tip karcinoma 2009. i, hvala dragom bogu, sad je zdrava žena. Zbog pozitivne genetike obe ćerke biće testirane na ovu mutaciju po savetu lekara nakon napunjenih 25 godina. Ja sada redovno idem na tromesečne kontrole i živim punim plućima okružena sa ljudima koje volim, i sada radim samo ono što meni prija. Naučila sam da kažem "NE" kad mi nešto ne prija i nije mi po volji.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
