Kod lekara je otišla jer joj je izostao ciklus, a nakon nekoliko pregleda lekari su joj rekli da postoji hormonski poremećaj sa pojavom cisti koje su je kasnije pratile kroz čitavo lečenje.
- Imala sam tu sreću da rano saznam da ima problem sa reproduktivnim zdravljem i već tada, u mojoj dvadesetoj godini sam sasvim slučajno otkrila da zatrudnjivanje kod nas neće ići lako kao kod drugih. Kasnije se problem umnožio pa smo imali dijagnozu neprohodnih jajovoda i još par problema i lečenje se odužilo jer i dijagnostika tada nije išla tako jednostavno kao što je to sada slučaj. Kao i mnogo žena, mojih vršnjakinja, koje su u to vreme dobile dijagnozu, nismo imale brzo i lepo iskustvo prognoziranja izlečenja. Nisam znala kada ću i da li ću postati majka, eto, to je bila prognoza - priča Dragana za Zdravlje Kurir.
Proces dijagnostike trajao je dugo i obuhvatao je niz intervencija, analiziranja i dosta razgovora sa lekarima različitih specijalnosti.
- Ipak, ni mi nismo mogli neprekidno da obilazimo bolnice i da idemo na preglede, pravili smo pauze. Bilo nam je potrebno da na celu tu priču povremeno stavimo pauzu i da se psihološki ohrabrimo kako bismo nastavili dalje. Mnogo je suza bilo, mnogo tuge i mnogo neizvesnosti. Kada smo stigli do prvog postupka vantelesne oplodnje imala sam 34 godine a sve pre toga smo imali razne intervencije i dijagnostičke procedure.
Odustajanje nikada nije bila opcija
Najveći izazov za Draganu bilo je to što nije mogla da postane majka kada je to želela i što je morala da prolazi bolne procedure, umesto da se raduje svojoj bebi.
- Jako sam želela da budem majka. Izazovno mi je bilo baš sve, a kao baš najizazovniju emociju bih izdvojila to da sam želela a nikada nisam mogla da budem kao drugi, tačnije kao druge žene. One su bile majke u vreme kada ja to nisam mogla, one su bile trudne kada sam ja bila na intervencijama. Viđala sam ih po bolnicama, divno su izgledale, sve su imale srećne izraze lica i radost iščekivanja. Mazile su ponosno svoje stomake, a eto, moj život je meni ponudio da previjam rane i vadim konce… Baš mi je to teško padalo - priznaje naša sagovornica.
Dragana i njen suprug radovali su se svakoj bebi oko njih, međutim, u tajnosti su tugovali, jer su želeli da i oni proslavljaju rođenje svog deteta.
- U međuvremenu su ta deca, hvala Bogu, kretala i u školu pa smo i to priželjkivali da se nama desi I tako jeste bilo dosta izazovnih momenata ali prevazilazili smo ih. Imali smo naš cilj i išli ka njemu. Odustajanje nije bilo nikada opcija jer smo već sanjali našu devojčicu plavooku.
Najveća podrpka bio mi je suprug ali i dane iz udruženja
Dragani je najveća podrška bio i dan danas je njen suprug Aleksandar koji je sa njom delio i dobro i lose i bio na prvoj liniji fronta svaki put kada je bilo teško, ali je snagu nalazila i u komunikaciji sa ženama koje su u istoj bici kao i ona.
- Ohrabrenje sam pronašla i u Udruženju Šansa za roditeljstvo jer su me članice organizacije zaista istinski razumele zbog svog ličnog iskustva sa istim problemom i znaju šta kroz šta sve jedna žena mora da prođe da bi postala majka i kakve prepreke da prevaziđe. Jednostavno, Udruženje je meni bilo podrška i kasnije sam i ja postala deo Šanse za roditeljstvo i zajedno sa tim iskusnim ženama sam sada deo jedne organizovane grupe sa misijom informisanja, edukacije i podrške svim ljudima koji imaju problema sa začeće. Iskustvo je zaista i sada najjača snaga Udruženja jer ako znamo kroz šta neko prolazi i suštinski razumemo svaku suzu i svaki bol onda možemo najbolje da pomognemo i podržimo.
Naša sagovornica kaže da sada u velikoj meri pomaže i država sa svojim finansiranjem i da žene sada imaju placen neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za prvo zajedničko dete kao i neograničen broj kriotrasfera, plaćeni su i pokušaji VTO za drugo dete kao i donacija reproduktivnog materijala. Sve je to jako važno.
