Simptomi hronične bubrežne slabosti koja je odnela Duška Vujoševića: I pored transplantacije, stanje se iskomplikovalo
Čuveni košarkaški trener Duško Vujošević preminuo je danas, nakon dugogodišnje borbe sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, bolešću koja je u velikoj meri odredila poslednje godine njegovog života.
Zbog teškog oštećenja funkcije bubrega, Vujošević je u više navrata bio podvrgnut složenim medicinskim zahvatima, uključujući transplantaciju bubregau junu prošle godine u specijalizovanoj klinici u Belorusiji. Njegovo stanje je tada privremeno pokazivalo znake stabilizacije.
Ipak, usled razvoja postoperativnih komplikacija u vidu upale pluća, došlo je do pogoršanja zdravstvenog stanja, pa je sredinom marta ove godine primljen u Urgentni centar u Beogradu. Ponovo bio prinuđen na redovne dijalizne tretmane, ali je uprkos intenzivnom lečenju i medicinskom nadzoru, bolest nastavila da napreduje.
Kako se prepoznaje bubrežna slabost?
Hronična bubrežna insuficijencija predstavlja ozbiljno i progresivno oboljenje koje zahteva dugotrajno lečenje, a u uznapredovalim fazama često uključuje dijalizu ili transplantaciju kao jedine opcije za produženje i očuvanje života.
- Slabljenje bubrega uzrokuju brojna oboljenja, različite upalne, metaboličke ili nasledne bolesti uključujući i autoimune bolesti kao što su lupus ili sistemski vaskulitisi, kao i bolesti mokračnih kanala, bešike i prostate. Ipak, danas je najčešče posledica povišenog krvnog pritisaka i dijabetesa, posebno u razvijenim zemljama - rekao je ranije za naš portal nefrolog prof. dr Rajko Hrvačević.
Bez jasnih simptoma propadanje bubrega može da traje nekoliko meseci, godina, pa čak i decenija, te se uglavnom otkriva tek u poodmaklom stadijumu.
- Klinička slika zavisi od uzročnog oboljenja i faze bolesti. U početku paijenti mogu praktično da budu bez ikakvih tegoba, a da nešto nije u redu otkiva se uglavnom putem laboratorijskih pretraga (patološki nalaz u mokraći, povišen serumski kreatinin i drugo). Nekada je prvi znak povišen krvni pritisak, pa je neophodno da se kod svih pacijenata s hipertenzijom urade laboratorijski pregledi i da se u zavisnosti od nalaza upute nefrologu - savetuje prof. dr Hrvačević.
Drugi simptomi uključuju učestalo mokrenje, mokrenje tokom noći, suvoću usta i pojačanu žeđ, kao i promene u količini i izgledu mokraće (bleda, penušava mokraća ili prisustvo krvi), slabinske bolove i otoke tela.
- U odmaklom stadijumu praktično nema organskog sistema u našem telu koji ne može da bude pogođen. Najčeće se javlja zamor, gušenje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, svrab kože i pojava kožnih krvarenja, sivo žučkasta boja kože, otoci tela, poremećaji stanja svesti, iritabilnost, usporen misaoni tok, bolovi u kostima, grčevi u mišićima, gubitak libida i potencije, poremečaji menstrualnog ciklusa i drugo. Ukoliko se ne pristupi lečenju nekom od metoda za zamenu bubrežne funkcije (hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija) bolest se završava fatalno - opominje doktor.
Teško je posle, kad se probudiš, taj oporavak...
Prošle godine nakon transplatacije bubrega u Minsku Vujošević se obratio preko video poruke na Međunarodnoj konferenciji "Transplantacija organa: Izazovi i perspektive" u organizaciji Udruženja Donorstvo je herojstvo.
"Drugarice i tavariši,
Pozdravljam vas iz Minska, gde pravim sa ženom krug sa hodalicom, u procesu oporavka posle operacije i transplantacije bubrega.
Plašimo se svi tog poziva, i šta će se desiti, i kako ćemo organizovati. Mene su zvali u 6.30 popodne, u Podgorici sam bio na poslu, da li mogu da budem u Minsku u 12 časova sutradan. To je bio ponedeljak. Rekao sam da mogu, uopšte nisam znao ni da li ima linija, ali sam se borio posle toga i uz pomoć određenih prijatelja obezbedio sam to.
Došao sam ovde, ovo je ozbiljna zemlja, sve je čisto, uredno, tako je i u bolnici. Doktori su odlični, mene je operisao Oljeg Kalaček, koji je izvanredan doktor. Vidim po onome šta je uradio i po onome što sam znao u pripremi za tu operaciju.
Operacija sama po sebi nije teška, pod anestezijom si. Teško je posle, kad se probudiš, taj oporavak... Nema kraćeg puta nego taj što je. Ali kroz tu borbu imate priliku da se vratite u normalan život.
I zbog toga bi morala i Srbija da povede mnogo više računa o transplantacijama, crkva bi morala da učestvuje oko toga kao što je uradila u Hrvatskoj i Španiji, da preporuči da se održavaju novi životi. Naravno, država da sve to vodi. Ali dok se to ne ustali, uvek je potrebna saradnja sa zemljama koje imaju dobro organizovanu transplantaciju organa, a Belorusija je sigurno jedna od njih, a nije član Eurotransplanta koji onemogućava onima koji nisu član da rade sa njima.
Nazdravlje i spasiba za društvo"
