Veštačka inteligencija stvorila 16 novih virusa: Nada za bolju kontrolu bakterijske rezistencije, ali i rizik od novih epidemija

Naučnici su pomoću veštačke inteligencije kreirali nove virusne genome koji se razlikuju od svih do sada poznatih prirodnih virusa, pokazalo je novo istraživanje. Stručnjaci naglašavaju da bi ovo otkriće moglo da doprinese razvoju novih terapija, ali istovremeno upozoravaju i da otvara ozbiljna pitanja o mogućoj zloupotrebi. Veštačka inteligencija generisala je više hiljada genoma, a naučnici su u laboratoriji napravili i testirali oko 300 njih. Utvrdili su da je 16 njih bilo sposobno da funkcioniše kao virus. 

Naučnici sa Univerziteta Stanford i Instituta Arc potom su koristili ovaj AI sistem za generisanje hiljada kombinacija virusnih genoma u okviru unapred definisanih uslova. U ovom slučaju, cilj je bio da generisani virusi mogu da koriste ćeliju bakterije E. coli kao domaćina.

Od hiljada generisanih genoma, istraživači su oko 300 napravili u laboratoriji i testirali ih. Utvrđeno je da je 16 njih bilo funkcionalno, odnosno sposobno da se ponaša kao virus. Ovi novi virusi pripadaju grupi bakteriofaga - virusa koji napadaju bakterije, ali ne mogu da zaraze ljude.

Potencijal u borbi protiv bakterijske rezistencije

Prema rezultatima istraživanja, genetska biblioteka omogućila je veštačkoj inteligenciji da „nauči evolutivna ograničenja“ prirodnih genoma. Ipak, jedan od novostvorenih virusa imao je osobinu koja je bila evolutivno veoma udaljena od poznatih prirodnih oblika.

To bi moglo da znači da je AI uspeo da napravi promenu za koju bi prirodnoj evoluciji možda bile potrebne stotine hiljada ili milioni godina. Još značajnije, eksperimenti su pokazali da je kombinacija novih bakteriofaga mogla da savlada bakterijsku rezistenciju kod nekih sojeva E. coli, bakterije koja izaziva uglavnom urinarne infekcije. Slična kombinacija prirodno pronađenih bakteriofaga nije uspela da postigne isti efekat.

Autori studije smatraju da rezultati otvaraju mogućnost razvoja novih terapija bakteriofazima koje bi mogle da se prilagođavaju brzo promenljivim bakterijskim patogenima. Ovo je posebno značajno u vreme kada raste zabrinutost zbog bakterija koje postaju otporne na postojeće antibiotike, kaže Jordi García Ojalvo, profesor sistemske biologije na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni. Ipak, stručnjaci upozoravaju da razvoj ovakve tehnologije nosi i određene rizike.

Upozorenje zbog biološke bezbednosti

Lekari iz Centra za zdravstvenu bezbednost Džons Hopkinsupozorili su u pratećem tekstu objavljenom u časopisu Science da ovo istraživanje, iako obećava napredak u prirodnim naukama, istovremeno otvara „hitna pitanja biološke bezbednosti i sigurnosti“.

-  Mogućnost stvaranja virusnih genoma pomoću generativne veštačke inteligencije sada postoji, ali mehanizmi koji bi omogućili da se ova tehnologija bezbedno usmerava još nisu dovoljno razvijeni – naveli su stručnjaci.

Istraživači koji su sproveli studiju jesu se bavili pitanjima biološke bezbednosti, ali stručnjaci iz Džons Hopkinsa smatraju da je potrebno još ozbiljnije razmatranje mogućih rizika. Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost primene sličnih tehnologija na viruse koji mogu da inficiraju ljude, životinje ili biljke.

Granice istraživanja

Novo istraživanje bilo je ograničeno na bakteriju E. colii bakteriofage koji ne mogu da zaraze ljude. Zbog toga još nije jasno u kojoj meri bi se isti pristup mogao primeniti na druge vrste virusa. Stručnjaci posebno upozoravaju na patogene koji mogu da inficiraju eukariote - organizme čije ćelije imaju jedro. U ovu grupu spadaju ljudi, životinje i biljke.

Takvi patogeni mogli bi, u teoriji, da budu konstruisani tako da izazovu infekcije koje postojeće mere zaštite ne bi mogle lako da kontrolišu.

- Genomi bi mogli da kodiraju nove patogene koji mogu da zaraze ljude, životinje ili biljke na načine koje postojeće mere zaštite ne bi mogle da spreče ili kontrolišu – naveli su autori pratećeg teksta.

Ipak, Jordi García Ojalvo smatra da je rizik po biološku bezbednost u ovom istraživanju manji nego kod nekih drugih AI sistema koji se razvijaju za primenu u biologiji. Jedan od razloga je to što svaki generisani genom mora pojedinačno da bude napravljen i testiran u laboratoriji. Osim toga, uspešnost je bila veoma niska – od stotina hiljada generisanih kombinacija samo 16 je dovelo do funkcionalnih virusa.

- Teško je zamisliti da bi ovi modeli mogli sami da generišu funkcionalne genome koji bi odmah mogli da budu upotrebljeni - rekao je García Ojalvo.

Ova dva smrtonosna virusa mogu u početku izgledati kao grip: Ne ignorišite prve simptome

Izvor: edition.cnn.com/ zdravlje.kurir.rs