Prva neuspešna VTO mi je najveća rana
Dragana je trudnoću ostvarila iz trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Prvi neuspeli pokušaj podnela je teško.
- Prva negativna beta (Beta HCH) mi je ostala u sećanju kao najveća rana. Plakala sam toliko da sam mislila da nikada neću moći da se zaustavim i veoma mi je to teško palo. Ipak, tada sam već bila deo Udruženja i jedan od mojih zadataka jeste bilo savetovanje putem našeg info telefona. Sećam se da sam jako plakala oko 30 minuta i da je zatim zazvonio naš info telefon pa sam se sabrala i javila na telefon. Definitivno podrška drugima i meni je bila lek - kaže Dragana.
Drugi neuspeo pokušaj bio je smo usputna stanica do moje Marije
- Jeste prvi neuspeh bio najsnažnija bol ali eto, sticajem okolnosti, moralo se nastaviti dalje. Druga negativna beta je prošla nezapaženo. Ni polovinu nije bolela kao prva i smatram da je i to bila jedna usputna stanica na putu do moje Marije. Moram da dodam da smo mi sada vrlo blizu polaska u školu jer je to već sledeće godine i eto i naši snovi će se ostvariti.
Bilo je teško izboriti se sa nerazumevanjem okoline
Nerazumevanje okoline je sastavni deo svake bitke za roditeljstvo i to na žalsot nije lako izbeći.
- Bilo ga je i kod nas, a viđali smo ga u komentarima rođaka, prijatelja, komšija… Iako se sada mnogo više zna o problemima steriliteta, mnogo ljudi bira da veruje da su ljudi sami krivi za svoje probleme, često misle i da je neki problem posledica ponašanja ili da smo se kasno setile da budemo majke. Sticajem čudnih okolnosti sam ja to saznala u dvadesetim godinama ali ipak mi je trebalo dugo da steknem laskavu titulu mame - kaže Dragana.
Ona dodaje da bi bilo lepo kada bismo svi kao društvo prihvatili sterilitet kao problem svih nas i bar nakratko pružili podršku ljudima koji imaju problem sa začećem.
- To nije problem kupovine cipela ili nešto slično, već životni problem i životno pitanje. Nama nije prijalo propitivanje okoline o dodatim kilogramima, o vremenu koje protiče, a kod nas nema ništa novo, nije nam prijalo ni to što su neki mislili da smo sami zaslužili takve muke…to smo se i sami pitali. Nije nam bilo lako nositi se sa time.
Udruženje Šansa za roditeljstvo
Udruženje Šansa za roditeljstvo čiji je Dragana član, okuplja i mnogo stručnih volontera i prijatelja koji na svoj način doprinose da organizacija napreduje i raste. Mnogo saradnika se uključilo u poslednje tri godine i doprinose da organizacija bude sigurnija i snažnija i zaista smo im svima zahvalni na pomoći.
- Udruženje nikada nije bila samo jedna žena pa moram da kažem da pored moje malenkosti u udruženju su i Miroslava i Marijana koje svojim iskustvom u ovoj borbi pomažu i drugima, i Melisa mlada predsednica organizacije koja, na svu sreću, nema lično iskustvo ali je u radu sa mnogo ljudi stekla empatju koju pretvara u podršku prema drugima. Sada to više nije ni samo iskustvena pomoć, već snažan rad koji je podigao ovu temu tamo gde i pripada i koji otvara sva vrata društva i medija kako bi pomoć stigla do svih ljudi kojima je potrebna.
Niste same na ovom putu
Udruženje Šansa za roditeljstvo uskoro puni 8 godina svog rada u tom periodu mnogo se radilo na promenama, na prodršci i na tome da ova tema više ne bude taboo.
- To je ujedno i moja poruka svim ljudima kod kojih nakon perioda od 6 do 12 meseci ne dođe do začeća – nemojte da čekate više. Čim istekne ovaj period spremite se i posetite lekara specijalistu. Ako vam treba savet gde treba da se obratite i lekar koje specijalnosti bi bio vaš izabrani lekar, javite Udruženju Šansa za roditeljstvo na 0616245224 ili nam pišite putem naših mejl adresa. Znamo mi da nije lako, nije lako da se analizirate, pregledate, nije lako da čekate ali je važno da kroz ovu borbu verujete da je vasa beba tu negde i da vas čeka. Na tom putu niste sami imate vašu Šansu za roditeljstvo - kaže Dragana.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
