Deca i mladi u Evropi u najlošijoj fizičkoj formi u poslednjih 60 godina: Koje su moguće posledice?

Deca i adolescenti u Evropi su danas ubedljivo u najlošijoj fizičkoj formi u poslednjih 60 godina, pokazuje novo istraživanje Univerziteta u Saragosi. Deca i adolescenti ne postižu zadovoljavajući nivo fizičke spremnosti kada su u pitanju mišićna snaga, gipkost i telesni sastav, glase rezultati studije, koja pokazuje da fizička spremnost dece, inače važna za očuvanje zdravlja, opada još od 1990. godine.

Autori naglašavaju da su upravo ovi faktori od presudnog značaja za sadašnje i buduće zdravlje dece i adolescenata.

- Propuštamo veliku priliku da unapredimo zdravlje mladih, a posledice će biti teško nadoknaditi - upozoravaju autori istraživanja.

Istraživanje je obuhvatilo 417.362 dece i adolescenata uzrasta od 6 do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, a analizirani su podaci prikupljeni od 1965. do 2023. godine.

Sve slabija mišićna snaga i gipkost

Rezultati pokazuju da je snaga gornjeg dela tela sve slabija još od sedamdesetih godina prošlog veka. Iako je između 1980. i 2000. godine zabeležen kraći period stabilizacije, snaga nogu, procenjivana testovima skoka, rasla je do osamdesetih godina, ali od tada neprekidno opada. Istraživači su uočili i stalan porast procenta telesne masti, što ukazuje na pogoršanje telesnog sastava. Kako navode, ovaj problem se često potcenjuje kada se procena zasniva isključivo na indeksu telesne mase (BMI).

Najizraženiji pad zabeležen je kod gipkosti, koja se kontinuirano pogoršava, a taj trend se dodatno ubrzao posle 2000. godine.

Kada je reč o kardiorespiratornoj kondiciji, odnosno sposobnosti srca, pluća i krvnih sudova da tokom fizičke aktivnosti efikasno dopremaju kiseonik mišićima, dugogodišnji pad se, prema najnovijim podacima, možda stabilizovao u periodu od 2015. do 2023. godine. Ipak, autori upozoravaju da su rezultati i dalje lošiji nego prethodnih decenija.

- Ovi nalazi potvrđuju da je neophodno intenzivirati mere za podsticanje fizičke aktivnosti kroz javne institucije - naveli su istraživači.

Zašto je fizička spremnost u detinjstvu toliko važna?

Fizička spremnost predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja tokom detinjstva i adolescencije. Dobra kardiorespiratorna kondicija i zdrav telesni sastav u ranom uzrastu povezani su sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti u odraslom dobu. Istovremeno, veća mišićna snaga tokom detinjstva doprinosi zdravijem telesnom sastavu i boljem opštem zdravlju.

Više od tri četvrtine adolescenata nije dovoljno fizički aktivno

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da deca i adolescenti svakodnevno imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, uz vežbe za jačanje mišića i kostiju najmanje tri puta nedeljno.

Međutim, više od 75 odsto evropskih adolescenata ne ispunjava ove preporuke. Prema podacima SZO, fizička neaktivnost u svetu odgovorna je za oko: 6% slučajeva koronarne bolesti srca, 7% dijabetesa tipa 2, 10% karcinoma dojke, 10% karcinoma debelog creva.

Osim toga, fizička neaktivnost povezana je sa oko 9% prevremenih smrti, 7,2% ukupne smrtnosti i 7,6% smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti.

Izvor: euronews.com/ zdravlje.kurir.rs

"Virtuelni autizam" sve češći kod dece: Stručnjaci otkrili šta prekomerno vreme pred ekranom doslovno radi mozgu u razvoju