Dragana je 18 godina čekala svoju Mariju: "Imala sam neprohodne jajovode i nisam znala da li ću postati majka"
Dragana Krstić iz Beograda je veoma rano, već sa 20 godina, otkrila da kod nje postoji problem sa reproduktivnim zdravljem i zatrudnjivanjem, ali nije ni slutila da će njena borba za potomstvo trajati čak 18 godina. Iako taj put nije bio nimalo lak, sa 38 godina ostvarila je svoju najveću želju i sada je Marijina mama. A ovako je sve počelo.
Kod lekara je otišla jer joj je izostao ciklus, a nakon nekoliko pregleda lekari su joj rekli da postoji hormonski poremećaj sa pojavom cisti koje su je kasnije pratile kroz čitavo lečenje.
- Imala sam tu sreću da rano saznam da ima problem sa reproduktivnim zdravljem i već tada, u mojoj dvadesetoj godini sam sasvim slučajno otkrila da zatrudnjivanje kod nas neće ići lako kao kod drugih. Kasnije se problem umnožio pa smo imali dijagnozu neprohodnih jajovoda i još par problema i lečenje se odužilo jer i dijagnostika tada nije išla tako jednostavno kao što je to sada slučaj. Kao i mnogo žena, mojih vršnjakinja, koje su u to vreme dobile dijagnozu, nismo imale brzo i lepo iskustvo prognoziranja izlečenja. Nisam znala kada ću i da li ću postati majka, eto, to je bila prognoza - priča Dragana za Zdravlje Kurir.
Proces dijagnostike trajao je dugo i obuhvatao je niz intervencija, analiziranja i dosta razgovora sa lekarima različitih specijalnosti.
- Ipak, ni mi nismo mogli neprekidno da obilazimo bolnice i da idemo na preglede, pravili smo pauze. Bilo nam je potrebno da na celu tu priču povremeno stavimo pauzu i da se psihološki ohrabrimo kako bismo nastavili dalje. Mnogo je suza bilo, mnogo tuge i mnogo neizvesnosti. Kada smo stigli do prvog postupka vantelesne oplodnje imala sam 34 godine a sve pre toga smo imali razne intervencije i dijagnostičke procedure.
Odustajanje nikada nije bila opcija
Najveći izazov za Draganu bilo je to što nije mogla da postane majka kada je to želela i što je morala da prolazi bolne procedure, umesto da se raduje svojoj bebi.
- Jako sam želela da budem majka. Izazovno mi je bilo baš sve, a kao baš najizazovniju emociju bih izdvojila to da sam želela a nikada nisam mogla da budem kao drugi, tačnije kao druge žene. One su bile majke u vreme kada ja to nisam mogla, one su bile trudne kada sam ja bila na intervencijama. Viđala sam ih po bolnicama, divno su izgledale, sve su imale srećne izraze lica i radost iščekivanja. Mazile su ponosno svoje stomake, a eto, moj život je meni ponudio da previjam rane i vadim konce… Baš mi je to teško padalo - priznaje naša sagovornica.
Najveća podrpka bio mi je suprug ali i dane iz udruženja
Dragani je najveća podrška bio i dan danas je njen suprug Aleksandar koji je sa njom delio i dobro i lose i bio na prvoj liniji fronta svaki put kada je bilo teško, ali je snagu nalazila i u komunikaciji sa ženama koje su u istoj bici kao i ona.
- Ohrabrenje sam pronašla i u Udruženju Šansa za roditeljstvo jer su me članice organizacije zaista istinski razumele zbog svog ličnog iskustva sa istim problemom i znaju šta kroz šta sve jedna žena mora da prođe da bi postala majka i kakve prepreke da prevaziđe. Jednostavno, Udruženje je meni bilo podrška i kasnije sam i ja postala deo Šanse za roditeljstvo i zajedno sa tim iskusnim ženama sam sada deo jedne organizovane grupe sa misijom informisanja, edukacije i podrške svim ljudima koji imaju problema sa začeće. Iskustvo je zaista i sada najjača snaga Udruženja jer ako znamo kroz šta neko prolazi i suštinski razumemo svaku suzu i svaki bol onda možemo najbolje da pomognemo i podržimo.
Naša sagovornica kaže da sada u velikoj meri pomaže i država sa svojim finansiranjem i da žene sada imaju placen neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za prvo zajedničko dete kao i neograničen broj kriotrasfera, plaćeni su i pokušaji VTO za drugo dete kao i donacija reproduktivnog materijala. Sve je to jako važno.
Prva neuspešna VTO mi je najveća rana
Dragana je trudnoću ostvarila iz trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Prvi neuspeli pokušaj podnela je teško.
- Prva negativna beta (Beta HCH) mi je ostala u sećanju kao najveća rana. Plakala sam toliko da sam mislila da nikada neću moći da se zaustavim i veoma mi je to teško palo. Ipak, tada sam već bila deo Udruženja i jedan od mojih zadataka jeste bilo savetovanje putem našeg info telefona. Sećam se da sam jako plakala oko 30 minuta i da je zatim zazvonio naš info telefon pa sam se sabrala i javila na telefon. Definitivno podrška drugima i meni je bila lek - kaže Dragana.
Bilo je teško izboriti se sa nerazumevanjem okoline
Nerazumevanje okoline je sastavni deo svake bitke za roditeljstvo i to na žalsot nije lako izbeći.
- Bilo ga je i kod nas, a viđali smo ga u komentarima rođaka, prijatelja, komšija… Iako se sada mnogo više zna o problemima steriliteta, mnogo ljudi bira da veruje da su ljudi sami krivi za svoje probleme, često misle i da je neki problem posledica ponašanja ili da smo se kasno setile da budemo majke. Sticajem čudnih okolnosti sam ja to saznala u dvadesetim godinama ali ipak mi je trebalo dugo da steknem laskavu titulu mame - kaže Dragana.
Ona dodaje da bi bilo lepo kada bismo svi kao društvo prihvatili sterilitet kao problem svih nas i bar nakratko pružili podršku ljudima koji imaju problem sa začećem.
- To nije problem kupovine cipela ili nešto slično, već životni problem i životno pitanje. Nama nije prijalo propitivanje okoline o dodatim kilogramima, o vremenu koje protiče, a kod nas nema ništa novo, nije nam prijalo ni to što su neki mislili da smo sami zaslužili takve muke…to smo se i sami pitali. Nije nam bilo lako nositi se sa time.
Udruženje Šansa za roditeljstvo
Udruženje Šansa za roditeljstvo čiji je Dragana član, okuplja i mnogo stručnih volontera i prijatelja koji na svoj način doprinose da organizacija napreduje i raste. Mnogo saradnika se uključilo u poslednje tri godine i doprinose da organizacija bude sigurnija i snažnija i zaista smo im svima zahvalni na pomoći.
- Udruženje nikada nije bila samo jedna žena pa moram da kažem da pored moje malenkosti u udruženju su i Miroslava i Marijana koje svojim iskustvom u ovoj borbi pomažu i drugima, i Melisa mlada predsednica organizacije koja, na svu sreću, nema lično iskustvo ali je u radu sa mnogo ljudi stekla empatju koju pretvara u podršku prema drugima. Sada to više nije ni samo iskustvena pomoć, već snažan rad koji je podigao ovu temu tamo gde i pripada i koji otvara sva vrata društva i medija kako bi pomoć stigla do svih ljudi kojima je potrebna.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike: Na listi i one uobičajene iz creva ili stolice