Jovana je pobedila težak oblik MS-a, operacija u Rusiji joj donela novi život: Ako sam ja uspela, možete i vi

Jovana Gajić (29) iz Klenja, malog sela u opštini Bogatić kod Šapca, mlada žena koja se godinama bori sa multiplom sklerozom, odlučila je da napravi radikalan zaokret kada je shvatila da terapija u Srbiji ne daje rezultate kakve je očekivala. Uz pomoć porodice, prijatelja i brojnih ljudi dobre volje, uspela je da prikupi potreban novac i ode na transplantaciju matičnih ćelija u Rusiju, zahtev o kojem se kod nas retko govori. Za naš portal otkriva kako je izgledao put od teške odluke i humanitarne borbe, preko 29 dana provedenih u klinici daleko od kuće, do trenutka kada je "dobila novi život".

- S obzirom na to da lečenje košta 53.000 eura, bez troškova puta, bilo mi je jasno da sama to ne mogu da iznesem i odlučila sam da uđem u fondaciju i započnem prikupljanje sredstava. Dobila sam ogromnu podršku, kako od svojih sugrađana, tako i od ljudi iz dijaspore, iz drugih gradova, od prijatelja i potpuno nepoznatih ljudi. Ta podrška mi je bila najveći vetar u leđa i pomogla mi je da ostanem psihički stabilna kroz ceo proces, jer nije lako gledati svoju sliku na banerima i prolaziti kroz nešto što niko ne planira niti očekuje u životu - dodaje.

Dolazak u Rusiju kao na drugu planetu

Kada je došao trenutak polaska, nije osećala strah ni u jednom trenutku. Bila je potpuno sigurna u svoju odluku i srećna što je uspela da krenem. Stigla je na Krstovdan, na Bogojavljenje je radila prve analize, a na Svetog Jovana Krstitelja potpisala papire i zvanično ušla u proces lečenja, što je za nju imalo i dubok duhovni značaj.

- Taj odlazak sam doživela kao početak novog života. Rastanak sa porodicom bio je emotivan, jer sam znala da idem sama i da me čeka 29 dana borbe daleko od svih, ali svi su bili uz mene, okupili su se da me isprate, da me zagrle i daju snagu, i taj trenutak je bio i težak i lep u isto vreme. Svi smo verovali da ću se vratiti drugačija, jača i kao pobednik - ističe Jovana.

Prvi utisak kada je stigla u Moskvu i u samu kliniku bio je kao da je došla na drugu planetu, u najlepšem mogućem smislu. Sve je delovalo drugačije, organizovanije, toplije i odmah je osetila neku posebnu energiju i sigurnost. Posebno joj je značilo to što ih je bilo još šestoro iz Srbije, iako nisu svi došli u isto vreme, brzo su se povezali i postali jedni drugima velika podrška.

- Prvog jutra su me probudili vrlo rano i odmah smo krenuli sa analizama, vadili su mi krv, uzimali urin, feces i različite briseve, što je bio standardni deo pripreme. Nakon toga su usledili brojni pregledi kako bi se stekla kompletna slika mog zdravstvenog stanja pre ulaska u samu proceduru. Radila sam ultrazvuk srca i vena, magnetnu rezonancu mozga, vratnog i grudnog dela kičme, rendgen sinusa i pluća, kao i ultrazvuk abdomena i karlice. Ceo prvi dan bio je posvećen detaljnoj dijagnostici i proceni mog organizma, a narednog dana dobila sam rezultate i imala razgovor sa doktorom koji mi je detaljno objasnio moje stanje i ceo tok lečenja - navodi naša sagovornica i nastavlja:

- Rekao mi je da su lezije na mozgu u dobrom stanju i da se tu vidi napredak, ali da su najveći problem lezije u vratnom delu kičme, gde sam imala dve velike koje su predstavljale ozbiljan rizik. Objasnio mi je koliko to može da bude opasno ako nastavi da napreduje, ali i da sam došla u pravom trenutku, praktično u poslednjem momentu kada bolest može da se zaustavi bez trajnih posledica. Naglasio je da sam idealan kandidat za ovu vrstu lečenja upravo zato što sam reagovala na vreme. U tom trenutku sam osetila ogromno olakšanje, jer je jedini strah koji sam imala bio da će mi reći da nisam kandidat.

Prikupljanje matičnih ćelija

Ceo proces terapije bio je jasno organizovan i podeljen u nekoliko faza. Pre same stimulacije matičnih ćelija u lokalnoj anesteziji ugrađen joj je centralni venski kateter na desnoj strani vrata koji ide direktno do srca. Sve terapije, infuzije i lekovi kasnije su se primali upravo preko tog katetera.

- Prvih šest dana radila se stimulacija matičnih ćelija kroz infuzije tokom dana, dok smo uveče i u toku noći primali injekcije, kao i tablete više puta dnevno kako bi se organizam podstakao da proizvede što više zdravih matičnih ćelija. U tom periodu primala se i veća doza kortikosteroida, ali sam se ja osećala stabilno i nisam imala težih tegoba - priseća se Jovana.

Nakon tih šest dana usledio je proces prikupljanja matičnih ćelija koji traje od jednog do tri dana, u zavisnosti od organizma, a kod nje je završen već prvog dana.

- Taj proces traje oko četiri sata dnevno, tokom kojih se ne ustaje iz kreveta, ali je potpuno bezbolan i funkcioniše putem aparata sličnog dijalizi. Kod mene je iz prvog puta prikupljeno dovoljno, oko šest miliona jedinica, što je značilo da ne moram da ponavljam postupak. Te ćelije su zatim dodatno obrađene u laboratoriji, proverene i zamrznute kako bi bile spremne za kasnije vraćanje u organizam - dodaje.

