Viktorija Bekam otkrila da su je u detinjstvu zadirkivali zbog diskalkulije: O kakvom poremećaju učenja je reč?
Mnogima matematika nikada nije bila omiljeni predmet, ali kod nekih ljudi problem sa brojevima nije samo stvar nerazumevanja već posebna razlika u načinu na koji mozak obrađuje informacije. Upravo o tome je govorila modna kreatorka i bivša “Spajsica” Viktorija Bekam, koja je u novoj epizodi popularnog podkasta otkrila da još od detinjstva ima diskalkuliju, što je poremećaj učenja koji otežava snalaženje s brojevima i računskim operacijama.
- Sama sam sebi postavila dijagnozu disleksije, a patim i od diskalkulije. Sve te stvari tada nisu bile prepoznate. Govorili su mi da sam glupa - rekla je Viktorija Bekam i dodala je da se u školi često osećala neprihvaćeno.
- Nisam se uklapala, bila sam stidljiva i prilično nespretna kao dete. Zadirkivanje trajalo i tokom studija, ali da me je upravo to naučilo da razvijem otpornost - priznala je.
Njena ispovest pokrenula je talas interesovanja za ovaj poremećaj koji, prema rečima stručnjaka, može trajati čitav život, ali ne mora značiti prepreku ako se prepozna na vreme.
Šta je zapravo diskalkulija?
Diskalkulija je neurorazvojni poremećaj koji otežava razumevanje brojeva, matematičkih pojmova i osnovnih računskih radnji. Kako objašnjava dr Sušma Gopalan, dečji psiholog i terapeut, "diskalkulija utiče na osećaj za broj, sposobnost brojanja, sabiranja i razumevanja matematičkih koncepata, ali nije povezana s inteligencijom ili nedostatkom truda".
Njena koleginica dr Suđata Tijagaradžan, pedijatar i rukovodilac odeljenja za dečiju intenzivnu negu u bolnici Aster Whitefield u Indiji, dodaje da je ovaj poremećaj prisutan od ranog detinjstva.
- Može se javiti samostalno ili zajedno s disleksijom i poremećajem pažnje (ADHD) - navodi.
Prema podacima Klivlendske klinike, pogađa između tri i sedam odsto dece i odraslih širom sveta.
Kako se prepoznaje
Prvi znaci postaju vidljivi čim dete počne da uči matematiku, jer teško pamti brojeve, ne može tačno da broji, zbunjuje se kod sabiranja i oduzimanja, a problemi se kasnije šire i na svakodnevne aktivnosti poput merenja, određivanja vremena ili snalaženja u redosledu.
Kod odraslih, diskalkulija se može prepoznati kroz teškoće u upravljanju novcem, merenju sastojaka, pamćenju PIN kodova, čitanju mape ili proceni vremena i udaljenosti. Često je praćena anksioznošću i sniženim samopouzdanjem, stoga što osoba veruje da "nije dobra s brojevima".
Kako se pomaže osobama s diskalkulijom
Stručnjaci naglašavaju da diskalkulija nije bolest, već stanje koje zahteva individualizovan pristup učenju.
- Najbolje rezultate daju višesenzorne metode, kada dete vidi, dodirne i praktično primeni broj. Tehnologija, specijalizovani edukatori i terapije u malim grupama mogu značajno da pomognu - objašnjava dr Gopalan.
Dr Tijagaradžan dodaje da kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) može da bude od pomoći u smanjenju stresa i osećaja neuspeha koji prate decu i odrasle s ovim poremećajem.
Podrška roditelja, nastavnika i psihologa od ključne je važnosti, ne da bi se "popravila matematika", već da bi dete naučilo da veruje u sebe.
