Dragana se sedam godina bori s rakom jajnika i prošla je više od 30 hemioterapija: „Spasa mi nema, ali propasti neću“
Bolest je došla iznenada, bez ikakvih simptoma, a danas se Dragana Milić (71) iz Vršca hrabro nosi s njom. Nekadašnja igračica ansambla „Kolo“, a nakon rođenja blizanaca službenica u komercijali, 2019. godine je saznala da boluje od raka jajnika. Od tada vodi borbu koja traje već sedam godina, uz više od 30 ciklusa hemioterapija, ciljano zračenje i stalne kontrole. Uprkos svemu, kaže da nema plana “B”, već samo borbu i nadu.
- Nisam imala nikakve simptome bolesti, slučajno sam je otkrila na sistematskom pregledu. Ginekolog je rekla da je stanje urgentno i tako sam 8. januara 2019. operisana na Onkološkom institutu u Beogradu - priseća se Dragana.
Lekari su tada ustanovili da je kancer zahvatio samo desni jajnik, dok je ostatak bio “čist”. Ipak, urađena je histerektomija i kompletno odstranjeni reproduktivni organi. Prvih meseci izgledalo je da je sve pod kontrolom, ali ubrzo su počeli recidivi.
Najpre na jetri, te je dva puta išla na tretman X-nožem kod dr Biljane Šehe.
- Bolest sada malo miruje, pa se ponovo javi. Na svaka tri meseca idem na kontrole kod dr Lukača i na konzilijum, gde se određuje terapija. Moram da kažem da su lekari i sestre izuzetno ljubazni i predusretljivi, iako je pacijenata sve više, često i mladih. Posle toga u Vršcu primam hemioterapiju, više od 30 do sada - kaže Dragana i priznaje da to najteži deo lečenja.
- Prva tri, četiri dana posle terapije čovek je potpuno oboren, i fizički i psihički, a i sama spoznaja da imate takvu bolest u sebi je strašna - iskrena je Dragana.
Posle svakog ciklusa krvna slika drastično opadne, pa su potrebne dodatne terapije da se organizam pripremi za sledeću dozu. Za hemioterapiju navodi da je otrov, vene atrofiraju, javljaju se polineuropatije, nuspojave su brojne, ali da bez nje nema borbe. Jedna doktorka joj je rekla da je ova terapija zapravo za zdrave ljude, jer organizam mora da bude dovoljno snažan da je izdrži.
Bolest koja se vraća u talasima
Priseća se da su je kada je prvi put čula za dijagnozu isprva obuzeli šok i neverica.
- U prvi mah nisam verovala. Kad sam videla da je doktor ozbiljan, shvatila sam da se radi o opasnoj bolesti, ali opet nisam očekivala da će to biti na ovakav način. Jer, oko mene je bilo prijateljica koje, nakon što su operisane i prošle šest hemoterapija, više nikad nisu imale nijedan problem.
Suočavanje s ponovljenim recidivima je, kako kaže, užasno, jer nikada ne možete da se naviknete ili oguglate na tako nešto. Trenutno stanje je takvo da je tumor marker u granicama normale, ali sa tendencijom rasta.
- Teško je prihvatiti takvu situaciju, naročito u mojim godinama, kada nakon menopauze očekujete neko smirenje, tih period u životu. Moja sestra je psihijatar i uvek mi kaže da 95 odsto bolesti ide iz glave. Kad sam shvatila da kod mene bolest neće imati kraj u smislu da se jednom završi i više se ne vraća, već dolazi i odlazi u talasima, onda sam to morala da prihvatim i nastavim dalje. Najvažnije je da medicina ima još nešto da ponudi i da postoji nada. Znate kako se kaže “spasa mi nema, propasti ne mogu” - navodi kroz osmeh.
Kosu je izgubila tri puta, ali je i to je naučila da prihvati kao sastavni deo bolesti.
- Moj muž me ošiša, pa se šalimo na račun toga. Sad mi je ponovo izrasla, imam skoro centimetar, a u međuvremenu nosim periku. Kada dobijem kompliment kako lepo izgledam, kažem da je za to zahvalna država, jer imate pravo na besplatnu periku - kaže vedro i dodaje da joj ogromnu snagu daje podrška supruga.
- Bez njega ne bih mogla, od prvog dana je uz mene. Vodi me na terapije, nikada ne idem sama. Muškarci bolest drugačije doživljavaju od žena, ali meni njegova prisutnost znači sve.
Veliku podršku pronašla je i u udruženju „Progovori“, koje okuplja žene obolele od raka jajnika.
- Na prvom druženju sama shvatila koliko znači razmena iskustava. Spoznate da niste sami, da svaka žena ima svoju životnu priču koju želi da podeli i da je otud i naziv “progovori”. U mom okruženju svi znaju od čega bolujem, osim unuka, naravno, koje ne želimo da opterećujemo - priča.
Kontrola, kontrola, kontrola
Na kraju razgovora, Dragana poručuje da su preventivni pregledi i stalne, redovne kontole ključ.
- Nisam imala nikakve simptome, a bolest je već bila u poodmaklom 3B stadijumu. Zato mladim ženama da redovno odlaze na ginekološke preglede i da ne čekaju. Nije loše tražiti i drugo mišljenje, posebno kod sumnjivih promena. Da je kancer u mom slučaju otkriven ranije, možda bi samo operacija bila dovoljna. Zato ne odlažite kontrole - poručuje Dragana.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
