Prof. dr Marić: Svakog dana rak pluća se otkrije kod 19 ljudi u Srbiji, ali ova bolest više nije smrtna presuda
Pukovnik prof. dr sci. med Nebojša Marić, specijalista grudne hirurgije i načelnik Odeljenja za grudnu hirurgiju VMA, među prvima je u Srbiji izveo uniportalnu VATS operaciju, revolucionarnu hiruršku tehniku koja omogućava da se tumori pluća, pa čak i celo plućno krilo, odstrane kroz rez od samo tri centimetra, bez otvaranja grudnog koša. Na čelu je Odeljenja gde se godišnje uradi između 400 i 450 operacija u samo jednoj operacionoj sali, a 80 odsto patologija operiše se uz pomoć kamera, bez velikih rezova.
Sa prof. Marićem razgovaramo o najčešćim oboljenjima koja u praksi sreće, pomacima u lečenju i terapijama, zašto rak pluća više nije smrtna presuda, i entuzijazmu koji ga ne napušta i koji pokušava da prenese studenatima kojima predaje na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane. Otkrio nam je i zašto njegov privatan broj telefona imaju svi njegovi pacijenti, koliko ga raduje kad mu od bivšeg, izlečenog pacijenta stigne poruka zahvalnosti, i podsetio da su vrata Vojno medicinske akademije otvorena ne samo za vojne osiguranike, već za sve pacijente iz Beograda sa uputom izabranog lekara.
- Najaviše insistiram na tome da se pacijentima ne daju informacije koje bi ih demotivisale u lečenju. Ključna poruka je da ljudi ne gube nadu bez obzira na dijagnozu. Navešću vam primer profesorke koja je u momentu kada joj je dijagnostikovan rak pluća imala 55 godina, i bez obzira što je odluka o njenoj operaciji bila rizična – odlučio sam da pokušam. Od tada je prošlo 10 godina, prestao sam da je kontrolišem nakon pet godina jer sam procenio da se bolest više neće vratiti, a ona mi je za ovu Novu godinu poslala poruku u kojoj mi je napisala: „Zahvaljujući vašem lečenju ja sam dočekala da vidim još dvoje unuka, srećna sam, zadovoljna i zdrava“. To su neki aspekti koji vam oplemene život.
Njegov privatni broj telefona imaju svi njegovi pacijenti, a poruke koje od njih dobija najveća su mu nagrada.
Kada se radi o karcinomu pluća statistike su iz godine u godinu sve alarmantnije. Koji su to faktori doprineli da imamo sve više obolelih?
- Rak pluća je ozbiljan problem i najsmrtonosniji karcinom od svih za koje medicina zna. Srbija se visoko kotira po broju novoobolelih svake godine. Pored izloženosti zagađenom vazduhu, faktor za koji se sigurno zna da doprinosi negativnoj statistici je pušenje. I pored svih oznaka na kutijama i upozorenja koja stižu - čini se da se ne dešava ništa značajno na tom polju.
To ipak nije dovoljno za ostavljanje te jako loše navike koja uništava zdravlje?
- Pacijenti vrlo često momenatalno ostave tu lošu naviku kada saznaju za bolest, a dok se to ne desi obično preovladava misao:„Neće se to desiti baš meni“. Nažalost, može se desiti bilo kome. Svakog dana rak pluća se dijagnostikuje kod 19 ljudi u Srbiji , a svaka dva sata neko nažalost izgubi bitku sa ovom bolešću. I pored faktora rizika i napredak medicine, skrining koji napreduje i razvija se doprinosi da se bolest češće otkriva i da se do dijagnoze dolazi brže. No, i pored svega toga kod 70 % pacijenata bolest se otkrije u poslednjem stadijumu.
Svakog dana rak pluća se dijagnostikuje kod 19 ljudi u Srbiji , a svaka dva sata neko, nažalost, izgubi bitku sa ovom bolešću.
I mladi ljudi sve češće oboljevaju od raka pluća?
- Nažalost, sve je više mladih ljudi kod kojih se javlja rak pluća, a bolest kod njih ima lošiju prognozu jer se maligne ćelije u mladom organizmu brže razvijaju. Kad sam počinjao da radim pre 20 godima nezamislivo je bilo da imamo pacijenta ispod 50 godina. A sada je drugačije – moj najmlađi pacijent imao je samo 28 godina, i nismo uspeli da ga spasimo.
