Mislila sam da je samo obična krastica, a bio je melanom: Maja iz Bačke Palanke o borbi sa podmuklom bolešću bez jasnih simptoma

Dijagnoza melanoma za mnoge zvuči kao najgori mogući scenario, ali iskustvo Maje Kesić iz Bačke Palanke pokazuje koliko su rana reakcija, podrška bližnjih i promena životnih navika ključni za dobar ishod.

Maja je poslušala mamin savet i otišla kod lekara opšte prakse koji ju je uputio kod dermatologa u Bačku Palanku.

- Onda me je dermatolog uputila u Novi Sad. To je bilo u martu. U maju mi je zakazan prvi pregled kod doktorke Ivkov Simić u Novom Sadu. Nije se ni njoj u prvom momentu činilo da je to melanom, niko to nije očekivao. Njoj je više ličilo da je to keratoza i rekla je da dođem za mesec i po dana na kontrolu.

Nakon te kontrole delovalo je da je sve u redu i posavetovali su je da ponovo dođe posle odmora.

- U septembru sam ponovo došla i doktorka je upoređivala dermoskopske snimke sa prvih pregleda i tadašnje stanje. Tada joj se učinilo da se nešto menja, pošto je tada krasta već bila otpala posle godišnjeg odmora, pa joj se činilo kao da menja oblik i da ima neke krake. Nakon toga me je poslala da to skinu, kako se nešto ne bi dalje promenilo. 

Na prvom pregledu na hirurgiji Maja je bila u oktobru 2023, a za 20. novembar zakazana je operacija, odnosno skidanje te promene.

- Pet dana posle toga je bila kontrola sa nalazom. Tog 20. novembra nas deset je bilo na intervenciji. Posle toga sam odmah otišla na posao. Inače sam malo u "turbo" režimu bila i možda mi je to i trebalo da me malo zaustavi. Kada je doktorka pogledala rezultate, okrenula se prema meni i rekla: "Nemojte još ustajati, sedite." Ni na kraj pameti mi najiskrenije, nije bilo da će reći tako nešto.

Maja kaže da je i sama doktorka rekla da od desetoro pacijenata koje je operisala, kod nje bila najmanja šansa da će rezultat biti pozitivan.

- Svi drugi su bili negativni, a ja sam bila pozitivna. Ona je okrenula se prema meni i rekla: "Majo, da li ste čuli za melanom? Znate šta je to?" Rekla sam: "Jesam, znam." Nastavila je: "Vaš nalaz je pozitivan. Moraćemo da uradimo još jednu intervenciju, da se uradi revizija tog ožiljka i da se radi limfosintigrafija, to jest da se obeleži limfni čvor. Meni je na leđima bila locirana ta promena. Nisu bili sigurni da li će biti obeležen limfni čvor u preponi ili u pazuhu. Ispostavilo se da je u pazuhu i zakazana je nova operacija za 10. decembar.

Tada je operisana i izvađen joj je limfni čvor. Bio je debljine jedan milimetar. 

- Bogu hvala, sve je bilo negativno. Bila sam druga A grupa i nisam imala nikakvu dalju terapiju, samo kontrole na tri meseca kada radim redovno ultrazvuk svih limfnih mesta. Jednom godišnje radim CT snimanje i za sada nemam nikakvu terapije, nikakve recidive, metastaze, ništa. Tako da je sve dobro ispalo na kraju.

Suprug je prvih dana samo plakao 

Maja priznaje da joj je prvi najteži trenutak bio izlazak iz ordinacije i saopštavanje vesti suprugu.

- On me je čekao u čekaonici. Mislila sam, kako ću njemu to reći? Osećala sam neku krivicu jer nisam navikla da drugi vode računa o meni. Mislim, naravno da vode, ali ja sam nekako ta koja pomogne drugima, koja uskoči, koja gura, vuče. Imala sam osećaj krivice, mislila sam kako ću ja to njima svima reći? Izlazim napolje iz ordinacije i suprug kaže: "Hajde, idemo". Tada sam ga zaustavila i rekla: "Čekaj, nalaz je pozitivan." On je bio zbunjen. "Šta to znači? Šta dalje? Hoćeš ti imati neku terapiju?"

