Jedno sasvim obično jutro pre 13. godina u potpunosti je promenilo život Stefana Đorđevića (34) iz sela Bošnajci kod Leskovca. Spremao se za odlazak na ispit, kada je iznenada iskašljao krv. Prva sumnja bila je da nešto nije u redu sa plućima, ali nakon pregleda, lekari su ustanovili da je srce dosta uvećano i da je jedino trajno rešenje transplantacija organa. 2014. ugrađena mu je srčana pumpa koja je samo trenutno rešenje.

Pre ovog simptoma Stefan nije primećivao druge, ozbiljne upozoravajuće znake da sa njegovim srcem nešto nije u redu.

- Pre tog događaja, zamarao sam se i često spavao, ali sam to pripisavao konstantnom stresu zbog obaveza i ispita na fakultetu. Dijagnoza je postavljena brzo, neishemijska dilatativna kardiomiopatija (prošireno srce). Nakon toga, ubrzo su mi rekli da će verovatno biti potrebna transplantacija, ali se ne zna kada.

Stefanu je bilo potrebno vreme da prihvati da će ubuduće sve svakodnevne aktivnosti morati da obavlja da dosta opreza i ograničenja.

- Prvi osećaj je bio kao da se dešava nekom drugom i da ja nisam deo te priče. Potrebno je vreme da se to prihvati. Nisam znao težinu svega toga, ni tok ni dužinu lečenja, ni kako će to uticati na moj dalji život. Međutim, ubrzo sam shvatio da sve aktivnosti moram da obavljam sa dosta opreza i ograničenjima, bilo da je to odlazak na fakultet ili šetnja.

stefan-djordjevicz-sa-suprugom.jpg
Privatna Arhiva 
Stefanu najveću podršku daju porodica, supruga i sinovi foto: Privatna Arhiva

Transplantacija nije moguća u Srbiji

Stefan je bio na listi za transplantaciju i tri puta dobijao poziv, međutim, nijednom nije bio dovoljno kompatibilan. Kasnije je došlo do komplikacija njegovog zdravstvenog stanja, zbog čega više nije moguće da bude transplantiran u Srbiji, pa je skinut sa liste.

- Trenutno nisam ni na jednoj listi. Smatram da je za podizanje svesti nacije o doniranju organa potrebno organizovati što više tribina na kojima će se o tome pričati, raditi na demantovanju svih dezinformacija koje kruže među narodom kada su transplanatcije u pitanju, kao i što veće učešće medija u toj temi. Takođe, smatram da je stav Srpske pravoslavne crkve od izuzetnog značaja i da može uticati promenu generalnog stava našeg stanovništva po ovom pitanju.

Tražio sam pomoć u Nemačkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Belorusiji...

Nakon toga pokušao da pronađe rešenje u inostranstvu, ali su prepreke nastavile da se nižu.

- Čim je utvrđena alergija na heparin konzilijum je jednoglasno dao mišljenje za nastavak lečenja i transplantaciju u inostratsvo (još 2018. godine). Krenuo sam da tragam za klinikom koja će prihvatiti moj slučaj. Najpre sam pokušao sa Austrijom i klinikom u Beču, gde sam odbijen, budući da nemaju saradnju sa našom zemljom i da, pre njihovim rečima, ne planiraju dalju saradnju sa zemljama Balkana. Odmah potom sam redom pokušao Grac, par klinika u Nemačkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Velikoj Britaniji i Belorusiji.

Odgovor je bio negativan, uz objašnjenje da nemaju saradnju ili da je njegova dijagnoza komplikovana.

- Moj kardiolog, dr Emilija Nestorović je stupila u kontakt sa doktorima iz Hrvatske, koji su odmah prihvatili moj slučaj, stavili me u proceduru, ali nisam mogao da budem transportovan tamo jer ne postoji trilateralni sporazum između Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Ministarstva zdravlja Republike Hrvatske i Eurotransplanta, budući da Hrvtaska pripada Eurotransplatu.

Stefan kaže da je to bio jedini pokušaj do sada koji je obećavao da bude uspešan, ali nažalost, potraga se nastavlja.

