Lekari previđaju pravi uzrok bola kod artritisa: Studija otkriva neočekivane okidače simptoma
Nova studija sugeriše da dugotrajni simptomi reumatoidnog artritisa nisu uvek posledica aktivne upale, već da na njih mogu značajno uticati i drugi zdravstveni problemi.
Kod osoba sa reumatoidnim artritisom bol i umor se često smatraju znakom da bolest i dalje napreduje. Međutim, istraživači sa Univerziteta Semelvajs upozoravaju da depresija, poremećaji spavanja, gojaznost i pušenje mogu održavati simptome čak i kada je upala pod kontrolom.
Njihova istraživanja, objavljena u stručnim časopisima Nature Reviews Rheumatology i The Lancet Rheumatology, ukazuju na to da ova stanja ne prate samo bolest, već mogu doprineti njenom dugotrajnom ispoljavanju i otežati oporavak pacijenata.
Simptome ne održava samo upala
Reumatoidni artritis je hronična autoimuna bolest u kojoj imuni sistem greškom napada sopstvene zglobove, izazivajući bol, otok i ukočenost. Iako većina pacijenata dobro reaguje na terapiju, procenjuje se da između 6 i 28 odsto obolelih ne uspeva da postigne dugotrajnu remisiju uprkos lečenju.
Istraživači su posebno analizirali vezu između depresije, pušenja, gojaznosti i problema sa spavanjem kod pacijenata sa teško izlečivim oblikom bolesti.
Rezultati pokazuju da se često stvara začarani krug: bol i depresija smanjuju fizičku aktivnost, što može dovesti do povećanja telesne težine i lošijeg sna. Istovremeno, loš san i višak kilograma dodatno pojačavaju bol i otežavaju svakodnevno funkcionisanje.
Stručnjaci zato smatraju da lekari ne bi trebalo automatski da pojačavaju terapiju kada pacijent i dalje prijavljuje simptome.
- Kada se pokazatelji bolesti poprave, a pacijent i dalje pati od bola i umora, potrebno je zastati i potražiti druge uzroke. Umesto automatskog propisivanja dodatnih lekova, lekari bi trebalo da provere da li simptome održavaju hronični bol, depresija, poremećaji spavanja ili gojaznost - rekao je dr Đerđ Nađ, šef Odeljenja za reumatologiju i imunologiju na Univerzitetu Semelvajs.
Novi sistem za rano prepoznavanje problema
Tim naučnika razvio je model koji bi lekarima mogao da posluži kao svojevrsni sistem ranog upozoravanja. Njegov cilj je da pomogne u prepoznavanju situacija u kojima simptomi nisu prvenstveno posledica upale, već drugih faktora koji utiču na zdravstveno stanje pacijenta.
Prema istraživačima, ovakav pristup mogao bi da poboljša rezultate lečenja i unapredi odnos između lekara i pacijenata, jer omogućava potpunije sagledavanje problema sa kojima se oboleli suočavaju.
U narednoj fazi istraživanja naučnici planiraju da koriste veštačku inteligenciju kako bi preciznije identifikovali različite grupe pacijenata i razvili efikasnije terapije prilagođene njihovim potrebama.
- Uz pomoć prepoznavanja obrazaca zasnovanog na veštačkoj inteligenciji mogli bismo da identifikujemo podgrupe pacijenata i kreiramo efikasnije, gotovo personalizovane strategije lečenja - izjavila je dr Lila Gunkl-Tot, doktorantkinja na Univerzitetu Semelvajs i jedna od autorki studije.
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
