Iz šest trudnoća Milena ima dvoje prevremeno rođene dece: "Strah za njihov život obuzimao je svako parče mog bića"
Milena Šoklovački iz Zrenjanina prošla je kroz ono što mnoge porodice ne mogu ni da zamisle - četiri spontana pobačaja i dva prevremena porođaja iz kojih su rođeni Vuk (9) i Magdalena (6), koja svet doživljava svim drugim čulima osim vidom. Iza njihove priče stoje bol, strah, beskrajni dani u jedinicama intenzivne nege, ali iogromna radost i istrajnost jedne majke koja nije odustala. Danas, kada se osvrne na sve bitke koje su prošle i one koje traju, Milena poručuje da je nada izbor, a ljubav pokretač koji ne može da se slomi.
- U mojoj porodici postoji istorija prevremenih porođaja i pobačaja. Moja majka je rođena prevremeno sa svega 1.900 grama i ni dana nije provela u inkubatoru, a uspela je da se izbori za život. Imala je dve trudnoće, a ima mene jednu. Moja rođena tetka je bila trudna jedanaest puta, ima troje dece, od kojih je dvoje rodila prevremeno. Moja priča je poput tetkine, iz šest trudnoća imam dvoje prevremeno rođene dece - započinje svoju priču Milena.
Njene prve tri trudnoće i poslednja su se završile spontanim pobačajima. Iz četvrte trudnoće je rođen Vuk sa 960 grama, a iz pete Magdalena sa 700 grama.
- Pobačaj je tema koja je široka i bolna, ali je tema o kojoj treba pričati naglas kako bi bilo od koristi drugim ženama koje prolaze kroz slične borbe. Moj prvi gubitak je bio najupečatljiviji, jer je to bila prva kruna našeg braka, dugo priželjkivana i s ljubavlju čekana. Tada sam doživela najveću traumu i ni slutila nisam da ću još dva puta proći kroz istu golgotu. Želja za potomstvom me je vodila u nove pokušaje. Sedme godine borbe rodila sam prvo dete, a tri godine kasnije i drugo - kaže ova hrabra majka.
U Srbiji se prevremeno, pre 37. nedelje trudnoće, rodi oko 11 beba dnevno, godišnje oko 4.000.
Blagoslov prvog plača
Prvi porođaj je protekao u iščekivanju vesti "da li rađa ili opet gubi". Vukov plač po rođenju bio je jasan znak da je rođen. Međutim, nakon toga Milena je jedino mogla da se moli da ostane živ, da bude spasen i da i ona bude spasena od daljih patnji. Od tog trenutka su išli sat po sat, dan po dan, sve do momenta kada je došao kući. Vuk je proveo 86 dana na Institutu za neonatologiju.
- Njegov dolazak kući, pokrenuo je emocije koje su se ticale prošlosti. Tek tada sam na jednom novom nivou shvatila šta sam izgubila gubitkom prve tri trudnoće, za koju blagodet i radost sam ostala uskraćena. Suze su mi često dolazile, nisam mogla da pojmim da je borba iza mene i da u svojoj kući imamo jednu mirišljavu glavicu - otkriva nam.
Obasjani Vukovim prisustvom i njegovom ljubavlju, a ohrabreni od strane lekara rešili su da se još jednom ostvare u ulozi roditelja.
- Tri godine kasnije rođena je Magdalena. U 24. nedelji trudnoće mi je pukao vodenjak, a četiri dana kasnije odvio se porođaj. Bila sam zahvalna na svakom danu duže koji je provela rastući ispod mog srca. Svaki novi dan, svaki novi sat, davao je veću nadu da život može da pobedi. Magdalena se rodila plačući. Već tako mala je okarakterisana kao žilava i živahna, što se kasnije ispostavilo kao vrlo tačno - kaže naša sagovornica.
Najlepši i najteži trenutak
Priseća se da joj je najlepši trenutak kada je čula plač svoje dece po rođenju i kada je nedvosmisleno znala da se upravo porodila.
- Najteži trenutak mi je bio onaj kada po porođaju nisam dobila svoje bebe u naručje. Umesto toga, onako u bolu, strah za život deteta obuzimao je moje biće i nije popuštao sve do momenta dok nisu došli kući. A u Magdaleninom slučaju i nakon izlaska iz bolnice - iskrena je Milena.
Razvoj pun izazova
Magdalenin razvoj je izazovan od samog početka. Zahteva mnogo truda, rada, odricanja, ulaganja, a najviše ljubavi i strpljenja.
- Magalena pohađa predškolsku grupu u pratnji ličnog pratioca. Voli svoje drugare, a i oni su nju lepo prihvatili. Svakog dana imamo neke aktivnosti kako bi smo joj razvili samostalnost i kako bi smo na najbolji način podstakli njen razvoj - objašnjava nam.
Takođe je članica folklornog zabavišta u Kulturnom centru "Svetozar Marković" gde ima priliku da bude deo ansambla kojim rukovodi pedagoški obrazovan koreograf, koji je potkovan znanjem i iskustvom u radu sa decom i koji ima veliko srce, jer je priuštio inkluziju deci poput Magdalene.
- Ona tamo peva, igra, uči se funkcionisanju u velikoj grupi, uči da toleriše buku, uči orijentaciju u odnosu na sebe ili saigrače, uči da poštuje autoritet i pravila koja su jednaka za sve igrače. Za nju su benefiti veliki. I sve je to moguće zbog dobre volje pojedinca - naglašava Milena.
Roditelji prepušteni sebi
Magdalenin brat je njena najveća ljubav, njen pokretač i njena podrška. A roditeljima je najveća podrška baka, dodaje.
- I mi kao roditelji moramo imati svoje vreme, moramo biti dobro da bi smo mogli da imamo snage da istrajemo u borbi za Magdaleninu samostalnost i njenu budućnost - kaže naša sagovornica i dodaje da je za njih pobeda što su srećni i funkcionalni bez obzira na sve izazove koji su ih snašli.
- Roditeljima koji su se našli u sličnoj situaciji bih poručila da je bitno da shvate da će njihovo dete napredovati samo onoliko koliko su oni spremni da se odriču i ulažu u dete. Koliko su spremni vremena da ulože, ljubavi da pruže, rada da sprovedu. Sistemska rešenja ne postoje i sve funkcioniše na bazi dobre volje pojedinca, kao i upornosti roditelja. Sve je na roditeljima i to je surova istina - podvlači za kraj.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
