Dijabetes sve češće pogađa mlade: Polovina pacijenata na intenzivnom lečenju ima poremećaj šećera, kaže dr Macut

Dijabetes, gojaznost i bolesti srca postali su najveći izazov savremene medicine. Stručnjaci upozoravaju da nijedan zdravstveni sistem neće moći da izdrži njihov rast bez ozbiljnog zaokreta ka prevenciji.  Lekari uočavaju da je dijabetes bolest sve mlađe populacije. Poseban problem predstavlja veliki broj pacijenata koji imaju veoma visoke vrednosti šećera u krvi, ali nemaju zvaničnu dijagnozu dijabetesa.

Na početku razgovora otkrio je koja mu je od dve funkcije draža – endokrinolog ili predsednik Vlade.

– Pošto sam došao sa temom zdravlja, svakako ona. Teže je biti predsednik Vlade. Meni je lakše da budem lekar endokrinolog. Tema je vezana za dijabetes i to je moja uža oblast. Medicina je nešto u čemu se lakše snalazim – istakao je prof. dr Đuro Macut.

Sve više obolelih

Čini se da se broj obolelih od dijabetesa iz godine u godinu povećava. Posebno zabrinjava broj ljudi koji uopšte nisu ni registrovani kao oboleli. Prema poslednjem preseku, oko 700.000 ljudi zna da boluje od dijabetesa.

– Smatra se da je taj broj i veći, skoro 800.000 ljudi, prema pojedinim procenama. Imamo procene našeg Nacionalnog instituta za javno zdravlje „Batut“, kao i procene Svetske zdravstvene organizacije i međunarodnih organizacija koje se bave ovom problematikom. Reč je o oko 800.000 ljudi, možda i nešto više, u zavisnosti od metodologije koja se koristi i grupe pacijenata na koju se procena odnosi. To su, u stvari, svi oni ljudi koji imaju neki poremećaj šećera u krvi, a ne znaju za njega – naglasio je profesor Macut.

Ističe da su nam danas mnoge stvari dostupne, ali da često ne znamo kako da ih iskoristimo, što predstavlja svojevrstan paradoks. Pre dvadeset godina težili smo nečemu što danas imamo, a ipak nismo sigurni šta da radimo s tim.

Ukoliko je nivo šećera u krvi povišen, to može biti signal da se osoba nalazi u stanju predijabetesa.

Može li dijabetes da dovede do infarkta, slepila i dijalize?

 – To su standardne situacije koje učimo, kao što učimo i studente. U praksi imamo bolesti velikih krvnih sudova – infarkte i šlogove, bolesti perifernih krvnih sudova, kada dolazi do promena na stopalima. Polovina pacijenata koji uđu u koronarne jedinice ili jedinice intenzivnog lečenja zbog moždanog udara imaju poremećaj šećera ili dijabetes – istakao je Đuro Macut.

Ranije se dijabetes najčešće vezivao za stariju populaciju. Šta kaže statistika danas?

Profesor objašnjava da je klasična podela podrazumevala da se dijabetes tipa 1 javlja kod mlađih, a tip 2 kod starijih osoba. Danas, međutim, ta razlika više nije tako jasna, jer se starosna granica sve više pomera ka mlađim generacijama, pa se bolest sve češće otkriva već u četvrtoj deceniji života.

– Sada imamo i problem gojaznosti. Pre svega, loša ishrana i loše životne navike vode u dijabetes kod osoba koje imaju predispoziciju za tu bolest. Ako ste umorni i pospani, ne možete da izdržite radni dan, možda u nekom trenutku previše jedete. Tu su hiperinsulinizam, čuvena insulinska rezistencija, povećana potreba za vodom i tečnošću, učestalo mokrenje. To su ozbiljni simptomi. Ako u porodici imate osobe sa dijabetesom i viškom kilograma, trebalo bi redovno da odlazite na kontrole – rekao je prof. dr Đuro Macut.

Saveti za lečenje na društvenim mrežama

– Neverovatan je broj ljudi koji čitaju različite priče. Pacijenti koji dođu u ordinaciju često prenose iskustva sa društvenih mreža. Pomenuli ste dva leka za lečenje dijabetesa. Postoje i slični lekovi sa istim molekulima koji se koriste za lečenje gojaznosti. Ozempik ima svog „rođaka“ koji se zove Vegovi i koji je takođe namenjen lečenju gojaznosti – istakao je profesor.

Kako navodi, veliko interesovanje za ove lekove vidi se i na društvenim mrežama: ako pacijent dobije neki od njih i to objavi na svom nalogu, objava neretko za svega dva sata privuče i do 150.000 pregleda.

