Nadežda je pobedila dva karcinoma, jajnika i materice: Godinama sam mislila da su bolovi od endometrioze i bubrega

Bol koji je Nadežda Cakić iz Aleksinca (43) godinama trpela i pripisivala endometriozi i problemima sa bubrezima ovog puta bio je drugačiji. Jači, uporniji i zastrašujuće tih u načinu na koji je nagoveštavao da nešto nije u redu. Mesec dana nakon 40. rođendana, Nadežda je završila u bolnici, a niz analiza, hitan transport za Niš i operacija promenili su joj život iz korena. Probudila se bez materice i jajnika, a nekoliko dana kasnije stigla je i dijagnoza koju nijedna žena ne želi da čuje - karcinom jajnika i materice. 

U maju 2023. godine, mesec dana posle 40. rođendana, imala sam tešku operaciju. Ali pre tog maja, moj život se lomio na mestima koja niko nije mogao da vidi, jer mi je tri godine ranije dijagnostifikovana endometrioza. Žene koje se bore sa tom dijagnozom znaju koliko ona može biti teška i bolna. 

Pošto sam imala i manjih problema sa bubrezima, naučila sam da živim sa bolom koji se javi iznenada, a ja ga jednostavno uz lek izdržim i prećutim, nastavljajući kao da je sve u najboljem redu. Ali tog puta bol nije bio isti - došao je iznenada, snažno i mnogo intenzivnije. Duboko u stomaku, kao da je pokušavao da me upozori da nešto nije u redu.

Držala sam se misli da je to ipak samo još jedna bubrežna kolika. Kada sam se javila lekaru, i lekari su mislili isto. Ostala sam u bolnici, priključena na infuziju, i gledajući u plafon, u glavi mi je bila samo jedna misao - da bol prođe.

Ali bol nikako nije prolazio. Ostao je potpuno istog intenziteta, a sa njim je rastao i osećaj da ovog puta nešto zaista nije kako treba, da je nešto ozbiljno. O ozbiljnosti bola govorio mi je i onaj tihi unutrašnji glas koji se javlja u svima nama - koji ne umemo da objasnimo, ali ga osećamo celim bićem.

Usledile su dodatne analize, čekanje rezultata, tišina hodnika i pogledi lekara koji izbegavaju da kažu previše... i onda rezultati. Tumor markeri i CRP bili su izuzetno visoki. 

Tada kao da se sve utišalo, a ja sam stajala između straha i odlučnosti da ova bol mora proći. Hitno sam sanitetskim vozilom prebačena iz bolnice u Aleksincu u Klinički centar Niš. Sve se izdešavalo tako brzo, a meni je, verovatno zbog bolova, vreme stajalo.

Urađen je skener koji je pokazao promenu na desnom jajniku. Došao je doktor - njegove reči su bile pažljive, pokušavao je da mi objasni sve polako, ali uprkos tome, meni su te reči bile teške. Usledilo je još nekoliko pregleda, ultrazvuk i rečenica koja menja tok svega: "Morate na operaciju". 

U meni se sve steglo - strah, bezbroj pitanja, zbunjenost. Tada se u meni javila snaga. Ona snaga koju ne tražimo, ali nas pronađe kada nam je najpotrebnija i tera nas da idemo dalje. Prihvatila sam operaciju. Imala sam veru i želju da izdržim - zbog sebe, zbog dece, zbog onih koji me vole. 

Krenule su pripreme, a onda je došao 11. maj 2023. godine - dan kada sam legla na operacioni sto, ne znajući šta me čeka kada se probudim... 

Zašto baš ja?

Probudila sam se bez materice i jajnika, sa telom koje više nije bilo isto i sa dušom koja je tek trebalo da shvati šta se desilo. I upravo taj maj mi je zauvek promenio život.

Oporavak nakon operacije bio je zaista težak, a dani su prolazili u iščekivanju rezultata. Nešto mi je govorilo da će predstojeći dani biti još teži, ali sam se ipak nadala da me neće snaći ono čuveno pitanje: "Zašto baš ja?"... ali me je, nažalost, snašlo.

Stigli su rezultati, a sa njima i dijagnoza - karcinom jajnika i materice. Reči koje u trenutku promene sve. Reči koje bole - ne samo u ušima, već i u glavi, grudima i stomaku, i odzvanjaju kao eho u hladnoj pećini. To je trenutak kada se sve što si bila, sve što si planirala i sve o čemu si maštala odjednom sruši kao kula od karata. Taj trenutak i te reči se nikada ne zaboravljaju.

U tom trenutku, kada sam dobila rezultate, sa mnom je bio i moj suprug. Pročitao je dijagnozu, a suze su same krenule.
Gledali smo se tiho, a u nama bezbroj pitanja... šta sada, kako dalje, koliko će trajati borba? Strah i neizvesnost bili su ogromni, ali tada smo doneli odluku da ne posustanemo - da idemo dalje zajedno, ruku pod ruku, slušajući i poštujući svaku reč i savet lekara.

Tada sam ušla u svoju najtežu životnu borbu. Prošla sam kroz šest ciklusahemoterapije. Bilo je dana kada nisam imala snage da ustanem, kada je telo bilo slabo, a duša umorna. Bilo je dana kada sam mislila da ne mogu više.

Ali svaki put sam pronalazila razlog da nastavim. Moj najveći razlog bila su moja deca - moj sin, koji je tada imao 13 godina, i moja ćerka, koja je imala samo devet godina. Njihovi zagrljaji, njihova vera u mene i ljubav koju su mi davali bili su moja snaga. Uz njih je bio moj suprug - moj tihi oslonac i moja najveća podrška u svakom trenutku.

Sve za jednu, jedna za sve

Danas, tri godine kasnije, moja deca su malo veća, zrelija, a i ja sam drugačija. I dalje negde u nama postoji tihi, skriveni strah da će se bolest vratiti. To je nešto što nosimo sa sobom. Ali uprkos tome - idemo dalje. Volimo se, mislimo jedni na druge, smejemo se zajedno i učimo da živimo svaki dan punim srcem.

Ova bolest me je promenila. Naučila me je da cenim život, male stvari, svaki novi dan. Naučila me je koliko smo jake i kada mislimo da nismo. Naučila me je koliko znači imati nekoga ko će vas držati za ruku kada je najteže.

Nažalost, ovo je drugi put da prolazim kroz takvu težinu. Prvi put sam to osetila sa mamom, kojoj smo tata, sestra i ja bili najveća podrška u borbi sa karcinomom materice. I u toj borbi je mama, Bogu hvala, pobedila i svima pokazala koliko je podrška važna.

Posebno sam zahvalna i raduje me što sam deo udruženja "Progovori" koje uliva snagu - snagu koja je preko potrebna, snagu i nadu da iza oblaka ipak sija sunce. Sunce pobede, podrške i zajedništva. Tu sam shvatila da nismo same, da je udruženje, pored porodice, naša druga porodica.

Zato kažem - Sve za jednu, jedna za sve! 

Danas stojim ovde kao žena koja se borila i koja se i dalje bori, ali i kao žena koja veruje. Veruje u život, ljubav i snagu žene.
Ako ova moja priča i iskušenje pomognu makar jednoj ženi da ne odustane, onda sve ima još veći smisao.

Niste same... Zajedno smo jače!

Gorica Đokić o novoj ciljanoj terapiji za rak jajnika o trošku države: Svaka nedelja bez progresije znači duži život