Anđela ima dijabetes 21 godinu, a pre 2 godine postala je mama: Na porođaju je prošla kroz pakao, a ovo je njena poruka

- Završila sam Srednju turističku školu, a zatim i osnovne akademske studije na Univerzitetu Singidunum, Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment i IMC Kremsu. Sa dijabetesom tip 1 živim 21 godinu, od oktobra 2003. godine. Dugogodišnji sam aktivista Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda ”Plavi krug”, kao i Dijabetološkog Saveza Srbije. Bavim se folklorom od 2000. godine. Učitelj sam igranja, aktivno igram u Umetničkom centru ”Talija” iz Beograda, i već nekoliko godina sam angažovana na održavanju i čuvanju nošnje našeg ansambla. Od decembra 2022. godine sam mama dečaka Filipa.

Od trenutka kada joj je dijagnostikovan dijabetes tip 1 Anđela je na terapiji insulinom.

- Do 2012. godine bila sam na terapiji insulinskim analozima u vidu injekcije, a od 2012. godine sam na terapiji spoljnom portabilnom insulinskom pumpom koja mi je promenila zivot. Pored insulinske pumpe koristim i senzore za kontinuirano merenje nivoa šećera u krvi. Takođe, koristim i aparat za merenje nivoa šećera u krvi.

Diskriminacija

- Od samog početka bila sam svesna svoje bolesti i prihvatila sam je pozitivnog stava, iako sam u osnovnoj školi zbog nje doživljavala diskriminaciju kako od učenika, tako i od nastavnika i direktora škole. Uzrok svega toga bio je manjak edukacije, ne samo unutar moje škole, već na nivou čitave nacije. Tada nisu postojala udruženja koja su širila svest o dijabetesu, nije se o tome pričalo, niti se mnogo znalo.

Podrška 

- Od trenutka kada mi je dijagnostikovan dijabetes tip 1, najveća podrška mi je moja porodica, moji roditelji, mlađi brat i baka. Takođe, društvo sa folklora me je od samog početka prihvatilo ovakvu kakva jesam, kao i moje stanje. Poslednjih 8 godina, najveću podršku u svakodnevnom životu imam od svog supruga Siniše.

Usledila je velika životna promena

- U početku, nekoliko godina mi je bilo potrebno da se naviknem na nov način života i uvođenje novih zdravih životnih navika. Naučila sam da pre svakog obroka proverim nivo šećera u krvi, izračunam količinu ugljenih hidrata u obroku, dam određenu količinu insulina … Takođe, promenila sam i način ishrane i uvela nove zdrave životne navike.

Dijabetes je stanje s kojim naučiš da živiš

- Zahvaljujući svojoj porodici, dijabetes me nikada ni u čemu nije ograničavao. Naučila sam da živim sa njim potpuno normalno. Pre nekoliko godina pokrenuli smo projekat ”Korak više, šećer niže”, kako bi pozvali decu i mlade koji žive sa dijabetesom tip 1 da se priključe ansamblu narodnih igara i pesama, da se socijalizuju šireći zajednička iskustva o životu sa dijabetesom, da se bave narodnom igrom kao vrstom fizičke aktivnosti i da šire kulturu i tradiciju našeg naroda.

Slatko Drugo Stanje

- Početkom maja 2022. godine saznala sam da sam u drugom stanju. Mlada sam, puna pozitivne energije i prihvatila sam lepe vesti s radošću. Znala sam da me čekaju trud i prepreke, ali to me nije sprečilo da se radujem onome što tek dolazi. Kada sam saznala da sam u drugom stanju, TSH i HbA1c nisu bili u referentnim vrednostima, iako doktori potenciraju na važnosti da sve bude u granicama normale.

U trećem mesecu prvog trimestra svoje trudnoće, suočila se sa još jednim izazovom koji je poremetio tok lečenja njene osonovne bolesti.

- Imala sam hematom i iako on nije dugo bio tu, za mene je to izgledalo kao da traje čitavu večnost. Morala sam da mirujem, primala sam Progesteron depo i niko mi nije rekao da će mi zbog toga biti neophodna veća količina insulina. Veoma je važno držati nivoe šećera u krvi pod kontrolom (od 5,0 mmol/l do 7,8 mmol/l) tokom trudnoće kako se ne bi rađale "džinovske bebe". Povišena glukoza, u plodu izaziva hiperglikemiju, koja utiče na pojačano lučenje insulina ploda.

Porođaj

- Porodila sam se u utorak 20. decembra 2022.godine carskim rezom. Trudnoću mi je vodila profesorka dr Miroslava Gojnić Dugalić, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnica odeljenja Patologija trudnoće na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije. Ceo 9. mesec trudnoće sam ležala na odeljenju Patologija trudnoće kako bi mogli svakodnevno da me prate do samog porođaja. Priprema za porođaj napisana je od strane mog endokrinologa sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije.

Prema pripremi za porođaj, trebalo je da tokom celog porođaja, kao i nakon njega, ima na sebi insulinsku pumpu, sa unapred korigovanim dozama insulina prema njenim potrebama.

- Kako to nije „po protokolu kuće“ Klinike za ginekologiju i akušerstvo, insulinsku pumpu sam morala da skinem, a u infuziju koju su mi dali nakon porođaja, dodavali su doze brzo-delujućeg insulina Actrapida, koji sam ja koristila pre 20 godina, kada mi je dijagnostikovan dijabetes tip 1. Glikemije nivoa šećera u krvi bile su u konstantom porastu, u rasponu od 14 do 20 mmol/l sve do srede popodne, kada su mi vratili insulinsku pumpu kako bih mogla da nastavim da je koristim.

Njen život je, kaže, na neki način, bio ugrožen.

- Razočarana sam, jer naši lekari kao i kuće, nisu skloni promenama, kao ni dodatnoj edukaciji osoblja. Volela bih da se promene uvedu kako bi i druge mlade devojke i žene u Srbiji koje žive sa dijabetesom tip 1 i koriste insulinsku pumpu kao savremenu vrstu terapije, koju im je obezbedila država Srbija, mogle da se porode potpuno normalno, zdravo i bezbedno koristeći insulinsku pumpu. Zahvaljujem se svom suprugu Siniši, kao i svojoj porodici i prijateljima koji su bili uz mene od samog početka i podržali sve što radim. Ovim putem pozivam sve da zaprate moju stranicu „Slatko Drugo Stanje“ na društvenim mrežama Instagramu i Facebooku, gde mogu dobiti savete kako se trudnoća sa dijabetesom tip 1 može voditi zdravo, bezbedno i uspešno. Takođe, nam možete pisati i putem mejla: slatkodrugostanje@gmail.com

Violeta Nedeljković