Sklonost ka luku može otkriti nešto o vašem budućem zdravlju: Novo istraživanje donosi zanimljive nalaze
Nova studija međunarodnog tima istraživača pokazala je zanimljivu povezanost između sklonosti ka ukusu i mirisu luka i manjeg rizika od razvoja dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska.
Naučnici su analizirali podatke više od 160.000 ljudi starosti između 37 i 73 godine iz velike britanske baze zdravstvenih podataka, koja uključuje informacije o genetici i prehrambenim navikama ispitanika. Tokom analize proučavano je 325 gena povezanih sa ukusom i mirisom, kao i 140 različitih namirnica.
Posebnu pažnju privukla je povezanost između sklonosti ka crnom luku i varijante gena receptora za miris OR2T6. Ova veza kasnije je potvrđena i u manjoj grupi mlađih ispitanika, što sugeriše da genetska predispozicija za preferiranje luka postoji bez obzira na godine života.
Geni ukusa i mirisa su pouzdan alat za proučavanje odnosa između ishrane i zdravlja
Nakon identifikovanja ove genetske veze, istraživači su analizirali dodatne genetske baze podataka i otkrili da je varijanta gena OR2T6 povezana sa manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 i hipertenzije.
Stručnjaci ističu da su geni određeni od rođenja i da na njih ne utiču promene životnog stila ili zdravstvena stanja. Upravo zato oni mogu predstavljati pouzdan alat za proučavanje odnosa između ishrane i zdravlja, za razliku od podataka o ishrani koje ljudi sami prijavljuju i koji često mogu biti netačni ili se menjati tokom vremena.
Istraživanje je sprovedeno metodom poznatom kao Mendelova randomizacija, koja koristi genetske varijante za procenu mogućih uzročno-posledičnih veza između određenih navika i zdravstvenih ishoda. Ovaj pristup poslednjih godina sve češće se koristi u proučavanju efekata hrane i pića na zdravlje.
Potrebna su dodatna istraživanja
Iako rezultati ne dokazuju da luk direktno štiti od dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, oni ukazuju na potencijalno značajnu vezu koju bi trebalo dodatno istražiti. Naučnici pretpostavljaju da bi objašnjenje moglo da se krije u bioaktivnim jedinjenjima prisutnim u luku, poznatim po antioksidativnim i protivupalnim svojstvima.
Autori studije naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja na većim i raznovrsnijim grupama ljudi pre nego što se mogu doneti čvrsti medicinski zaključci. Ipak, smatraju da njihovi nalazi predstavljaju važan korak ka boljem razumevanju načina na koji prehrambene navike utiču na razvoj hroničnih bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja i raka.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