Da li je savremena, inovativna terapija koju sada imaju pacijenti u Srbiji popravila dužinu i kvalitet života obolelih?
- Savremena inovativna terapija poslednjih godina i u Srbiji dobija značajan zamah i moram pohvaliti naš RFZO koji uspeva da za ogroman broj pacijenata koji ispunjavaju uslove za lečenje imunoterapijom, odnosno sistemskom ciljanom terapijom istu i dobiju. Indikacije se šire i može se reći da ta terapija ne utiče na poboljšavanje kvaliteta života već značajno i produžava život čineći da se bolest ne primećuje konstantno. Krajnja perspektiva bi bila uvođenje bolesti u hroničan status i njena terapijska kontrola.
Kada nije moguće hirurško rešenje i šta se radi u takvim situacijama?
- Postoje dve grupe pacijenata kod kojih je otkrivena bolest, a ne može se primeniti hirurško lečenje. Oni koji su „uslovno“ resektabilni, i može im se dati terapija da se bolest smanji, prevede u niži stadijum i nakon toga se mogu operisati. Druga grupa su oni kod kojh je bolest otkrivena u odmaklom 4. stadijumu gde postoje udaljene metastaze i oni nisu kandidati za operativno lečenje niti to mogu postati, već se leče hemioterapijom, ciljanom imunoterapijom, zračenjem grudnog koša ili kombinacijom ovih modaliteta, a sve po odluci nadležnog onkološkog konzilijuma.
U kojim slučajevima ova bolest ima najbolje ishode?
- Najbolji ishod bolesti je izlečenje. Do izlečenja dolazi kada se bolest otkrije u ranoj fazi i dok nema udaljenih metastaza. Lečenje je multimodalno i podrazumeva primenu hirurgije, hemio i zračne terapije. Retki su slučajevi da se bolest okonča samo jednim od ova tri pristupa. Ne zato što sam hirurg pa favorizujem svoju oblast, ali to je još uvek najčešće hirurgijom izvodljivo.
Redovne kontrole su ključne za rano otkrivanje bolesti
Da bi se bolest otkrila na vreme potrebne su kontrole, a rizičnije grupe su pušači, osobe starije od 50 godina i oni kod kojih se u porodici javljala ova bolest.
Na plućima mogu da se jave i tumori koji nisu maligni?
- Njihova pojava je nešto ređa i iako se histopatološki tretiraju kao benigni, zbog lokalizacije i potencijalnog rasta i pritiska koji mogu uzrokovati na druge organe, indikuje se i njihovo operativno lečenje. Imamo i često promene koje su posledica drugih bolesti kao tuberkulomi, pa i neki mezenhimni tumori. Zajedničko im je da nemaju sistemsko delovanje, ne daju metastaze i da se hirurški najčešće završava njihov tretman.
Grudna hirurgija VMA prepoznatljiva je i po minimalno invazivnim operacijama tumora medijastinuma?
- Medijastinum je anatomski prostor u sredogruđu koji se nalazi između pluća, i u kome je u njegovom središnjem delu smeštenos srce sa velikim krvnim sudovima. Iza grudne kosti nalazi se grudna žlezda (timus) koja svojim patološkim rastom ili samim postojanjem nakon 25. godine (kada bi trebalo da nestane) može da uzrokuje ili potpomaže patološke reakcije u organizmu kod nekih neuroloških ili autoimunih bolesti. Operacija koja se izvodi u grudnoj hirurgiji na minimalno invazivni način je VATS timektomija kojom se ta žlezda uspešno uklanja. U VMA se na ovaj način ta operacija radi od maja 2012.
Osim raka pluća koje bolesti grudnog koša najčešće srećete u praksi?
- Osim raka pluća delatnost grudnog hirurga obuhvata i probleme sa deformitetima zida grudnog koša, tzv. kokošije ili levkaste grudi i njihovu rekonstrukciju. Često operišemo pacijente zbog pneumotoraksa, kada dolazi do pojave vazduha u grudnoj šupljini zbog slabosti pluća i kada je neophodno određeni oštećeni deo tkiva ukloniti. Vrlo često se VATS operacijama odstranjuje tečnost iz grudne šupljine, i radi dijagnostika mnogih stanja unutar grudnog koša. Uloga grudnog hirurga kod trauma uzrokovanih i saobraćajnim traumatizmom kada dolazi do preloma jednog ili više rebara, i kada je potrebna rekonstrukcija zida grudnog koša radi njegove stabilizacije je vrlo važna, kao i sama odluka da do operacije dođe što pre.