- Ono što je sigurno jeste da je za rešavanje mog problema potrebno uključivanje državnog vrha, jer smo, ja kao pojedinac i institucije koje stoje iza mene, nemoćni za rešavanje međudržavnih relacija.

stefan-djordjevic-srcana-pumpa.jpg
Privatna Arhiva 
2014. godine Stefanu je ugrađena mehanička potpora, odnosno srčana pumpafoto: Privatna Arhiva

Srčana pumpa ne može biti trajno rešenje

2014. godine ugrađena mu je mehanička potpora, odnosno srčana pumpa (LVAD) i 1. oktobra ove godine navršiće se punih 10 godina od ugradnje.

- Pumpa nije trajno rešenje i ne može biti, zbog svih rizika koje nosi njeno postojanje. Svaki dan predstavlja izazov za sebe, jer se svakog dana nešto desi. Ako se i ne desi, tu je psiha da odradi svoje. Budući da je za rad pumpe potreban izvor električnog napajanja, ja bukvalno živim na baterije koje nosim u torbici. Baterije su povezane sa kontrolerom pumpe, a zatim kabl koji vodi od kontrolera do pumpe prišivene za srce prolazi kroz stomak, pa na stomaku imam bukvalno otvorenu ranu koju je potrebno održavati sterilnim priborom i antisepticima, kako ne bi došlo do infekcije - kaže Stefan.

Baterije se moraju dopunjavati na 8-10 sati

Svaka aktivnost, pa i najmanja, podrazumeva proveru baterija i kontrolera, nošenje rezervnih baterija, a ako krene na dalji put onda obavezno pakuje uređaje koji održavaju pumpu.

- Ograničen sam za izvođenje bilo kakvih radnji, što zbog simptoma koje moje zdravstveno stanje podrazumeva (prvenstveno zamor), a onda i zbog ograničenog trajanja baterija (8-10 sati).

stefan-djordjevic-sa-sinovima.jpg
Privatna Arhiva 
Najveće ohrabrenje kroz čitavu ovu borbu za Stefana su njegova dva sina, koji mu daju vetar u leđa, motivaciju i strpljenje da dalje traga i čekamfoto: Privatna Arhiva

Moja dva sina mi daju najveću snagu

Ovom hrabrom mladom čoveku najjači vetar u leđa daje porodica, njegova supruga i dva sina.

- Moja najveća podrška je od početka moja porodica, naravno. Moja majka, otac, supruga. Međutim, moje najveće ohrabrenje kroz čitavu ovu borbu jesu moja dva sina, koji mi daju vetar u leđa, motivaciju i strpljenje da guram dalje, tragam, čekam. Najviše me u životu drži slika koju imam u glavi, a to je da moja deca dočekaju zdravog oca, koji može da im pruži sve one sitnice koje inače zdravi ljudi mogu. Budući da sam kod kuće, dosta vremena provodim sa njima i zbog toga se osećam blagosloveno, bez obzira na težinu mog stanja.

Veća je šansa da će nam zatrebati organ, nego da budete donor

Stefanova poruka ljudima koji su u sličnoj situaciji jeste da ne odustaju, da pronađu u nekome ili nečemu motivaciju za dalju borbu i da istraju u tome, jer bolji dani moraju doći.

- Ako sam na nečemu zahvalan u celom ovom problemu, to je na upoznavanju predivnih ljudi iz udruženja "Zajedno za novi život", čiji sam član već par godina. Članovi ovog udruženja su ljudi koji čekaju transplantaciju i oni koji su je, hvala Bogu, dočekali. Ovo udruženje čini sve napore sa ciljem širenja svesti o značaju transplantacija i pruža sve informacije o ovoj temi putem konferencija, sastanaka, tribina i društvenih mreža. Radostan sam što sam deo tog tima i što iole mogu doprineti da neko, možda kroz moju ili nečiju priču, shvati i spozna značaj doniranja organa, jer je statistički veća verovatnoća da će nam zatrebati organ, nego da budemo donori.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.