U trenutku kada je saznala za opaku bolest Ana je sa porodicom živela u Južnoj Africi, u Johanesburgu. Ono što je za nju lično bilo najteže jeste to što je njena ćerka Elena tada imala samo godinu dana. Tačnije, saznanje da je bolesna stiglo joj je 19 dana nakon ćerkinog prvog rođendana. Ana će taj dan pamtiti dok je živa. Bio je 29. januar, i u Africi je bilo leto.
- Na jako čudan način osećala sam da se nešto dešava sa mojim telom. Noć pre nego što ću otići kod lekara sanjala sam čudan san. Utisak koji je taj san na mene ostavio bio je tako jak da sam o njemu non-stop razmišljala i kad sam ustala. Jednostavno, znala sam da moram da odem na pregled, osećala sam to celim svojim bićem - priča Ana, a licem joj prolazi senka dok se seća svega što je potom usledilo.
Doktorka je rekla: "Ovo je melanom"
Nije oklevala ni časa, pozvala je porodičnog lekara i rekla mu da želi da pregleda kožu.
- On me je odmah poslao kod dermatologa, u Africi je to jako organizovano, nema višemesečnog čekanja. Dermatološki pregled je pokazao da je moja intuicija nepogrešivo osetila da nešto nije u redu...
Dermatolog je Ani odmah uklonio pet, šest promena sa kože, ali za mladež koji se nalazio na grudnom košu doktorka je odmah rekla: "Ovo je melanom."
- Nakon toga je mi je bez okolišanja saopštila: "Ako su zahvaćena pluća i mozak, imate dva meseca života". Odmah me je uputila u bolnicu na ispitivanje. U bolnici su mi pregledali apsolutno sve, od pluća do krvi.
Podigla se, obrisala suze i rešila da se bori s osmehom
Ana je ubrzo operisana. Srećom, melanom nije zahvatio kost, nije se proširio, ali je ipak morala na zračenje.
- Međutim, pošto je moja koža veoma osvetljiva, na mestu gde je bio ožiljak počela je da se stvara velika pečurka tj. keloid, zovu ga i podignuti ožiljak, tako da sam operisana još tri puta. Potom su usledile redovne kontrole, prvo na tri meseca, pa na šest. Sada idem na kontrolu jednom godišnje.
Stalno sam mislila na svoju ćerku i pitala sam se da li ću ozdraviti i gledati je kako raste.
Morate biti pozitivni šta god da vas u životu zadesi
Sve je to Ana stoički podnela, nijednog trenutka nije klonula duhom. Prvobitni šok usled suočavanja sa bolešću brzo je prošao. Podigla se, obrisala suze, i rešila da se bori sa osmehom i uz podršku najbližih.
- Uz mene je bio moj bivši muž, moje prijateljice su bile uz mene, celo moje društvo. Samo sam mislila na svoju ćerku i pitala sam se da li ću ozdraviti i gledati je kako raste. Kada sam jednoj prijateljici rekla šta se desilo njena reakcija je bila: "U redu, nema problema, ekipa stiže i počinjemo novi život." Taj dan su sve moje drugarice došle kod mene. Bukvalno smo napravile slavlje, kao da je to jedan novi život, novi početak, i da će sve biti dobro. I tako je i bilo. Čovek mora da bude pozitivan šta god da ga u životu zadesi. I da ima ima veru u izlečenje.
Vera u izlečenje čini čuda
-
NE PROPUSTITE
