Svakog sata u svetu utopi se 30 ljudi: Sekund nepažnje vodi u tragediju koja može da se spreči
Utapanje je jedan od značajnih, ali u velikoj meri zanemarenih javnozdravstvenih problema. Svake godine više od 300.000 ljudi izgubi život usled utapanja, što znači da se u proseku 30 osoba utopi svakog sata.
Ove godine 25. jula šesti put zaredom obeležava se Svetski dan prevencije utapanja, sa temom „Ujedinimo se da preokrenemo tok“. Svet je postavio cilj da se do 2035. godine broj smrtnih ishoda usled utapanja smanji za 35 odsto.
Većina smrtih ishoda se može sprečiti
Stručnjaci napominju da se većina smrtnih ishoda može sprečiti. Faktori rizika su dobro poznati, a postoje brojne dokazano efikasne mere koje spasavaju živote. Izazov danas nije nedostatak znanja, već njihova dosledna i široka primena, napominju stručnjaci Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograda.
Zaštita dece
Najveći teret utapanja nose deca. Utapanje je četvrti vodeći uzrok smrti dece uzrasta od 1 do 4 godine i treći vodeći uzrok smrti dece uzrasta od 5 do 14 godina, zbog čega zaštita najmlađih mora biti jedan od prioriteta svakog društva.
Zdravstvena nejednakost
Utapanje je i pitanje zdravstvene nejednakosti. Čak devet od deset smrtnih ishoda nastaje u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde su pristup merama prevencije, bezbednoj infrastrukturi i uslugama spasavanja često ograničeni.
Klimatske promene
Istovremeno, utapanje je sve više povezano sa klimatskim promenama. Učestalije i intenzivnije poplave povećavaju rizik od stradanja, a oko 75% svih smrtnih ishoda tokom poplava je posledica utapanja. Zbog toga prevencija utapanja mora biti integrisana u planove za smanjenje rizika od katastrofa, razvoj sistema ranog upozoravanja i jačanje otpornosti lokalnih zajednica.
Prevencija
Prevencija utapanja nije samo zadatak zdravstvenog sektora. Ona doprinosi zaštiti života dece, bezbednijim zajednicama, otpornosti na klimatske promene, sigurnijem saobraćaju, obrazovanju i održivom društvenom i ekonomskom razvoju. Njena uspešna primena zahteva saradnju zdravstva, obrazovanja, lokalne samouprave, službi za vanredne situacije, civilnog sektora, porodica i čitave zajednice.
Ulaganje u prevenciju utapanja jedna je od najisplativijih investicija u javno zdravlje. Većina preventivnih mera je jednostavna, pristupačna i ekonomična, a procene pokazuju da bi široka primena organizovanog nadzora nad decom i obuke dece za plivanje mogla da spasi oko 774.000 života do 2050. godine, uz povraćaj investicije devet puta veći od uloženih sredstava.
Šta možemo da preduzmemo i smanjimo rizik?
Postaviti ograde i druge zaštitne prepreke oko bazena, akumulacija i drugih rizičnih vodenih površina, posebno na javnim mestima, u blizini škola, vrtića i igrališta. Na ovaj način značajno se smanjuje mogućnost da deca ili drugi građani slučajno dođu u opasnost.
Javna kupališta i bazeni trebalo bi da imaju dovoljan broj obučenih spasilaca, jasno obeležene zone za kupanje i definisane protokole za reagovanje u hitnim situacijama. Brza i stručna intervencija može spasiti život.
Bitno je i organizovati programe obuke iz bezbednog ponašanja u vodi, plivanja, samospasavanja, spasavanja drugih i pružanja prve pomoći, uključujući kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR). Kontinuirano unapređivati opremu, obučenost i koordinaciju službi za spasavanje na vodi kako bi se obezbedio brz i efikasan odgovor u vanrednim situacijama.
Obezbediti blagovremeno informisanje građana o opasnim vremenskim pojavama, poplavama i drugim rizicima koji mogu dovesti do utapanja.
Važno je i unaprediti kontrolu bezbednosti plovila, promovisati upotrebu prsluka za spasavanje i dosledno sprovoditi propise koji se odnose na bezbednost na vodi.
Nikada ne ostavljajte decu bez nadzora
Nikada ne ostavljajte decu bez nadzora, čak ni na trenutak. Stalno prisustvo odrasle osobe je najvažnija mera prevencije, jer i plitka voda može predstavljati ozbiljnu opasnost za malu decu.
Kupajte se isključivo na mestima koja su predviđena za kupanje, gde postoji organizovan spasilački nadzor i gde su rizici svedeni na najmanju moguću meru.
Obratite pažnju na upozorenja spasilaca, signalizaciju i vremenske uslove. Ne ulazite u vodu kada je kupanje zabranjeno ili kada postoji povećan rizik od nezgode.
Pre ulaska u vodu ili polaska na plovidbu proverite vremenske prilike, stanje vode, jačinu struje i dubinu. Nepoznat teren, iznenadne vremenske promene i jake vodene struje mogu predstavljati ozbiljan rizik.
Prilikom boravka na čamcu, kajaku, dasci ili drugom plovilu uvek nosite ispravan i pravilno pričvršćen prsluk za spasavanje. Njegova upotreba značajno povećava šanse za preživljavanje u slučaju nezgode na vodi.
Izvor: zdravlje.org.rs/ zdravlje.kurir.rs
