Inflamatorne bolesti creva zahtevaju rano prepoznavanje i savremeno lečenje: Stručnjaci o podršci IBD pacijentima
U Palati nauke održana je juče konferencija za medije i edukativni događaj posvećen inflamatornim bolestima creva, pod sloganom „Zajedno u borbi za bolje lečenje inflamatornih bolesti creva: Podrška, razumevanje, snaga“.
Događaj je organizovan u susret Svetskom danu inflamatornih bolesti creva, sa ciljem da se pacijentima, porodicama, medijima, lekarima i institucijama pošalje jasna poruka: ulcerozni kolitis i Kronova bolest zahtevaju rano prepoznavanje, savremeno lečenje, kontinuirano praćenje i sistemsku podršku.
Gastroenterologija u Srbiji je značajno napredovala
Gastroenterologija u Srbiji značajno je napredovala, naglasila jeAleksandra Pavlović Marković, gastroenterohepatolog i direktor Klinike za gastroenterologiju u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.
- Imamo stručnjake koji prate evropske i svetske preporuke. Imamo centre sa iskustvom u lečenju kompleksnih IBD pacijenata. Raspolažemo savremenim dijagnostičkim metodama, biološkom terapijom, sve većim znanjem o terapijskom praćenju lekova i sve više podataka iz realne kliničke prakse. Potrebni su nam jasni putevi upućivanja, registri, digitalna evidencija, centri izvrsnosti, mreža saradnje sa regionalnim ustanovama, edukacija lekara primarne zdravstvene zaštite i standardizovano praćenje pacijenata. Gastroenterologija 21. veka nije samo dobra endoskopija i dobar lek — to je sistem koji zna da prepozna, planira, prati, meri i reaguje.“
Inflamatorne bolesti creva nisu prolazna tegoba
Inflamatorne bolesti creva nisu prolazna tegoba niti samo „problem sa stomakom“.
Nataša Zdravković iz Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac istakla je da su to hronične, imunski posredovane bolesti koje mogu uticati na svakodnevni život, školovanje, posao, planiranje porodice, mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje. Iako su često nevidljive za okolinu, za pacijente su svakodnevno prisutne — kroz bol, krv u stolici, umor, anemiju, strah od pogoršanja i potrebu da život stalno prilagođavaju bolesti.
Stručnjaci poručuju da je rana dijagnoza presudna.
Vesna Brzački iz Univerzitetskog kliničkog centra Niš naglasila je da krv u stolici, dugotrajna dijareja, noćne stolice, gubitak telesne mase, anemija, temperatura i hronični umor nisu simptomi koje treba trpeti ili pripisivati isključivo stresu.
Pravovremeno upućivanje gastroenterologu, adekvatna dijagnostika i jasno definisani terapijski ciljevi mogu promeniti tok bolesti i smanjiti rizik od komplikacija, hospitalizacija i operacija.
Srđan Marković iz KBC „Zvezdara“ poručio je da savremeno lečenje danas ne podrazumeva samo smirivanje simptoma. Cilj je duboka i stabilna kontrola zapaljenja, normalizacija biomarkera, endoskopsko zarastanje sluzokože, očuvanje funkcije creva i dobar kvalitet života. Zato je neophodno da se pacijenti ne prate sporadično, već organizovano, prema jasno definisanim ciljevima i uz multidisciplinarni pristup.
Decentralizacija biološke terapije i telemedicina - za efikasnije lečenje
Poseban akcenat konferencije stavljen je na decentralizaciju biološke terapije i telemedicinu.
- Pacijent koji je stabilan ne bi trebalo da gubi čitav dan, posao i energiju samo da bi primio terapiju koju, uz jasno definisane protokole i nadzor referentnog centra, može dobiti bliže mestu stanovanja. Telemedicina, s druge strane, ne treba da zameni lekara, već da spreči tišinu između dve kontrole — da omogući ranije prepoznavanje pogoršanja, praćenje simptoma, laboratorijskih parametara i neželjenih efekata terapije - poručio je doc. dr Marković.
Udruženja pacijenata imaju nezamenljivu ulogu u tom procesu.
Olivera Ćulibrk, predsednica Udruženja pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom, istakla je da ona pružaju podršku, edukaciju, razmenu iskustava i znanja, ali i predstavljaju glas pacijenata koji se često ne čuje dovoljno.
U saradnji lekara, pacijenata, udruženja i medija nalazi se ključ za bolje razumevanje bolesti. Poruka konferencije je jasna: inflamatorne bolesti creva mogu biti teške, ali pacijent ne sme biti sam. Uz znanje, savremenu terapiju, dostupnost lečenja, digitalno praćenje i podršku zajednice, cilj nije samo preživeti bolest — cilj je živeti kvalitetno.
