Lena je pobedila leukemiju: "Osmehom sam krila suze i strah, a jedva sam disala od nemoći dok se moja ćerka lečila"

Kada vam se razboli dete život stane. Od šoka koji roditelj doživi u trenutku kada čuje strašnu dijagnozu, vreme prestane da se meri na uobičajen način. Pomera se samo kad terapija da poneki pomak, tek toliko da udahnete malo vaduha, da vas bol i nemoć načisto ne slome. Upravo to se desilo i Leninoj mami, Jeleni Jelovac kada je čula: „Vaša ćerka ima akutnu limfoblastnu leukemiju visokog rizika“. Ali želja da njenoj ćerki bude dobro bila je jača od svega.

- Najznačajniju ulogu u tom mometnu odigrala je moja bivša koleginica, a sada prijateljica, koja se i sama pre dvadeset i kusur godina lečila od leukemije, a koja mi je poslala ohrabrujuću poruku. Dala mi je nadu, snagu da se borim još jače. 

Godinu dana bile smo u bolnici

Lena se lečila u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Godinu dana primala je jaku terapiju koju je teško podnosila.
- Lečenje je bilo predugačko, naporno, turbulentno. Kako je spadala u visoki rizik, lečenje je bilo još teže. Primala je mnogo jače doze lekova, terapije su bile agresivnije, a nuspojave češće. Iako postoji period između terapija, i mogućnost da se izađe na kratko iz bolnice, mi smo je retko koristili, jer je Lena posle svakog ciklusa terapija imala neke nuspojave koje su zahtevale bolničko lečenje.

Jelena kaže da su im ti periodi bili najneizvesniji i najteži.

- U bolnici smo proveli tačno godinu dana. Bilo je i tih povremenih, retkih i kratkotrajnih odlazaka kući na odmor. Sećam se da smo prvi put izašli iz bolnice nakon puna tri meseca, na dva ili tri dana. Nakon završetka bolničkog lečenja, nastavlja se nova faza lečenja kod kuće. Lena je morala da pije tablete svakodnevno, i da povremeno odlazi u bolnicu da primi još neke terapije. Taj deo lečenja u našem slučaju je trajao od marta 2020. do juna 2021. godine. Od tada idemo na redovne kontrole, u početku na tri meseca, pa na šest, sada na godinu dana.

Zahvalna je Jelena što su u toku Leninog lečenja imale ogromnu podršku porodice, prijatelja i kolega.

- Neke poruke i dalje čuvam, a neke trenutke nikada neću zaboraviti. Svi oni su nas "držali iznad vode" kroz ceo tok Leninog lečenja. Ogromnu zahvalnost imamo prema njima. Naša je sreća u svemu tome bila što živimo blizu bolnice, pa je Lenu tata posećivao svaki dan, ponekad i više puta dnevno, tako da nije morala da se nosi i sa nedostajanjem oca.

Bolnička soba je mesto najiskrenijih suza i smeha

Mame čija su se deca lečila u isto vreme bile su im ipak najveća podrška, jer niko bolje od njih nije razumeo kroz šta prolaze. Taj strah kada detetu skoči temperatura ili strepnju dok čekaju rezultate krvne slike.

- Mi smo zajedno živele slične sudbine, jedna drugu tešile, hrabrile kad je trebalo, plakale zajedno, ali se i smejale, slavile male pobede, radovale se kad neko odlazi kući na pauzu. Nikada iskrenije suze i smeh nisam videla nego u bolnici. Sa nekim mamama se družim i čujem i dan danas. Svaka od njih ima posebno mesto u mom životu. Jedino one zapravo razumeju strah koji svaka od nas oseti kada se detetu pojavi temperatura, ili onu strepnju dok čekamo rezultate krvne slike.

 Muke bi nastale kada Lena vidi iglu

Lena se sa lečenjem nosila dosta dobro, iako je senzitivac, ali najveće muke nastajale bi kada vidi iglu.

- Najveći problem bilo je vađenje krvi, plasiranje braunila, zapravo sve što je imalo veze sa iglom i bolom. Meni je najteze padalo što nije bilo načina da se smiri ili pripremi na takve intervencije. Uprkos tome, ona je i tada bila vesela devojčica, obožavala je da oblači šarene haljine i suknje u kojima bi se vrtela, da se okiti nakitom, da peva i sluša muziku. U bolnici je upoznala i nove drugare, s njima se često igrala i družila. O dijagnozi, niti koliko je ista ozbiljna, nismo pričali, bila je suviše mala da bi razumela. Mislim da je jako važno da dete što manje opterećujemo našim strahovima, da ih pustimo da budu deca, da ih ne ograničavamo. Oni sami znaju svoje granice.

Danas je Lena zdrava i nasmejana

Prošle su godine od Leninog boravka u bolnici i borbe za njen život. Ona je danas nasmejana i zdrava, slika, obožava konje i gimnastiku.
- Da mogu da vratim vreme još bih se više igrala s njom u tom periodu boravka u bolnici. Ali lako je govoriti sa ove distance šta bismo drugačije, tada smo sigurno radili najbolje što smo umeli. Nije lako biti okružen drugim sudbinama, kriti suze i strah svaki dan širiti osmeh kada jedva dišete od nemoći.

5 NAJČEŠĆIH SIMPTOMA AKUTNE LEUKEMIJE: Pacijenti sa ovom PROMENOM NA TELU treba odmah da se jave lekaru

Violeta Nedeljković