U toku pandemije sa svojim saradnicima izveli ste operacije kojima su pomerene granice u srpskoj medicini?
- S obzirom na otežavajuće organizacione okolnosti uspeli smo da tada uradimo nekoliko operacija koje iskaču iz uobičajene lekarske prakse. To su operacija kojom je uklonjen tumor pluća s parcijalnom resekcijom srčane pretkomore u saradnji sa kardiohirurzima, operaciju kojom je trasponiran živac iz grudnog koša na deo živčanog spleta odgovornog za inervaciju desne ruke kod pacijenta povređenog u saobraćaj nesreći. To je urađeno u saradnji sa neuro i vaskularnim hirurzima. Tu operaciju smo kod drugog pacijenta ponovili 2023 i u UKC Srbije. Pomenuću i operaciju pluća u UKC Kragujevac koju smo uradili subksifoidnom pristupom bez kontakta sa bilo kojom koštanom strukturom na zidu grudnog koša.
U skladu sa čuvenom filozofskom rečenicom iz Talmuda: „Onaj ko spasi jedan život spasao je ceo svet“, ponosan sam i privilegovan što radim posao koji volim.
Na šta ste u svojoj bogatoj karijeri najponosniji?
- Ponosan sam na svakog pacijenta kome sam svojim direktnim ili indirektnim delovanjem pomogao. Raduju me poruke i pozdravi od ljudi iz raznih krajeva naše zemlje i regiona koji su bili moji pacijenti. Pošto intenzivno operišem već 15 godina i njihov broj se uvećava. U skladu sa čuvenom filozofskom rečenicom iz Talmuda: „Onaj ko spasi jedan život spasao je ceo svet“, ponosan sam i privilegovan što radim posao koji volim. Ponosan sam na kolege kojima sam bio mentor i nadam se da će ih biti još koji će biti bolji i uspešniji od nas. Granice u medicini ne postoje.
Pomeranje granica
Ponosan sam što sam imao hrabrosti da se upustim u procedure koje nisu postojale u Srbiji kada sam pre 20 godina započeo specijalizaciju, a danas su deo operativnog programa u svim našim grudnohirurškim centrima. Tada se još ništa nije radilo uz pomoć kamere i malih rezova.
Uskoro vam iz štampe izlazi knjiga?
- Raduje me knjiga koja ove godine izlazi iz štampe i zove se „VATS“, a predstavlja pomoćni udžbenik za sve koje interesuje grudna hirurgija, i u kojoj sam kroz praktične i konkretne savete potrudio da prenesem utiske koje samo iskustvo može doneti. Jer dobar tretman proizilazi iz iskustva, a iskustvo se najbolje pamti ako je posledica pogrešnog tretmana. Dakle, ne može se bez greški, ali se treba truditi da se ne ponavljaju.
„VATS“ je prvi udžbenik iz oblasti grudne hirurgije koji je na osnovu ličnog iskustva napisao lekar iz Srbije
Da li mladi ljudi, studenti medicine, sa istim žarom shvataju ozbiljnost posla kojim planiraju da se bave kao što ga je shvatala, recimo, vaša generacija?
- Studenti imaju strast, imaju želju. Druga su vremena i dostupnost brzih pregleda na internetu i površnih informacija krati ono što po meni ne sme nikada biti zanemareno, a to je čitanje klasičnih udžbenika i razmišljanje. U hirurgiji je važno da se odluke donose brzo, da bi bile pravovremene. Zato je jedna od čestih rečanica koje koristim u predavanjima:„Vaše znanje ne mora biti veliko, ali to što znate mora biti primenjivo“. Znanje, odnosno učenje je jedan od najvećih kvaliteta koje život donosi, uz putovanja, jer ionako za većinu materijalnih stvari kad-tad shvatite da vam nisu bile ni potrebne.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Ako s ove udaljenosti ne možete ugasiti sveću, pregledajte pluća: Jednostavan a pouzdan test