U tom tretnutku još nisu znali ništa, da li će imati terapije i koliko, šta će se dalje dešavati. 

- On je bio toliko zbunjen, uplašen. Prvih pet dana od dijagnoze je samo plakao. Kako god me pogleda, plače. Nazovem ga na telefon dok je na poslu, on je uplakan. Govorio mi je tada: "Zašto to, ali ja neću da se išta u životu mijenja. Ja neću da ostanem bez tebe". Već je mislio da ću umreti, da je melanom nešto najstrašnije i da ko zna koliko ću još imati života. 

Takođe, veliki problem bio je i pretraživanje simptoma na internetu, priznaje naša sagovornica. 

- Tu je i taj prokleti "doktor Gugl" - gde mnogi gledaju svoje simptome. I moj suprug je svašta čitao, iznova je prevrtao te papire koje sam dobila, biopsiju, taj prvi nalaz, kakvi su rezultati, kakve su prognoze. Onda sam ja zabranila internet u kući. Ako ćeš to raditi, onda interneta neće biti. Ne može tako, ne možeš da me živu sahranjuješ i ne možeš da padaš u očaj. Idemo dalje. Ovo je Božja volja. Mi smo u veri i ja sam to tako shvatila, kao Božju volju i kao Božji znak da bi možda trebalo malo da usporim sa svojim životom i sa tim svojim jurcanjem - kaže Maja. 

U tom periodu, pored toga što joj je porodica bila podrška i Maja je njih morala da bodri. 

- Da, supruga i mamu. U istom periodu i moja majka je dobila dijagnozu karcinoma dojke i bukvalno je sedam dana je bila razlika između moje i njene operacije. Ja sam više vodila računa o njoj i mislila sam više o njoj nego o samoj sebi, a opet ona je vodila računa o meni, kao i svaki roditelj.

Kontakt sa udruženjem 

U tom periodu još uvek nije osećala potrebu da potraži dodatnu podršku, pa tek kasnije dolazi do susreta sa Udruženjem pacijenata obolelih od melanoma - UPOM. 

- Nisam odmah stupila u kontakt sa Udruženjem. To je bilo osam meseci posle operacije, nisam osećala da sam ja pacijent, jer je sve bilo uklonjeno, sve je to Bogu hvala dobro i nemam ja neki problem. Onda sam se pitala zašto bih ja bila u tom Udruženju i zašto bih možda nekom zauzimala mesto. Nisam ni znala iskreno kako to funkcionira, da je to otvorenog tipa, da su tamo svi dobrodošli, da je to grupa za podršku i mnogo znači. 

Priznaje da joj je takva grupna podrška mnogo značila kada je odlučila da se javi.

- Mnogo grupa znači za podršku, jer čujete druga iskustva. Čujete i ljude koji imaju mnogo teže dijagnoze koji su na terapijama, koji su već u metastatskom melanomu i koji se bore, i oni su Bogu hvala dobro, veseli, idu od terapije do terapije, dan za danom prolaze. I onda zašto bih ja tonula? Kada vidimo da ima leka, kada pogledam Savu Pilipovića, Bebu Golubović, ljude koji su dosta godina u tome i Bogu hvala dobro su, imaju terapije i žive normalno. 
Ranije se od toga umiralo, nije bilo ni leka, sada je drugačije.

Maja ističe da su u Udruženju jedni drugima podrška i motivacija za različite životne situacije.

- Posle svega toga počela sam da trčim. Bila sam na novosadskom polumaratonu, čeka me Sombor. Uvukla sam i supruga u to i mnogo znači. Takve radosne stvari delimo sa drugima u grupi. 

Sada više pazim na zaštitu od sunca

Nakon svake kontrole kod onkologa na svakom izveštaju lekari savetuju strogo čuvanje od sunca, zaštitni faktor, a Maja je čak nabavila i majice za surf dugih rukava.

