Bolesti zavisnosti su u porastu u Srbiji: Tiha epidemija krije se iza privida uspeha i stabilnosti
Savremeno društvo je sve više pogođeno „tihom epidemijom“ koja se krije iza privida uspeha i stabilnosti. Sve je više visokoobrazovanih i uspešnih ljudi koji posežu za psihoaktivnim supstancama i tako postaju „funkcionalni zavisnici“. Istovremeno digitalno okruženje danas ne samo da prenosi informacije, već aktivno oblikuje stavove i ponašanja. U tom prostoru, upotreba supstanci često se normalizuje, pa čak i romantizuje kao deo zabave, uspeha ili identiteta, upozoreno je na konferenciji „Stare i nove zavisnosti od izazova do rešenja“ u organizaciji Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Pacijenti se javljaju u kasnijim fazama bolesti
- Kada govorimo o zavisnostima nekada, govorimo o vremenu u kome su problemi bili vidljiviji i jasnije definisani. Alkoholizam je bio široko rasprostranjen, ali društveno tolerisan, dok su teške forme zavisnosti, poput heroinske, bile vezane za prepoznatljive i često marginalizovane grupe. Granice su bile jasnije, a pacijenti su se najčešće javljali u kasnijim fazama bolesti - istakla je prim. dr sc. med. Diana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Dr Raketić dodaje da danas živimo u potpuno drugačijem kontekstu i da klinička slika postaje sve kompleksnija sa sve više izraženim dualnim poremećajima. Pored zavisnosti pacijenti često pate i od anksioznosti, depresije, pa sve do poremećaja ličnosti i psihotičnih stanja. Takođe, savremene zavisnosti odlikuje raznovrsnost, te je pored tradicionalnih supstanci prisutan porast sintetičkih droga, zloupotrebe lekova i polikonzumacije. Istovremeno, granice između upotrebe, zloupotrebe i zavisnosti postaju sve nejasnije.
- U društvu koje favorizuje performans, brzinu i stalnu dostupnost, pritisak raste, a prostor za odmor i emocionalnu obradu se smanjuje. Zbog toga je u porastu korišćenje supstanci koje „pomažu da se funkcioniše“ kao što su stimulansi, anksiolitici, ali i alkohol u takozvanim funkcionalnim obrascima. To je zapravo zavisnost koja se krije iza privida uspeha - dodala je dr Raketić.
Sva lica zavisnosti savremenog doba
Stručnjaci upozoravaju da poseban izazov predstavljaju i takozvane ponašajne (bihejvioralne) zavisnosti, od interneta, društvenih mreža, patološkog kockanja, klađenja. Iskustva i istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti ukazuju da mnogi pacijenti prve kontakte sa kockanjem ostvaruju već u adolescenciji, periodu intenzivnog neurobiološkog i psihosocijalnog razvoja, koji predstavlja posebno osetljivu fazu za nastanak i razvoj zavisnosti tokom života.
-Iako poremećaj kockanja ostaje u fokusu kliničke prakse i istraživanja, sve veću pažnju privlači i gejming poremećaj, kao noviji oblik bihejvioralne zavisnosti koji otvara brojna pitanja u vezi sa prevalencijom, faktorima rizika i mogućnostima prevencije i lečenja. Ovakvi skupovi nam pružaju priliku da predstavimo najnovija naučna saznanja o neurobiološkim mehanizmima koji povezuju bihejvioralne i supstancijalne zavisnosti, kao i savremene terapijske pristupe zasnovane na integrisanom i multidisciplinarnom lečenju - istakla je dr sci.med. Olivera Sbutega Filipović, rukovodilac Dnevne bolnice za hemijske i nehemijske zavisnosti sa rehabilitacionim grupama.
Digitalno doba – izazov ili rešenje?
Na skupu je istaknuto da ubrzan tehnološki razvoj, digitalizacija i globalizacija značajno menjaju obrasce upotrebe psihoaktivnih supstanci, ali je otvoreno pitanje u kojoj meri digitalni alati mogu biti podrška u terapiji zavisnosti.
- Arteficijalna inteligencija u terapiji zavisnosti je dostigla nivo zrelosti gde više nije „eksperimentalna tehnologija budućnosti“ već klinički validirana dopuna postojećim protokolima, evropskim regulatornim usvajanjem i objavljenim multicentričnim studijama. Najveći benefit ostvaruje se u trenucima kada je pacijent sam, između sesija, i kod intervencija koje su dokazano efikasne“- istakla je na skupu dr sci. med. Svetlana Vučetić Arsić, specijalista neurologije i rukovodilac Dnevne detoksikacione bolnice.
Ona je dodala da je posebno obećavajuće područje primene kod kokainske zavisnosti i bihevioralnih zavisnosti, gde se okidač i intervencija odvijaju u istom digitalnom prostoru. Govoreći o ograničenjima, dr Arsić je istakla da ključna ograničenja - etička, validaciona i ona vezana za terapijski odnos, zahtevaju da se AI pozicionira kao podrška, a ne zamena, kliničara. „Hybrid care“ model, gde AI detektuje i prati, a stručnjak interveniše i održava terapijski savez, najuverljivije je pozicioniran kao standard kojem treba težiti.
Osnova ostaje ista
Iako se oblici zavisnosti menjaju zajedno sa društvom, njihova psihopatološka osnova ostaje slična – reč je o ljudima koji se suočavaju sa unutrašnjom patnjom, teškoćama u regulaciji emocija, traumama, anksioznošću i depresijom. Zavisnost zato i dalje predstavlja pokušaj suočavanja sa pritiscima i problemima savremenog života, zbog čega lečenje danas mora biti integrativno i istovremeno obuhvatati biološke, psihološke i socijalne aspekte, uz poseban fokus na prevenciju i rano prepoznavanje problema kod mladih, ističu lekari.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti već više od šest decenija predstavlja jednu od najvažnijih institucija u oblasti prevencije, lečenja i rehabilitacije bolesti zavisnosti u Srbiji. Od osnivanja prvog Dispanzera za lečenje alkoholizma 1958. godine, do današnjeg statusa referentnog centra, ustanova je kontinuirano rasla i prilagođavala se savremenim izazovima, potvrđujući svoju stručnost i posvećenost kroz dugogodišnji razvoj i akreditaciju na najvišem nivou zdravstvene zaštite. Danas bolnica ostaje važan stub podrške pacijentima i njihovim porodicama, sa ciljem da kroz savremeni pristup lečenju i kontinuirano unapređenje stručnog rada zadrži vodeću ulogu u oblasti prevencije i lečenja svih oblika zavisnosti u Srbiji.
