Prejedamo se ili gladujemo: Obeležava se Svetski dan borbe protiv poremećaja u ishrani
Poremećaji u ishrani su složene bio-psiho-socijalne bolesti koje mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, produktivnost i socijalne odnose. To nisu hirovi, prolazne faze ili izbor životnog stila. Najčešći poremećaji su anoreksija nervoza, bulimija nervoza i poremećaj prejedanja.
Da li je moguć oporavak?
Svetski dan borbe protiv poremećaja u ishrani (World Eating Disorders Action Day) obeležava se 2. juna s ciljem boljeg razumevanja ovog zdravstvenog problema. Tema ovogodišnje kampanje glasi: „Poremećaji u ishrani su ozbiljan, ali rešiv problem. Nisi sam!“ Lekari naglašavaju da je oporavak moguć.
Stručnjaci navode da su osobe koje se bore sa poremećajem u ishrani često opsednute hranom, izgledom tela i telesnom masom. Ovi poremećaji mogu biti opasni po život ako se ne prepoznaju i ne leče na vreme. Što ranije počne lečenje, veća je verovatnoća potpunog oporavka, navodi Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Prema podacima SZO iz 2019. godine, oko 14 miliona ljudi širom sveta ima neki oblik poremećaja u ishrani, dok čak 75 odsto obolelih nikada ne zatraži stručnu pomoć. Smrtnost kod osoba obolelih od anoreksije nervoze čak je 12 puta veća u odnosu na opštu populaciju. Kod muškaraca i starijih osoba poremećaji u ishrani znatno se ređe dijagnostikuju.
Faktori rizika
Biološki
* Bliski srodnici sa poremećajem u ishrani
* Depresija, anksioznost ili bolesti zavisnosti u porodici
* Restriktivne dijete i druge metode kontrole telesne mase
* Dijabetes tip 1
Psihološki
* Perfekcionizam
* Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom
* Anksiozni poremećaji
* Rigidnost u ponašanju
Socijalni
* Stigmatizacija osoba sa viškom kilograma
* Podsmevanje i zlostavljanje
* Nametanje „idealnog izgleda tela“
* Ograničeni socijalni kontakti
* Transgeneracijska trauma
Vrste poremećaja u ishrani
Anoreksija nervoza
Karakterišu je izgladnjivanje i preterani gubitak telesne mase.
Simptomi:
* Nedovoljan unos hrane
* Intenzivan strah od gojenja
* Iskrivljena slika o sopstvenom telu
* Poricanje ozbiljnosti niske telesne mase
Posledice mogu biti gubitak mišića, osteoporoza, hormonalni disbalans i zastoj srca.
Bulimija nervoza
Odlikuje se epizodama prejedanja nakon kojih slede kompenzacijska ponašanja poput povraćanja ili preteranog vežbanja.
Simptomi:
* Gubitak kontrole tokom jela
* Povraćanje ili zloupotreba laksativa
* Opsesivno vežbanje
* Preterana zabrinutost zbog telesne mase
Moguće posledice su karijes, oštećenje jednjaka, pankreatitis i srčani problemi.
Poremećaj prejedanja
Karakterišu ga ponavljane epizode prejedanja bez kompenzacijskih mera.
Simptomi:
* Unošenje velikih količina hrane u kratkom periodu
* Osećaj gubitka kontrole
* Stid, krivica i povlačenje nakon prejedanja
Posledice uključuju metaboličke poremećaje, depresiju, anksioznost i probleme sa zglobovima.
Izbegavajući restriktivni poremećaj unosa hrane
Ovaj poremećaj karakterišu ograničenja u količini ili vrsti hrane.
Osobe često izbegavaju hranu zbog mirisa, ukusa, teksture ili straha od negativnih posledica unosa hrane, što može dovesti do nutritivnih deficita.
Lečenje i podrška
Najefikasnije lečenje uključuje psihoterapiju, savetovanje i pažljivo praćenje zdravstvenog stanja i navika u ishrani. Terapija mora biti prilagođena svakoj osobi i obuhvatiti psihološke, biološke, nutritivne i socijalne faktore.
Rana dijagnoza značajno povećava šanse za oporavak. Stručnjaci ističu da je za uspešno lečenje često potrebna dugotrajna podrška porodice, prijatelja i zdravstvenih radnika, kao i razvijen sistem institucionalne pomoći za obolele i njihove porodice.
Izor: Institut za javno zdravlje Vojvodine/ Kurir, Zdravlje