– Danas imamo više negativnih aspekata, jer ljudi misle da mogu da rade šta god žele. Onda pitaju gde da kupe lek i kako da počnu terapiju, bez razmišljanja da bi prethodno trebalo da obave određene preglede. Lekovi koji se puste u promet jesu bezbedni, ali za kategorije pacijenata kojima su namenjeni i uz odluku, odnosno procenu endokrinologa. Zato treba pitati stručnjaka pre nego što krenete sa terapijom – kaže Macut.

Ističe da je teško izboriti se sa tim, jer u ovom trenutku ne postoji odgovarajuća regulativa koja bi uredila tu oblast.

– Širenjem javne svesti kroz ovakve emisije, ljudi koji su autoriteti i eksperti u ovoj oblasti treba da govore o tome. Imate mnogo nadrilekarstva, gde osobe koje nisu iz medicine, a predstavljaju se kao stručnjaci, daju mišljenja. To je velika opasnost. Ako se oslanjate isključivo na društvene mreže, zaista možete da upadnete u problem – rekao je profesor.

Svaki lek je veoma dobar, ali i potencijalno opasan

Prof. dr Macut naglašava da osobe sa izraženom gojaznošću ne bi trebalo da ulaze u proces mršavljenja bez prethodne medicinske procene, odgovarajućih analiza i psihološke pripreme.

Prema njegovim rečima, u tom procesu važnu ulogu imaju klinički psiholozi, koji pomažu pacijentima da se suoče sa izazovima promene životnih navika i istraju u lečenju. Reč je o timskom pristupu koji, iako može delovati zahtevno, predstavlja neophodan deo uspešnog lečenja gojaznosti.

Ne možete sami sve da kontrolišete

Profesor Macut naglašava da endokrinolog ima ulogu da usmerava terapiju i prati stanje pacijenta u određenim intervalima, ali da uspešan pristup lečenju zahteva i timski rad. Pored nutricioniste, važna je i podrška psihologa, koji pomaže pacijentu da se suoči sa problemom i prihvati promene, kako bi najpre sam sa sobom doneo odluku o promeni životnih navika.

– Ja obično kažem: vi se morate sami sa sobom dogovoriti. Ako ste došli kod mene na pregled, to znači da ste već nešto rešili. To je veoma važno. Ako ste se pojavili na pregledu, niko vas nije doveo. Svi ste već odrasli ljudi – navodi profesor.

Prema najavama, lečenje bi danas trebalo da bude jeftinije, bar za određene kategorije stanovništva. Jedno od pitanja je dokle se stiglo sa planovima da pojedine grupe lekova pojeftine, među kojima su i oni koji se koriste u terapiji dijabetesa.

– Savremena medicina i farmacija idu ka tome da se razvijaju novi molekuli koji su veoma skupi. Onda ovi stariji lekovi prelaze u generičke lekove, koji su mnogo jeftiniji. U poslednje vreme sve je izraženija potreba da se ljudima olakša pristup terapiji, posebno kada je reč o lekovima koji nisu na listi i za koje postoji određena participacija. To je bila i tema mog razgovora sa predsednikom Republike, koji ima veliko razumevanje za to i koji je i ranije usmeravao pažnju na ovaj problem – naveo je Macut.

Kako ističe, u toku su razgovori o promeni A1 liste, koju ocenjuje kao najproblematičniju, pre svega zbog visokih doplata koje opterećuju pacijente.

– Imate A listu, koja podrazumeva samo osnovnu participaciju, a zatim i A1 listu. Ostale liste nisu toliko značajne za opštu populaciju – rekao je profesor.

Kako smanjiti participaciju?

– Imamo inovativne lekove, ali i one starije generacije, i sada se intenzivno radi na tome. Usvojićemo revidirani model cena i mislim da će svim oblastima medicine biti omogućen ravnopravan pristup, fer odnos, ali i solidarnost. Mora da postoji međusobna solidarnost između pacijenata, farmaceutskih kompanija i različitih grupa lekova. To je velika i veoma skupa priča – jasan je profesor.

Naglašava da svaka promena prolazi kroz utvrđenu proceduru usvajanja regulative u okviru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i izražava nadu da će se u skorije vreme, najkasnije do kraja leta, ublažiti cenovni pritisak na lekove. Kako navodi, nije moguće sve lekove u potpunosti učiniti besplatnim, jer svi imaju svoj značaj, ali neki su terapijski važniji od drugih.

– Imamo deset ili jedanaest grupa lekova i nadam se da ćemo u svim tim grupama pronaći prostor za smanjenje cena – rekao je na kraju razgovora prof. dr Đuro Macut, endokrinolog i predsednik Vlade Srbije.

Izvor: RTS, zdravlje. kurir.rs

Osećate naglu mučninu bez razloga? Proverite nivo šećera u krvi