Biljani su nakon porođaja otkriveni neobično mali bubrezi: "Sada sam 3 puta nedeljno na dijalizi, transplantacija je moja jedina nada“

- U toku cele trudnoće pratio me je visok krvni pritisak zbog čega sam morala da pijem terapiju da bi ga održala u normalnim vrednostima. Doktori i ginekolozi su bili zbog toga zabrinuti i zato su me porodili 10 dana pre termina. Rekli su mi da, kada se malo oporavim, obavezno uradim ultrazvuk stomaka. Posle nekog vremena počele su da mi da otiču noge i lice. Uradila sam analize krvi i urina i ultrazvuk stomaka, kada su doktori videli da imam male bubrege. Levi je bio dužine 60 mm, a desni 70 mm. Doktori nisu mogli da mi kažu zbog čega je to tako.

- Kao mlada nikada nisam imala problema, a nije se pre ni išlo toliko kod lekara kao sada. Korigovala sam ishranu, izbacila sve proteine i u jelovnik sam ubacila više voća i povrća. Sve je to tako fukcionisalo 10 godina kada sam opet počela da otičem. Noge su mi bile tečke poput olova, slabije sam mokrila i to mi je već bio znak da je sada stvarno došao kraj. Dijaliza mi je bila na poslednjem mestu kao opcija za spas, ali pošto sam videla da ne postoji drugo rešenje, pristala sam da to uradimo - priča Biljana. 

Zbog fistule mi je bilo teško obavljam jednostavne stvari

Ugradili su joj kateter, što je za nju, priznaje, bilo jako bolno i kasnije iritirajuće.

- Nisam mogla da se istuširam kako treba, a da ne pominjem kada treba oprati kosu, to je bio pravi užas. Morala sam sve to u nekim etapama i uz pomoć moje dece i supruga. Sada se dijaliziram preko AVF (arteriovenska fistula koju su mi ugradili u levu podlakticu) i sada mi je dosta lakše. Trudim se da čuvam tu ruku da bi mi fistula što duže trajala.

Na dijalize ide tri puta nedeljno po četiri sata. Kaže i da je promenila način ishrane, ali da joj to nije teško palo.

- Na početku dijalize sam osetila neku vrstu olakšanja jer mi je organizam bio pun slobodne tečnosti i otrova koje je trebalo očistiti iz krvi. Sa svakom novom dijalizom sam se osećala bolje i rasterećeno. Otok u nogama je polako nestajao i u dijalizi sam videla spas. Shvatila sam da te terapije nema, ne bi bilo ni mene. Način ishrane sam morala da izmenim, ali nije mi teško palo. Znam šta od hrane ne smem da jedem i toga se pridržavam.

Suprug i ćerke su mi najveća podrška

Kaže da se dosta iznenadila time koliko ljudi ide na dijalizu i da nije ni bila svesna da postoji tako veliki broj onih koji imaju isti ili sličan problem kao ona.

- U početku sam dobro podnosila terapije, mada u poslednje vreme imam problem sa pritiskom kao i većina pacijenata. Pritisak mi pada i osećam vrtoglavicu, toliko da sam se jednom onesvestila u liftu. Zato od tada malo sedim u bolnici da dođem sebi i kada stignem kući obavezno odmorim ili malo odspavam. Funkcionišem normalno, obavljam sve potrebno po kući, jedino izbegavam da podižem teži teret zbog fistule u levoj ruci.

Biljana živi sa suprugom i dve ćerke, od 16 i 11 godina koji su joj najveća podrška.

- U njima nalazim snagu za dalju borbu i novo sutra. Zbog njih moram da se borim i budem što više pozitivna jer oni su moj smisao života i sve na svetu.

Mama nije mogla da bude moj odonor

Sa majkom je radila analize u Zrenjaninskoj bolnici i kasnije na Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu kako bi lekari proverili da li joj može biti donor.

- Nismo uspeli u tome jer se konzilijum lekara složio da ta operacija ne može da se uradi jer bubrezi moje majke nisu baš u idealnom stanju. Tako da mi je kao jedina opcija ostao odlazak u Belorusiju. Stavljena sam na listu čekanja u Novom Sadu ukoliko se možda desi da mogu ovde da dobijem bubreg, onda će se to uraditi u Srbiji.

Transplantacija bi za mene značila ponovno rođenje

Biljana je i članica Udruženja transplantiranih pacijenata i onih na listama čekanja za transplantaciju organa "Zajedno za novi život".

- Mnogo mi znači što sam član Udruženja jer tamo mogu da saznam informacije koje su mi potrebne i da budem u toku novih dešavanja vezanih za moj problem. Poslala sam papire za Belorusiju i sada čekam poziv da odem da uradim pripreme za transplantaciju.Tremu nemam, samo molim Boga da taj poziv što pre stigne, da sve prođe u najboljem redu i da se spasim dijalize.Za mene bi transplantacija značila ponovno rođenje i novu šansu za život koju ne treba shvatiti olako.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Lazaru su sa 14. godina otkazala oba bubrega: Majka mi je bila prvi donor, a za drugu transplantaciju dva puta sam išao u Belorusiju