Afroditin put od melanoma do izlečenja: Mislila sam da je kraj, da neću biti uz ćerku dok odrasta, a sada želim da što više ljudi čuje moju poruku

Afrodita Ćeki (42) iz Novog Pazara imala je samo 35 godina kada se suočila s dijagnozom melanoma. Tada je počela borba, bolnice, strahovi, pregledi, operacije, kontrole i sve ono što takve bolesti zahtevaju.

- Da sve bude tako brzo pomoglo mi je Udruženje pacijenata obolelih od melanoma, odnosno predsednik udruženja Savo Pilipovic koji se založio za mene i uputio gde treba da idem. Predhodno ga nisam poznavala, ali sam njegov kontakt našla na internetu. Od očaja sam guglala koje su prognoze, šta i kako. Sve je bilo crno, dok nisam naišla na Savinu pricu i naslov “Srbin koji je pobedio melanom”.

Posle dijagnoze sam se pitala - “Kako će oni bez mene?”

Afrodita je tada imala 35 godina, a uz zdravstveni problem koji joj se desio, najviše je mislila na svoju malu ćerku.

- Kada sam saznala za dijagnozu, prvo što mi je palo na pamet je bila moja mala ćerka. U tim trenucima za sebe sam manje brinula u odnosu kako će to prihvatiti ljudi koji me vole, ćerka, majka – “Kako će oni bez mene?” bilo je pitanje koje mi je odzvanjalo u glavi. Ja sam inače razvedena i tada sam sve javila bivšem mužu koji živi u Nemačkoj. Došao je u Beograd i on i bio moja podrška. Ja sam sve vreme vrtela priču šta ce biti sa detetom, dok me on jednog dana nije trznuo rečima: “Dete je dobro, ima i mene, a ti si prioritet da se izvučeš”.

Afroditu je na VMA primila prof. dr Lidija Kandlov Sekulović i vrlo brzo je poslala na operaciju.

- Slobodno mogu reći da je ona “majka” svih nas sa šifrom C.43 (dijagnoza za maligni melanom kože). Ja sam istog dana već popodne bila na operacionom stolu.

Umesto u Venesiju, otišla sam u bolnicu 

Afrodita kaže da oseća kao da je taj period života sada na neki način potisnula jer je tada osećala veliku duševnu bol i mislila je da je kraj.

- Razmisljala sam da neću dočekati da vidim kako moje dete odrasta. Uvek imate nešto što niste završili, neke planove, a baš tih dana sam imala rezervisano da idem u Veneciju sa drugaricom Anom, i odjednom sve pada u vodu. Kao da lebdite i iščekujete smrt. To su tako teška osećanja koja samo oni koji su doživeli mogu da razumeju, to ne može da se opiše.

Ubrzo nakon prve operacije usledila je druga. Afrodita ističe da tada kao da se na neki način pomirila sa sudbinom i postala prisnija sa Bogom.

- Mislila sam, ako bude to što biva, ostajemo samo Bog i ja. Tako sam posmatrala stvari. A sa druge strane nisam klonula duhom, već sam, kako se kaže, kopala i nogama i rukama da se što pre sve reši.

U peridu kada se Afrodita lečila, 2018. godine, u fazi bolesti u kojoj je bila, kod nas nije postojao ni jedan lek za tu fazu i lečenje je podrazumevalo hiruršku intervenciju.

- Hemoterapije ne deluju na melanom i moje stanje pa sam završila kod hirurga. Valjda, dokle skalper može mogu i ja, posle toga ništa. To me je najviše bolelo. A da “slučajnost” bude još veća, moj diplomski rad, kada sam završila studije hemije, glasio je: “Primena metala u medicini”, gde se pominje platina koja inače ulazi u sastav hemoterapije i navodi se baš melanom kako na njega nema efekta. To je kao parodija života. Od svih tema ja sam baš tu dobro prostudirala i znala sam sve.

Svaka kontrola nosi sa sobom isti strah

Afrodita je znala da je, ako pođe po zlu, jedina opcija odlazak u inostranstvo, jer su tada razvijene zemlje imale inovativne lekove, dok u Srbiji to nije bio slučaj.

- Zahvaljujući našem Udruženju i doktorki Lidiji, izborili smo se da Srbija dobije skoro sve lekove za melanom. Ministri zdravlja koji su se smenjivali pokazali su da imaju sluha. Tako da je sada u 2025-oj stanje veoma bolje. Postoje lekovi i postoji nada za pacijente.

Tokom pet godina od prve operacije Afrodita je išla na kontrole na tri meseca, zatim na šest meseci i sada na godinu dana.

- Svaka kontrola za pacijenta predstavlja onaj isti strah kao na početku. Skoro sam bila na kontroli i kada legnete da vas snimaju srce hoće da iskoči od straha. Uvek se bojim metastaza, uvek mi se vrte slike i lica ljudi koje volim i uvek, apsolutno uvek, je taj isti osecaj.

Trudim se da mladima skrenem pažnju na značaj prevencije 

Afrodita je radila kao nastavnik hemije, a nažalost u međuvremenu je ostala bez posla. Kaže da je kroz rad u školi pokušala, i nada se i uspela, da učenicima prenese šta je melanom i koliko je opasan.

- Naročito imamo problem s mladim devojkama koje po svaku cenu žele da su preplanule. Idu u solarijume, mada je to zakonski, za osobe ispod 18 godina, zabranjeno. Sunčaju se, prate neke uvrnute trendove. Uvek ljudima oko sebe govorim da treba da koriste kreme sa zastitnim faktorom od 50 %, da nikako ne idu u solarijume i da se pametno sunčaju. A šta znači pametno - pre podne oko 10-11h i onda tek posle 17h. Dakle, važno je izbegavati sunce kada je zračenje najveće.

Malo stvari me danas "pomera"

Posle svega Afrodita je i dalje puna zivota i priznaje da malo stvari može da je “pomeri".

- Kada kazem puna života mislim to u pravom smislu. Život me nije mazio nikada, ali sam sve izgurala. U prvoj knjizi koju je prestavilo Udruženje UPOOM - “Tamna strana sunca”, napisala sam da valjda Bog u visini u odnosu na jačinu čoveka pošalje i iskušenja. I da bolest nikada ne dolazi sa muzikom ili dobošem, da se to prosto desi. A na nama je da moramo dalje.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Šta ljudi misle da je melanom, a šta on zaista jeste? Dermatolog opominje da je tužno što se i dalje otkrivaju oni debeli i uznapredovali