Srpski lekar briljirao u Kini: Dr Mihailo Nešković sa Instituta Dedinje najbolji među 800 lekara iz 40 zemalja
Mladi vaskularni hirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, dr Mihailo Nešković, ispisuje zlatne stranice srpske medicine.
Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za minimalno invazivnu hirurgiju aortnog luka,profesor dr Šu Čang,načelnik vaskularne hirurgije najveće svetske klinike Fuvai iz Pekinga, proglasio je dr Neškovića za svog najboljeg đaka u konkurenciji od 800 lekara iz 40 zemalja sveta.
Najbolja nega za pacijente u Srbiji
Profesor Šu, koji je i predsednik Nacionalnog udruženja vaskularnih hirurga Narodne Republike Kine, bio je mentor dr Mihailu Neškoviću tokom jednogodišnjeg stručnog usavršavanja u bolnici Fuvai u Pekingu. Dr Nešković je u Kini stekao značajno iskustvo u savremenom lečenju najkompleksnijih bolesti aorte, sa ciljem da stečena znanja i tehnike primeni u daljem razvoju aortnog programa Instituta "Dedinje".
- Ovo je tek početak i samo nastavak našeg zajedničkog rada. Sve ove pohvale su malo neprijatne, ali bitno je da pacijenti u Srbiji imaju pristup najboljoj mogućoj medicinskoj nezi.U suštini, poenta je u manje invazivnom pristupu, endovaskularnom, što znači da kroz pristupna mesta u preponama možemo da uđemo u krvne sudove i da iznutra obložimo aortu, čime sprečavamo da ona dalje pukne ili da nastane bilo koja dalja patologija. Naravno, endovaskularna rekonstrukcija luka aorte ograničena je na određeni broj pacijenata koji ispunjavaju anatomske i patološke kriterijume. Operacija nije moguća kod svih, ali kod određenog broja pacijenata ovom metodom možemo da smanjimo komplikacije, ali i da ubrzamo oporavak posle zahvata. Ova metoda zasniva se na modifikaciji tih graftova koje je profesor Šu do maksimuma razvio i pojednostavio. U suštini, kada imate iskustva, vrlo je laka za primenu - kaže dr Nešković u razgovoru za Kurir.Zdravlje dr Nešković.
Oboljenja luka aorte slabe zid ovog vitalnog krvnog suda. U ovom stanju ugrožen je protok krvi ka glavi, vratu i rukama. Najčešće bolesti luka aorte su aneurizma, disekcija, ateroskleroza, upala i suženje.
Simptomi koji mogu da ukažu na bolest luka aorte su oštar, cepajući bol u grudima koji se širi ka leđima, vratu ili rukama. Pacijenti se žale i na kašalj, kratak dah i promuklost. Moguće su vrtoglavica i nesvestica.
Aorta je najveća arterija u telu. Prostire se od srca, kroz grudni koš i dalje ka stomaku.
Bolest luka aorte može biti posledica promena krvnog pritiska, krvnih ugrušaka, traume ili urođenog poremećaja.
Vrlo smo blizu načinu rada bolnice Fuvai
Ono što je bolnica Fuvai u Pekingu, kineski nacionalni centar za srce i krvne sudove, to je IKVB Dedinje za Srbiju.
- To jesu dve komplementarne ustanove u tom smislu. Moram da kažem, koliko god mi nekad možda komentarisali da nam treba još da dostignemo svet, razlike nisu baš velike. Naravno, oni imaju veći broj pacijenata, klinička tehnologija napreduje iz meseca u mesec. Oni su jako dobro organizovani i taj rad jednostavno teče. Ali nismo mi mnogo daleko od toga i mislim da uz malo truda možemo u nekom narednom periodu imati veoma sličan način rada kao u Pekingu - kaže dr Nešković.
Stalna podrška kineskih stručnjaka
Dr Nešković veruje da Srbija postaje regionali i evropski centar za endovaskularnu rekonstrukciju aortnog luka.
- Da, mi se tome nadamo i tome težimo. Profesor Šu nam je potvrdio da će nam pružati kontinuiranu podršku, znači ne samo tokom ove posete, nego i u narednom periodu, kako sa ovom tehnikom, tako i sa drugim naprednim tehnikama. Od njega imamo punu podršku, a Institut uvek teži novim metodama koje bi olakšale lečenje pacijenata. To se maksimalno stimuliše i podržava - ističe doktor.
Savremena medicina je učenje bez kraja
Iza dr Neškovića je mnogo truda i učenja, ali, kako kaže, voli svoj posao i stalno teži da nauči nešto novo.
- Ne obazirem se na to da sebi odajem priznanje. Uvek gledam šta možemo još. Ogromna je razlika u vremenu kada sam počinjao da se bavim hirurgijom i sada. Vreme teče i stvari se menjaju. Savremena medicina je učenje bez kraja. Ovo je samo jedan korak u nizu stvari koje planiramo da radimo vezano konkretno za ovu patologiju. Tako da sve posmatramo kao nastavak našeg rada - napominje dr Mihailo Nešković.
· Reaguj