Doktor nije, već komercijalista, a porodičnoj tradiciji, kiropraktici i fitoterapiji, okrenuo se kada je zajedno sa suprugom ostao bez posla nakon raspada jedne slovenačke firme (i čitave države) 1991. godine u kojoj je bio rukovodilac. Našavši se na ulici, razmišljao je čime bi mogao da se bavi i od toga živi.
- Kao dete sam imao sklonosti ili predispozicije ka ovom poslu, jer se otac bavio nameštanjem kostiju, a baka lekovitim biljem. Kiropraktiku sam naučio od oca, a on od nekog francuskog doktora dok je bio na Solunskom frontu u sanitetskoj četi. Otac je postao jedan od najboljih kostolomaca u bivšoj Jugoslaviji i nameštao je i otvorene prelome. Ja taj nivo nisam dostigao, a sada nije ni vreme, jer u prošlosti nije bilo toliko infekcija i bakterija kao danas – napominje naš sagovornik.
Razlozi da se okrene porodičnoj tradiciji, kako kaže, leže i u tome što je u mladosti imao tešku traumu.
- Kao sedamnaestogodišnjaka me je udarila struja, pao sam sa 27 metara visine, imao 24 preloma, tri kliničke smrti i bio dve godine totalno nepokretan. Bila je to borba za život, a onda sam se uz Božju pomoć i malu pomoć lekara, izvukao.
Pavle preko Tadeja
Baka je u to vreme već bila preminula, a otac mu je pomogao da se oporavi. Patrijarha Pavla je sreo ubrzo nakon što je počeo da se bavi kiropraktikom i fitoterapijom.
- Sa Patrijarhom sam se upoznao u manastiru Vitovnica preko Oca Tadeja, koga sam poznavao dugi niz godina i sarađivao sa njime. On je imao jako dobre recepture, posedujem oko 400 recepta za mnoge bolesti koje mi je poklonio, a svi se zasnivaju na travama koje rastu na Balkanu. On je recepte sakupljao vrlo revnosno, ali nije mogao da se bavi lečenjem pošto je duhovno lice. Onda je birao priliku kome bi dao taj blagoslov - opisuje.
Kada su kod Oca Tadeja razgovarali, između ostalog o tome ko se čime bavi, Patrijarh Pavle je to sve „skenirao“, kaže naš sagovornik.
- Nije trebalo mnogo da se priča, jer je imao neverovatne sposobnosti i moći da čoveka skenira u sekundi, a da on to ne primeti – objašnjava Haži Vasić.
Početak lečenja i druženja
Početkom devedesetih, kada su se upoznali, Patrijarh je još uvek bio u dobrom zdravstvenom stanju i kondiciji, navodi. Dobio je poziv iz crkve da ode kod njega, kaže da ga je zvala divna žena koja je bila pored njega i pazila ga gotovo do kraja. U početku ga je ona pozivala u posete, a kasnije i sam Patrijarh.
- On je tada imao problem s opekotinama, jer je ušao u tuš kabinu i slučajno kad se okrenuo zakačio tuš sa vrelom vodom. Odneo sam mu jednu čarobnu kremu baš za opekotine i tako je to počelo - otkriva.
„Hajde me malo prokrckaj“
Prema rečima našeg sagovornika viđali su se gotovo svakodnevno ili svaki drugi dan narednih 15 godina. Lečenje je bilo uključeno po potrebi.
- On nije bio bolestan, već zdrav, starost je dočekao kao zdrav čovek. Ali, kao što je i sam voleo da govori „od starosti nema gore bolesti“. Pazite, biti monah nije jednostavno, doživeti te godine (Patrijarh je preminuo sa 95 godina, prim. aut.) u monaškom životu, je kao da ste živeli 130 u običnom - zapaža.
Naš sagovornik mu je „nameštao kosti“ kada ga Patrijarh zamoli sa rečima „hajde me malo prokrckaj“, dodaje.
- Bilo je i situacija kada sam procenjivao da to možda i nije bilo neophodno, ali on je to voleo. Za njega sam pravio i neke tinkture, recimo, melem za imunitet na bazi lekovitog bilja i meda. Bio je izuzetno disciplinovan pacijent. Kad počnemo o tome da pričamo znao je da kaže „sad više nisam Patrijarh, sad sam tvoj pacijent“.
Izuzetan i razuman u svemu
Imao je povrenje i poštovanje prema lekarima, između ostalog, zato što je bio vrlo obrazovan čovek, podseća naš sagovornik.
- Nije on otišao sa tri razreda osnovne škole da se zamonaši, pa da se samo moli Bogu. Bio je izuzetno obrazovan čovek, izuzetan i razuman u svemu, ali bukvalno u svemu. Voleo je i da se našali, i da priča i da bude ozbiljan. Ustvari kod njega nikada niste znali kada je ozbiljan, a kada ne – otkriva Haži Vasić i poručuje:
- Nije na meni da sudim, ali mišljenja sam da takvog naslednika, kao što je on, još dugo neće(mo) imati. Proći će godine i godine...
Od čega ljudi najviše boluju
Miroslav Hadži Vasić tvrdi da ljude danas muče bukvalno sve bolesti, ali je na prvom mestu ipak izdvojio dijabetes.
- Tu su onda problemi sa kičmom i želucem, srčane bolesti, masna jetra, kamenje u bubrezima. Svako drugo dete u Beogradu boluje od astme ili bronhitisa, devojke pate od anoreksije. Ogroman je procenat parova koji imaju problem neplodnosti, i muške i ženske, niko o tome neće da priča – navodi naš sagovornik i savetuje da najpre treba voditi računa o načinu ishrane.
- Odatle sve kreće. "Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana", rekao je još Hipokrat, ali i to se promenilo zbog zagađenja. Potrudite se da kad god možete nabavljate namirnice sa sela, koje su gajene bez veštačkog đubriva - poručuje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
