Draganu su jake glavobolje odvele lekaru: "Bubrezi su mi tada radili na 10 % i jedino rešenje bila je transplantacija"

Dragani Kovačević (29) iz Sremske Mitrovice problem sa bubrezima otkriven je kada je imala samo 23 godine. Kao i svaka mlada devojka, imala je planove za budućnost, preseljenje u veći grad i studiranje, a zdravlje nije bilo u vrhu liste njenih prioriteta jer ga je, kao i svi mladi ljudi, podrazumevala. A onda su je uporne glavobolje odvele na preglede i ubrzo na dijalizu, jer je otkriveno da joj bubrezi u jako lošem stanju.

Biopsija je pokazala da boluje od membranoproliferativnog glomerulonefritisa - retke autoimune bolesti bubrega koja je veoma agresivna, i javlja se uglavnom kod dece i mladih ljudi.

- Jedina opcija lečenja koju sam imala u tom trenutku bila je hemodijaliza, jer bolest zbog nedostatka simptoma nije otkrivena na vreme. Dijalizne tretmane sam veoma teško podnosila. Skoro svaki bio je ispraćen veoma intenzivnim glavoboljama, mučninom, povraćanjem, lošim opštim stanjem tako da sam vreme do sledeće dijalize koristila da se oporavim od prethodne.

Nisam bila na listi čekanja organa zahvaljujući mami

Lekari su kao najbolju opciju za ovu mladu devojku videli transplantaciju. S obzirom da kod autoimunih bolesti postoje aktivne i mirne faze, preporučeno joj je da sačeka godinu - dve pre nego što uradi transplantaciju, kako bi se smanjile mogućnosti odbacivanja presađenog organa.

- Zbog kovid pandemije 2019. transplantacije su obustavljene na državnom nivou, pa sam svoju čekala skoro tri i po godine, umesto planirane dve.

U procesu pripreme pacijenta za transplantaciju, prvo se traže mogući donori među članovima porodice, a ukoliko pacijent nema donora ili donori nisu podudarni, njegovo ime stavlja se na listu čekanja za kadaveričnu transplantaciju (vrsta transplantacije u kojoj je donor osoba koja je doživela moždanu smrt).

- Ja nijedan dan nisam provela na listi čekanja jer se od početka znalo da će mi donor biti majka. Iznenađenja nije bilo u našem slučaju, i mama i ja smo bile sigurne da će rezultati biti pozitivni! Operacija se desila 15. decembra 2021. i rečeno mi je da je bubreg počeo da radi dok sam još ležala na operacionom stolu - kaže Dragana.

Ponovo imam energije da radim, treniram, putujem

Oporavak je, kaže Dragana, bio lakši nego što je očekivala.

- Postoperativni bolovi naravno postoje, prvih nekoliko dana dobijaju se jaki analgetici, pa sam taj period dobrim delom prespavala. Bubreg je dobro radio od prvog dana, iz bolnice sam izašla nakon 16 dana, i već kroz mesec dana osećala sam se skroz oporavljeno.

Život posle transplantacije je, za pacijenta koji je išao na dijalizu, zaista ogromna promena na bolje. Naša sagovornica objašnjava da život sa transplantiranim organom dolazi sa dosta odgovornosti – treba se pridržavati određenih pravila vezano za korišćenje imunosupresivne terapije i načina života, ali, život sa transplantiranim organom neuporedivo je bolji u odnosu na život na dijalizi.

- U potpunosti sam se vratila svom životu kakav je bio pre bolesti, malo ozbiljnije, ipak sada imam 29 godina. Mogu da radim, treniram, izlazim sa društvom, putujem, imam energije… Nisam vezana za aparat i ne živim u svakodnevnim bolovima. U početku mi se dešavalo da se probudim i da pomislim da je dan za dijalizu, da sednem za sto da jedem i prekorim sebe što nisam popila upijače fosfora na vreme, da brojim koliko sam čaša vode popila – pre nego što se setim da više ne moram da razmišljam o tome.

Dragana je i član udruženja “Zajedno za novi život” i trudi se da aktivno učestvuje u informisanju javnosti o transplantaciji organa i o poteškoćama sa kojima žive deca i ljudi sa invaliditetom.

- Apelujem na sve čitaoce da barem jednom godišnje urade preventivne preglede! Razvoj mnogih bolesti može se sprečiti ukoliko se otkriju na vreme.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.