Melanom bez simptoma: Zvonimir iz Zemuna upozorava – bio je mali, nije svrbeo ni krvario, a život mi se pretvorio u pakao

Zvonimir Miloš (67) iz Zemuna nikada ranije nije kontrolisao mladeže. Kada je to uradio prvi put rekli su mu da ima melanom.

- Celog života sam se bavio sportom, igrao sam fudbal aktivno, nekada i po tri, četiri, pet termina nedeljno. Kada je bilo lepo vreme, igrali smo napolju, razgolitio bih se do pojasa i nikada se nisam štitio. Sada je to naknadna pamet. Kada me je kasnije profesorka dr Lidija Kandolf pregledala na VMA, rekla mi je da imam mnogo depigmentacije kože na pojedinim delovima, što je dokaz da me je mrzelo da se mažem - priča Zvonimir Miloš.

Zanimljivo je da je svojoj deci godinama govorio da idu na kontrole. Sin i ćerka su ga poslušali i, kako kaže, redovno pregledaju mladeže jednom godišnje.

On sam je, međutim, stalno odlagao sopstveni pregled. Nije imao madež koji se menja, svrbi, krvari ili izgleda upaljeno, pa nije imao osećaj da postoji razlog za uzbunu.

- Imao sam ta neka elementarna znanja. Ako madež svrbi, menja boju, ako se zapali, to je razlog za pregled. Ali ja na svom telu nisam imao ništa što bi mi ukazivalo da nešto nije u redu. A onda sam jednog dana, u aprilu 2024. godine, jednostavno odlučio da odem na pregled. Ne znam šta me je nateralo. Rekao bih, sam Bog me poslao - kaže Zvonimir.

Pregled koji je sve promenio

Otišao je u Gradski zavod za kožne i venerične bolesti u Džordža Vašingtona, jer je znao da tamo može da se pregleda bez uputa. Planirao je put na more krajem maja i mislio je da će pregled biti rutinska stvar koju će završiti usput. 

Lekarka koja ga je pregledala dermoskopom zaustavila se na jednom malom madežu na desnoj butini. Zvonimir kaže da taj mladež nije bio veliki, niti je delovao drugačije od ostalih.

- Bio je mali, nije bio ni kao nokat na malom prstu. Meni nije izgledao posebno. Doktorka mi je rekla da ga sedam dana mažem gentamicinom i da dođem ponovo. Kada sam se vratio, rekla je: "Ja bih ipak ovo da se skida". Tada sam, iz neznanja, rekao: "Pa skinite ga odmah". Ona mi je objasnila da to mora da uradi hirurg - priseća se. 

Upućen je na KBC "Bežanijska kosa", gde mu je hirurg uklonio promenu i poslao tkivo na patohistološku analizu. I tada, kaže, nije ozbiljno shvatao situaciju. Čekao je nalaz oko mesec dana i već se spremao za more. Nekoliko dana pred put dobio je dijagnozu, maligni melanom.

- Meni se tog trenutka ceo svet srušio. Ja sam hipersenzibilna osoba i ušao sam u totalnupaniku. Nisam znao gde udaram. Kada čujete "maligni melanom", a već znate koliko ta bolest može da bude nepredvidiva, to vas parališe - iskren je Zvonimir.

Tada je pozvao prijatelja Savu Pilipovića koga je znao još iz ranih fudbalskih dana pre tridesetak godina i koji je i sam prošao kroz iskustvo melanoma. U poslednje vreme su izgubili kontakt, ali čim mu je čuo glas, kaže Zvonimir, Savo je znao o čemu je reč.

- "Zvonko, nije valjda?" kaže, rekoh "Jeste". Našli smo se da na piću da mi objasni sve o melanomu, a kad je krenuo da priča, nisam mogao da ustanem sa stolice. Savetovao mi je da odem kod njegove doktorke, profesorke dr Lidije Kandolf, rekao da je ona "prva liga" i da se na VMA time ozbiljno bave, da su najbolji. On me je, da tako kažem, kanalisao ka njoj. Otišao sam na VMA, prošao konzilijum i tamo je nastavljeno moje lečenje - objašnjava.

Druga operacija i čekanje nalaza

Posle prve intervencije urađena je i reekscizija, odnosno šire uklanjanje tkiva oko mesta na kome je bio melanom, skoro pa pola butine, kaže naš sagovornik. Istovremeno je urađena i biopsija limfnih čvorova stražara, kako bi se proverilo da li se bolest proširila.

- Meni su tada izvadili pet limfnih čvorova iz prepone i poslali ih na analizu. Hvala Bogu, nalaz je bio nula od pet, nijedan nije bio maligni. Onda je krenuo postoperativni tok i tu sam vrlo disciplinovan - kaže Zvonimir.

Od tada redovno odlazi na kontrole. Na svaka tri meseca se rade analize dva tumor markera (S-100 i LDH), a na šest meseci i ultrazvuk vrata, pazuha i prepona. Poslednji put je, kaže, bio na kontroli u martu, a sledeća ga čeka oko 20. juna. 

Iako su nalazi za sada dobri, život posle dijagnoze više nije isti. Najteže mu pada psihološki teret čekanja i neizvesnosti oko rezultata kontole. 

- Ja kažem da vam bolest iseče život na rate. Prođe jedna kontrola, odahnete, a onda opet začas za tri meseca dođe druga. Uvek postoji strah i neizvesnost. Neću da glumim neku muškarčinu, mene je svaki put strah. Ali idem, disciplinovan sam i radim sve što treba - kaže Zvonimir.

"Idite na pregled, ne čekajte"

Danas sebe opisuje kao čoveka koji je zahvaljući ličnom iskustvu postao agitator.

Gde god može, poznatima i nepoznatima govori da odu na pregled mladeža. Kaže da ga nije sramota da priča o bolesti i da ne razume zašto bi se o tome ćutalo, ako nečija priča može nekome drugom da pomogne.

- Od kada mi se to desilo, ja svuda ljude teram i ganjam "Idite, idite, idite". To je postala moja mala misija. Video sam zla očima, i na svom primeru i oko sebe u mnogo gorim slučajevima. Kada sedite u čekaonici i vidite koliko je ljudi i koliko je bolesti, to je najbolji podsticaj da se čovek pokrene i ode na pregled - kaže. 

Zvonimir posebno naglašava da njegov madež nije izgledao dramatično i da ga ništa nije bolelo. Upravo zato smatra da je važno da ljudi ne čekaju da se pojavi veliki problem, već da preventivni pregled shvate ozbiljno.

- Mnogi misle "Neće to mene". I ja sam, verovatno, negde tako mislio. Ali pregled je bezbolan, ne košta mnogo vremena, a samo možete sebi dobro da učinite. Ako moja priča nekome bude putokaz da ode kod dermatologa na vreme, onda je vredelo što sam je ispričao - poručuje Zvonimir Miloš.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Rak kože često se otkriva kasno, a može na vreme: Počinju besplatni pregledi u 23 grada širom Srbije