Velike epidemije nisu prošlost: Zašto bi malarija trebalo da zabrine i Evropu, objašnjava naučnik sa Oksforda
Velike epidemije nisu stvar prošlosti. Naprotiv, one će se i dalje pojavljivati, a sledeća velika pandemija samo je pitanje vremena, tvrdi profesor Univerziteta u Oksfordu Adrijan Hil, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za vakcine i naučnik koji je razvio prvu visoko efikasnu vakcinu protiv malarije.
Epidemije će se nastaviti
Profesor Hil smatra da je svet danas bolje pripremljen za novu pandemiju nego što je bio pre pandemije kovida 19, ali upozorava da i dalje postoje brojni izazovi.
– Epidemije će se nastaviti. Za neke od njih nikada ni ne čujemo, jer se veoma brzo stave pod kontrolu. Ali otprilike jednom u deset godina pojavi se epidemija koja se pokaže kao mnogo ozbiljnija. Kovid je, naravno, najupečatljiviji primer – kaže Adrijan Hil, profesor Univerziteta u Oksfordu i suosnivač Jenner instituta.
Šta nas je naučio kovid 19?
Profesor Hil je suosnivač Jenner instituta, jednog od vodećih svetskih centara za istraživanje vakcina. Institut deluje u okviru Univerziteta u Oksfordu i posvećen je istraživanju i razvoju novih vakcina protiv zaraznih bolesti poput malarije, ebole, tuberkuloze i kovida 19.
Prema Hilovim rečima, najveće nasleđe pandemije jeste dokaz da naučna zajednica može da razvije novu vakcinu u roku koji se do pre nekoliko godina smatrao nezamislivim.
– Šta smo naučili iz pandemije kovida? Da možemo da razvijemo vakcinu za manje od godinu dana. Čak su i vodeći stručnjaci verovali da će za razvoj vakcine biti potrebno nekoliko godina – rekao je on.
Hil smatra da infrastruktura izgrađena poslednjih godina omogućava državama da mnogo brže otkrivaju nove patogene, razvijaju vakcine i organizuju klinička ispitivanja, čime je značajno unapređena globalna spremnost za nove zdravstvene krize.
Obrazovanje kao odgovor na dezinformacije
Uprkos nepoverenju prema vakcinama koje je poraslo nakon pandemije koronavirusa, Hil veruje da se poverenje javnosti postepeno vraća.
– Bilo je mnogo dezinformacija. Lek protiv dezinformacija, jednom rečju, jeste obrazovanje – rekao je on i dodao da su vakcine „odigrale ključnu ulogu u suzbijanju pandemije“.
Vakcina koja je promenila borbu protiv malarije
Profesor Hil je ove godine dobio Evropsku nagradu za pronalazače za razvoj vakcine R21/Matrix-M, prve visoko efikasne vakcine protiv malarije.
– Kada sam počeo da radim na vakcinama protiv malarije, svaki pokušaj bio je neuspešan. Ali postepeno smo bolje razumeli samog parazita. Kroz brojna ispitivanja, greške i upornost razvili smo vakcinu čija efikasnost danas iznosi oko 80 odsto – kaže profesor Hil.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tokom 2024. godine zabeleženo je oko 282 miliona slučajeva malarije i 610.000 smrtnih ishoda u 80 zemalja.
Svetska zdravstvena organizacija zvanično je preporučila široku primenu ove vakcine u oktobru 2023. godine.
Zašto je malarija važna i za Evropu?
Iako malarija prvenstveno pogađa afričke zemlje, Hil smatra da Evropljani ne mogu ovu bolest da posmatraju kao tuđi problem.
Kako ističe, u globalizovanom svetu epidemije i zdravstvene krize veoma brzo prelaze državne granice, a ulaganje u zdravlje siromašnijih zemalja ujedno predstavlja ulaganje u bezbednost i zdravlje svih.
Izvor: euronews.com/ zdravlje.kurir.rs