- Ako sam na moru negde gde nema drveća, gde nema šume, a opet moram da uđem u vodu, ipak to obučem, mada ja nisam neki morski tip, ali jako volim sunce. Pogotovo je tako bilo dok sam bila mlađa. Mi smo se tih devedesetih godina kada smo išli more, ili na Dunav, mazali uljima da se to sija, da potamnimo. Tada nisam koristila zaštitni faktor. Zadnjih deset godina, možda i petnaest, stavljala sam zaštitni faktor, ali se nisam sklanjala od sunca iskreno i na početku leta sam išla i u solarijum, što nije dobro, ali nije to bilo dugo, da budem onako čokoladna, nego čisto da ne pocrvenim kada odem na plažu, da ne budem baš bela.

Telo šalje signale - kod mene je to bila alergija na sunce

Naše telo šalje signale kada nam nešto prija, a kada bi trebalo da obratimo pažnju. To je bio slučaj i kod Maje, jer je desetak godina pre dijagnoze redovno dobijala alergiju na sunce.

- To se dešavalo već prvi dan na moru ili u dvorištu ako sedim, pijem kafu na suncu, već uveče ću po zglobovima imati osip, na nogama i onda se to penje prema vratu gore, celo telo zahvati, budem bukvalno kao da sam bila u koprivama. Ali ja sam to ignorisala. Nisam uopšte obraćala pažnju. Mislila sam da će proći, popijem lek protiv alergije i idemo opet na sunce, idemo da uživamo. Sada to ne radnm maravno, sada sam u debeloj hladovini i uživam u prirodi, ne samo u suncu.

Važno je da živimo svaki dan

Maja ističe da je važno živeti svaki dan i ne nervirati se oko stvari na koje ne možemo da utičemo, jer ništa nije bitno, ništa nije vredno našeg života. 

- Ništa nije vredno toga da se nerviramo i da nas bolest uzme, da sutra ne možete da učestvujete u odrastanju dece. Ja imam dvoje dece, ćerku od sedamnaest godina i sina koji će ove godine napuniti trinaest godina. Volim te neke radosti koje delimo sa njima. Ćerka sada polaže za auto, pa se veselimo oko toga. Sin trenira rvanje, pa pratimo njegova takmičenja. Da sam nastavila tempom kojim sam nekada išla, možda i sa tom nervozom i sa svim tim, ko zna šta bi bilo ili kako moj doktor onkolog Vidović kaže, viđao je ljude sa boljom prognozom, sa površinskim melanomima koji su možda čak i bili na nekoj granici, a koji više nisu živi zbog uma, zbog toga što su se predali, što su se nervirali, što su mislili šta, kako, zašto. A viđao je ljude sa mnogo gorim dijagnozama koji su i dalje živi upravo zbog toga što su promenili to u svojoj glavi, što gledaju pozitivno. Zato je važno da živimo svaki dan. Ne bi trebalo gledati ni iza sebe, nego samo napred, lagano. 

Javite se lekaru na vreme - lek postoji

Svim ljudima koji su saznali za neku dijagnozu Maja poručuje da nije kraj. Terapije postoje, lečenje postoji i nikako ne bi trebalo gurati pod tepih bilo kakve simptome. 

- Moja snaga je bila vera, Gospod. Zato Bogu hvala na svemu, uvek kažem. A što se tiče melanoma, posebno bih naglasila da to nije tamo neki madež, jer imala sam situacije gde ljudi kažu: "Pa dobro, da, i ja sam operisao madež." Melanom nije samo neki mladež. Melanom je mnogo ozbiljnija stvar, ali nije ništa tragično. I ne treba da guraju pod tepih i ne treba da kažu: "To je samo neka krasnica, otpašće." Javite se lekaru, lek postoji. Divne doktore imamo, savesne, odgovorne. Ja se lečim na Kamenici i na poliklinici u Novom Sadu. Dakle, važno je samo gledati napred i ne predavati se kakva god da je dijagnoza. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Šta ljudi misle da je melanom, a šta on zaista jeste? Dermatolog opominje da je tužno što se i dalje otkrivaju oni debeli i uznapredovali