Konačno nova nada protiv kuge: Eksperimentalne vakcine pokazale 100% efikasnost

Kada se pomene kuga, većina ljudi pomisli na srednji vek, Crnu smrt i lekare sa prepoznatljivim maskama u obliku ptičjeg kljuna. Ipak, ova bolest nije nestala. Kuga i danas postoji, a ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme, može biti smrtonosna.

Posebno ohrabruje to što su vakcine bile uspešne protiv plućne kuge – najopasnijeg oblika bolesti koji zahvata pluća i gotovo uvek završava smrću ukoliko se ne leči. U kontrolnoj grupi svi nevakcinisani miševi uginuli su u roku od četiri dana od zaraze, dok su svi vakcinisani preživeli.

Iako se kuga danas može lečiti antibioticima ako se otkrije dovoljno rano, stručnjaci upozoravaju da bakterija postaje sve otpornija na postojeće lekove. Zbog toga razvoj efikasne vakcine predstavlja važan korak u pripremi za buduće epidemije.

Trenutno ne postoji vakcina protiv kuge koju je odobrila Američka agencija za hranu i lekove (FDA). Zbog toga ni Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje rutinsku vakcinaciju, osim za osobe koje pripadaju visokorizičnim grupama, poput zdravstvenih radnika u područjima gde se bolest javlja.

Iako se često smatra bolešću prošlosti, svake godine u svetu se zabeleži od nekoliko stotina do nekoliko hiljada slučajeva kuge, uz povremene epidemije. Najviše obolelih ima u Africi, ali bolest može da se pojavi gotovo svuda gde ljudi žive u blizini pacova i njihovih buva, koje prenose bakteriju Y. pestis.

Najpoznatiji oblik bolesti je bubonska kuga, koja izaziva bolno uvećanje limfnih čvorova, najčešće ispod pazuha ili u preponama. Međutim, plućna kuga predstavlja mnogo veću opasnost jer napada pluća i bez brzog lečenja najčešće dovodi do smrti za samo tri do četiri dana od pojave simptoma.

Nove vakcine, nazvane LMA i LMP, razvili su istraživači sa Medicinskog odeljenja Univerziteta u Teksasu u Galvestonu. Reč je o živim atenuiranim vakcinama, koje koriste oslabljene i genetski izmenjene bakterije kako bi podstakle organizam da razvije zaštitni imunski odgovor.

Miševi su prvo primili vakcinu intramuskularnom injekcijom, a tri nedelje kasnije i buster dozu. Druga doza bila je ili ista vakcina ili vakcina zasnovana na adenovirusu sa tri antigena kuge, koja se primenjuje kroz nos.

Dvostruka vakcinacija donela snažan imunitet

Ovakav pristup poznat je kao strategija „pripremi–privuci“. Prva doza aktivira imunski sistem, dok nazalna vakcina usmerava imune ćelije ka sluzokoži nosa, mestu na kojem uzročnik bolesti najčešće ulazi u organizam.

Trideset dva dana nakon druge doze naučnici su vakcinisane i kontrolne miševe izložili smrtonosnoj količini bakterije Yersinia pestis. Dok su svi nevakcinisani uginuli, svi vakcinisani miševi preživeli su infekciju.

Sedam dana kasnije usledio je još teži test – životinje su izložene višestruko većoj dozi bakterija. Zaštita je ostala stopostotna u gotovo svim grupama. Jedini izuzetak bila je grupa genetski modifikovanih miševa kojima nedostaje gen odgovoran za proizvodnju imunološkog molekula interferona-gama. Kod njih je zaštita pala na 80 odsto, što dodatno potvrđuje koliko je ovaj deo imunog sistema važan u borbi protiv bakterijskih infekcija.

Analize krvi, sluzi i drugih telesnih tečnosti pokazale su da vakcine izazivaju snažan imunski odgovor i stvaranje velike količine zaštitnih antitela.

Iako su rezultati veoma ohrabrujući, pred naučnicima je još dug put. Slede ispitivanja na primatima, a tek nakon toga i klinička ispitivanja na ljudima.

Autori studije smatraju da bi ove vakcine mogle da obezbede brz i dugotrajan imunitet protiv kuge, što bi bilo od velikog značaja u slučaju budućih epidemija ili vanrednih situacija.

Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs