Demencija bi se mogla predvideti decenijama ranije: Protein iz kapi krvi ukazuje na rizik
Specifičan protein u krvi može da otkrije rizik od demencije decenijama pre dijagnoze, navodi istraživanje. U opsežnoj studiji, međunarodni tim naučnika otkrio je novi rani biomarker koji, kada se meri u srednjem životnom dobu, može da predvidi rizik od demencije. Reč je o proteinu pod nazivom GDF15, koji se nalazi u krvnoj plazmi. Podaci iz šest velikih studija pokazali su da su osobe stare oko 55 godina sa višim nivoima GDF15 u krvi imale veću verovatnoću da razviju demenciju.
Šta su biomarkeri?
Biomarkeri iz krvi su „tragovi“ u krvi koji naučnicima i lekarima pomažu da ranije uoče promene i na vreme reaguju na nepravilnosti. To su merljive supstance koje mogu da daju informacije o stanju našeg zdravlja - na primer, o tome da li postoji određeni rizik za neku bolest, kako telo reaguje na terapiju ili kakvo je opšte zdravstveno stanje.
Biomarker GDF15 je protein koji može da ukaže na povezanost sa povećanim rizikom od određenih stanja. Ipak, ako neko ima povišen nivo GDF15, to ne znači da će sigurno dobiti demenciju, već da može imati veći rizik u poređenju sa osobama koje imaju niže vrednosti.
Povišen nivo GDF15 bio je povezan, između ostalog, sa pojavom demencije kada je meren i u srednjem životnom dobu i kasnije.
– Naši rezultati ukazuju na to da bi GDF15 u krvnoj plazmi mogao da deluje kao rani faktor rizika za demenciju i da utiče na metaboličke puteve i neuroimuni sistem – navode istraživači u radu objavljenom u časopisu Science Advances.
I ranije studije su povezivale više nivoe GDF 15 sa demencijom
Ovo otkriće nije došlo iznenada. Ranije studije su već povezivale više nivoe GDF15 u krvi sa demencijom u kasnijem životnom dobu. Novina u ovom istraživanju jeste to što se ta povezanost primećuje i kod osoba mlađih od 55 godina.
Studija je imala nekoliko faza. Najpre su prikupljeni podaci iz šest nezavisnih kohortnih istraživanja, koja su ukupno obuhvatila desetine hiljada ljudi. Studije su sprovedene u SAD, Velikoj Britaniji, Islandu i Japanu.
Pored podataka iz uzoraka krvi, istraživači su imali pristup zdravstvenim kartonima učesnika tokom perioda praćenja od 15 do 25 godina. Uočena je povezanost između višeg nivoa GDF15 i povećanog rizika od demencije.
Veza je bila naročito jaka kod vaskularne demencije, koja nastaje zbog poremećaja u snabdevanju mozga krvlju. Istraživači pretpostavljaju da bi razlog mogao biti u ulozi koju GDF15 ima u procesu upale.
Faktor rizika, a ne znak bolesti
Kombinovanjem genetskih podataka koji obuhvataju stotine hiljada ljudi, tim je utvrdio da osobe sa genetskim varijantama povezanim sa višim nivoima GDF15 imaju veći rizik od demencije.
Naučnici navode da GDF15 možda nije rani znak bolesti, već i faktor koji može doprineti razvoju demencije. Istraživači su u manjim grupama podataka analizirali snimke mozga i uzorke cerebrospinalne tečnosti (likvora).
I tu su pronađene povezanosti: više GDF15 u krvi bilo je povezano sa većom količinom GDF15 u likvoru, kao i sa smanjenjem zapremine mozga, ali ne i sa toksičnim naslagama proteina beta-amiloida koje se povezuju sa Alchajmerovom bolešću.
– Uočili smo snažnu povezanost između nivoa GDF15 u plazmi i likvoru, što je u skladu sa mogućnošću da GDF15 iz krvotoka prelazi u centralni nervni sistem – navode istraživači.
Ipak, potrebno je još mnogo istraživanja kako bi se sve navedeno potpuno potvrdilo. Naučnici napominju da bi GDF15 mogao previše da potiskuje imunski sistem kada je reč o demenciji i time poveća ranjivost mozga.
Veruje se da bi GDF15 u budućnosti mogao da se koristi kako za rano otkrivanje povećanog rizika od demencije, tako i za bolje razumevanje načina nastanka ove bolesti.
Izvor: sciencealert.com/ zdravlje. kurir.rs
