Okruženje iz mladosti može uništiti srce decenijama kasnije: Naučnici otkrili dugoročne posledice
Loši uslovi u naselju tokom rane odrasle dobi mogu imati dugoročne posledice po zdravlje srca i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti decenijama kasnije, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature Communications.
Istraživači sa Northwestern Medicine otkrili su da ljudi koji su u mladosti bili izloženi nepovoljnim socijalnim i ekonomskim uslovima u svom okruženju imaju veći rizik od razvoja kalcifikacije koronarnih arterija u kasnijem životu — jednog od ključnih ranih znakova srčanih bolesti.
Studija sugeriše da mesto u kojem osoba živi tokom formativnih godina može ostaviti dugotrajne „biološke tragove“ na kardiovaskularnom sistemu.
- Ova studija pomaže da se fokus pomeri sa pojedinačnih faktora rizika na šire razumevanje kako okruženje u kojem ljudi žive oblikuje zdravlje - rekao je dr Lifang Hou, profesor preventivne medicine i pedijatrije i glavni autor istraživanja.
Naučnici su koristili podatke iz dugoročne CARDIA studije, koja prati zdravlje mladih odraslih tokom više decenija, i razvili novi indeks koji objedinjuje više socijalnih i ekonomskih faktora u naselju. Cilj je bio da se preciznije proceni njihov kumulativni uticaj na kardiovaskularno zdravlje.
Analiza je pokazala da su učesnici koji su tokom rane odrasle dobi živeli u nepovoljnijim sredinama imali značajno veći rizik od razvoja kalcifikacije koronarnih arterija kasnije u životu. Takođe, povezanost je bila izraženija kod crnih nego kod belih učesnika.
- Naši rezultati pokazuju da društveni uslovi u naselju nisu samo apstraktni faktori, već su povezani sa merljivim biološkim promenama, poput kalcifikacije arterija - istakao je Hou.
Istraživači naglašavaju da ovi nalazi mogu pomoći u unapređenju procene rizika u kliničkoj praksi, ali i u razvoju preventivnih strategija na nivou zajednice.
U narednim fazama istraživanja tim planira da ispita da li se isti pristup može primeniti na druge kardiovaskularne bolesti, uključujući infarkt miokarda i srčanu insuficijenciju, kao i da identifikuje faktore u okruženju koji bi mogli biti ciljane tačke za intervencije.
- Ova studija naglašava značaj dugoročnih istraživanja koja prate ljude tokom vremena, jer nam pomažu da razumemo kako iskustva iz rane mladosti utiču na zdravlje decenijama kasnije - zaključio je Hou.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs
