Dragana je 18 godina čekala svoju Mariju: "Imala sam neprohodne jajovode i nisam znala da li ću postati majka"

Dragana Krstić iz Beograda je veoma rano, već sa 20 godina, otkrila da kod nje postoji problem sa reproduktivnim zdravljem i zatrudnjivanjem, ali nije ni slutila da će njena borba za potomstvo trajati čak 18 godina. Iako taj put nije bio nimalo lak, sa 38 godina ostvarila je svoju najveću želju i sada je Marijina mama. A ovako je sve počelo.

Proces dijagnostike trajao je dugo i obuhvatao je niz intervencija, analiziranja i dosta razgovora sa lekarima različitih specijalnosti.

- Ipak, ni mi nismo mogli neprekidno da obilazimo bolnice i da idemo na preglede, pravili smo pauze. Bilo nam je potrebno da na celu tu priču povremeno stavimo pauzu i da se psihološki ohrabrimo kako bismo nastavili dalje. Mnogo je suza bilo, mnogo tuge i mnogo neizvesnosti. Kada smo stigli do prvog postupka vantelesne oplodnje imala sam 34 godine a sve pre toga smo imali razne intervencije i dijagnostičke procedure.

Odustajanje nikada nije bila opcija

Najveći izazov za Draganu bilo je to što nije mogla da postane majka kada je to želela i što je morala da prolazi bolne procedure, umesto da se raduje svojoj bebi.

- Jako sam želela da budem majka. Izazovno mi je bilo baš sve, a kao baš najizazovniju emociju bih izdvojila to da sam želela a nikada nisam mogla da budem kao drugi, tačnije kao druge žene. One su bile majke u vreme kada ja to nisam mogla, one su bile trudne kada sam ja bila na intervencijama. Viđala sam ih po bolnicama, divno su izgledale, sve su imale srećne izraze lica i radost iščekivanja. Mazile su ponosno svoje stomake, a eto, moj život je meni ponudio da previjam rane i vadim konce… Baš mi je to teško padalo - priznaje naša sagovornica.

Najveća podrpka bio mi je suprug ali i dane iz udruženja

Dragani je najveća podrška bio i dan danas je njen suprug Aleksandar koji je sa njom delio i dobro i lose i bio na prvoj liniji fronta svaki put kada je bilo teško, ali je snagu nalazila i u komunikaciji sa ženama koje su u istoj bici kao i ona.

- Ohrabrenje sam pronašla i u Udruženju Šansa za roditeljstvo jer su me članice organizacije zaista istinski razumele zbog svog ličnog iskustva sa istim problemom i znaju šta kroz šta sve jedna žena mora da prođe da bi postala majka i kakve prepreke da prevaziđe. Jednostavno, Udruženje je meni bilo podrška i kasnije sam i ja postala deo Šanse za roditeljstvo i zajedno sa tim iskusnim ženama sam sada deo jedne organizovane grupe sa misijom informisanja, edukacije i podrške svim ljudima koji imaju problema sa začeće. Iskustvo je zaista i sada najjača snaga Udruženja jer ako znamo kroz šta neko prolazi i suštinski razumemo svaku suzu i svaki bol onda možemo najbolje da pomognemo i podržimo.

Naša sagovornica kaže da sada u velikoj meri pomaže i država sa svojim finansiranjem i da žene sada imaju placen neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za prvo zajedničko dete kao i neograničen broj kriotrasfera, plaćeni su i pokušaji VTO za drugo dete kao i donacija reproduktivnog materijala. Sve je to jako važno.

Prva neuspešna VTO mi je najveća rana

Dragana je trudnoću ostvarila iz trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Prvi neuspeli pokušaj podnela je teško.

- Prva negativna beta (Beta HCH) mi je ostala u sećanju kao najveća rana. Plakala sam toliko da sam mislila da nikada neću moći da se zaustavim i veoma mi je to teško palo. Ipak, tada sam već bila deo Udruženja i jedan od mojih zadataka jeste bilo savetovanje putem našeg info telefona. Sećam se da sam jako plakala oko 30 minuta i da je zatim zazvonio naš info telefon pa sam se sabrala i javila na telefon. Definitivno podrška drugima i meni je bila lek - kaže Dragana.

Bilo je teško izboriti se sa nerazumevanjem okoline

Nerazumevanje okoline je sastavni deo svake bitke za roditeljstvo i to na žalsot nije lako izbeći.

- Bilo ga je i kod nas, a viđali smo ga u komentarima rođaka, prijatelja, komšija… Iako se sada mnogo više zna o problemima steriliteta, mnogo ljudi bira da veruje da su ljudi sami krivi za svoje probleme, često misle i da je neki problem posledica ponašanja ili da smo se kasno setile da budemo majke. Sticajem čudnih okolnosti sam ja to saznala u dvadesetim godinama ali ipak mi je trebalo dugo da steknem laskavu titulu mame - kaže Dragana.

Ona dodaje da bi bilo lepo kada bismo svi kao društvo prihvatili sterilitet kao problem svih nas i bar nakratko pružili podršku ljudima koji imaju problem sa začećem.

- To nije problem kupovine cipela ili nešto slično, već životni problem i životno pitanje. Nama nije prijalo propitivanje okoline o dodatim kilogramima, o vremenu koje protiče, a kod nas nema ništa novo, nije nam prijalo ni to što su neki mislili da smo sami zaslužili takve muke…to smo se i sami pitali. Nije nam bilo lako nositi se sa time.

Udruženje Šansa za roditeljstvo

Udruženje Šansa za roditeljstvo čiji je Dragana član, okuplja i mnogo stručnih volontera i prijatelja koji na svoj način doprinose da organizacija napreduje i raste. Mnogo saradnika se uključilo u poslednje tri godine i doprinose da organizacija bude sigurnija i snažnija i zaista smo im svima zahvalni na pomoći.

- Udruženje nikada nije bila samo jedna žena pa moram da kažem da pored moje malenkosti u udruženju su i Miroslava i Marijana koje svojim iskustvom u ovoj borbi pomažu i drugima, i Melisa mlada predsednica organizacije koja, na svu sreću, nema lično iskustvo ali je u radu sa mnogo ljudi stekla empatju koju pretvara u podršku prema drugima. Sada to više nije ni samo iskustvena pomoć, već snažan rad koji je podigao ovu temu tamo gde i pripada i koji otvara sva vrata društva i medija kako bi pomoć stigla do svih ljudi kojima je potrebna.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.