Geni upravljaju apetitom? Naučnici otkrili zašto neki ljudi stalno žude za slatkišima
Nova studija otkrila je da sklonost ka određenim ukusima – posebno slatkoj i masnoj hrani – delimično može biti povezana sa genetikom.
Istraživači su utvrdili da osobe sa određenim genetskim varijantama imaju veću sklonost ka tzv. „hiperukusnoj“ hrani, ali i nešto veći rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Analiza podataka, koja je predstavljena na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu (i još nije objavljena u medicinskom časopisu), jedna je od najvećih studija genetske asocijacije za preferencije ukusa ikada sprovedenih.
Rezultati su pokazali da su osobe sa većom genetskom sklonošću ka slatkim ukusima u proseku unosile nešto više slatke hrane, dok su oni sa sklonošću ka masnim ukusima češće birali namirnice bogate mastima. Kod obe grupe primećen je veći rizik od povećane telesne težine i dijabetesa tipa 2.
- Ovi nalazi pomažu u objašnjenju zašto prehrambene navike nisu samo stvar snage volje - kaže Sandra Žang, dipl. humanitarna radnica, nutricionistkinja u Centru za ishranu Frensis Stern u Medicinskom centru Tafts u Bostonu, koja nije bila uključena u studiju:
Nije baš sve do genetike
Stručnjaci naglašavaju da geni ne određuju sudbinu. To što neko ima veću sklonost ka slatkoj ili masnoj hrani ne znači da će sigurno razviti bolest.
- Genetika može uticati na receptore ukusa, centre za nagrađivanje u mozgu i regulaciju apetita, ali na naše izbore utiču i okruženje, navike, dostupnost hrane i način života - objašnjavaju stručnjaci.
Slatka i masna hrana prirodno su privlačne jer aktiviraju centre zadovoljstva u mozgu, ali njihov prekomeran unos tokom vremena može doprineti povećanju telesne težine i metaboličkim problemima.
Kako smanjiti rizik?
Iako genetske predispozicije ne možemo promeniti, stručnjaci savetuju nekoliko koraka:
* smanjite veličinu porcija slatkiša i masne hrane
* nemojte ih izbacivati naglo, već postepeno smanjujte unos
* kombinujte slatkiše sa hranom bogatom proteinima i vlaknima kako biste duže bili siti
* obratite pažnju na san, stres i svakodnevnu fizičku aktivnost.
Stručnjaci poručuju da razumevanje sopstvenih navika može biti važnije od pokušaja da saznamo genetski profil.
- Genetska predispozicija nije isto što i unapred određen ishod. Životne navike i dalje imaju snažan uticaj na dugoročno zdravlje - navode istraživači.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