Nakon jednog dana odmora započela je hemioterapija koja je trajala šest dana. Prva dva dana su joj bila nešto teža, imala je mučninu, osećaj slabosti i manjak energije, ali bez povraćanja, dok su naredna četiri dana bila lakša.

Prvi dan novog života 

Nakon završetka hemoterapije usledio je najvažniji deo, vraćanje matičnih ćelija, koje traje svega desetak minuta i obavlja se putem infuzije kroz centralni venski kateter.

- Taj trenutak je poseban jer predstavlja početak novog imuniteta. Osećaj tokom vraćanja je kod svakoga drugačiji, kod mene je bio intenzivan, imala sam osećaj pečenja u grlu i jak kašalj, ali to traje kratko i brzo prolazi. Nakon toga sledi dan odmora, a zatim odlazak u izolaciju gde počinje oporavak organizma. Pred kraj izolacije počela je da mi opada kosa, što je očekivana posledica, ali to mi nije predstavljalo problem jer sam znala da je to samo prolazna faza na putu ka ozdravljenju - priča Jovana i naglašava: 

- Sam trenutak vraćanja matičnih ćelija obeležava se kao novi rođendan i ima posebnu simboliku. Nakon procedure lekar nam donosi deo infuzionog sistema kroz koji su prošle naše matične ćelije, isečen i zavaren kao uspomenu, uz poseban bedž sa natpisom "new life" koji predstavlja novi početak. Zajedno sa lekarom prosipamo tečni azot u kome su se nalazile naše matične ćelije, i to tri puta, simbolično ostavljajući sve loše iza sebe i obeležavajući početak novog, zdravijeg života.

Uz veru u Boga i snagu porodice

Ceo proces je prošla stabilno i bez većih komplikacija, kaže, a najvažnije od svega je što nijednog trenutka nije psihički klonula, jer je verovala u ishod, u lekare i u to da sve ovo ima svoj viši smisao i cilj.

- Tokom cele borbe kroz glavu mi nije prolazilo ništa što bi me slomilo, dane sam provodila čitajući, najviše knjigu "Nevidljiva borba", a uz mene je sve vreme bila i Biblija, imala sam dovoljno vremena da razmišljam o životu, o tome šta želim, a šta više ne želim. Upravo ti trenuci su me promenili iznutra, osetila sam veru jače nego ikada ranije i imala sam osećaj da je Bog u svakom trenutku pored mene. Najveću snagu mi je davala porodica, a posebno moja sestričina Ksenija, koju sam svakodnevno gledala preko video poziva, njen osmeh mi je bio najveći podstrek i razlog da izdržim sve - otkriva.

Kada je sve bilo završeno, osetila je ogromnu sreću, ali tek kada je krenula kući postala je konačno svesna svega što se dogodilo.

- Sedela sam spakovana na krevetu kada je došao doktor Fedorenko da se pozdravimo, zagrlio me i tada, kada je izašao iz sobe, prvi put sam se slomila i zaplakala jer sam shvatila da je sve prošlo. U avionu su mi suze same tekle dok su mi kroz glavu prolazili svi trenuci, od prikupljanja novca, dolaska u Rusiju, rastanka sa porodicom pa do samog lečenja, sveemocije koje sam mesecima držala u sebi izašle su tada. Kada sam stigla kući i ugledala porodicu, svoju Kseniju i svog psa, taj trenutak je bio neopisiv, spoj sreće, olakšanja i ogromne emocije i tada sam zaista shvatila da sam dobila novi život i da od tog dana sve počinje iz početka. 

Nemojte da čekate

Jovani je ova borba donela mnogo više od zdravlja, donela joj je snagu, samostalnost, samopouzdanje i veru kakvu ranije nije imala. Naučila je da ceni život na potpuno drugačiji način, da bude zahvalna na svakom danu i da veruje da ništa nije slučajno.

- Danas, dva meseca nakon povratka, više ne živim u strahu, ne razmišljam da li ću se sutra probuditi bez vida, bez snage u rukama i nogama, jer sam učinila sve što je bilo do mene da sebi dam šansu za normalan život. Osećam se dobro, svakim danom sve bolje i to je ono što mi daje dodatnu sigurnost da sam donela pravu odluku - kaže iskreno.

Svima koji prolaze kroz sličnu borbu poručuje da ne odustaju. Strah je normalan, ali ne sme biti jači od želje za životom. Kada postoji prilika da se bolest zaustavi, treba se boriti za tu priliku svim srcem. Nije lako, put je težak i zahteva mnogo odricanja, ali vredi svakog koraka, svake suze i svake borbe.

- Verujte u sebe, verujte u svoj put i verujte u Boga, jer kada verujete iskreno i iz dubine duše, niste sami ni u jednom trenutku. Ja sam svoj novi život dobila kroz veru, hrabrost i ljude koji su stajali uz mene i zato danas stojim kao dokaz da je moguće. Ako sam ja mogla, može svako. Samo nemojte čekati da bude kasno. Borite se za sebe, jer niko drugi to ne može umesto vas. Novi život postoji, samo treba imati snage da se napravi prvi korak ka njemu - ohrabruje Jovana Gajić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Ivana (30) ima multiplu sklerozu i traži šansu u Rusiji: Moram da ozdravim zbog svog sina i sna o drugom detetu