Jedna telesna mera može da ukaže na skriveni dijabetes: Nije obim struka
Predijabetes i dijabetes tipa 2 često dugo ostaju neotkriveni jer u početku ne moraju da izazivaju jasne simptome. Naučnici su sada razvili besplatan alat koji procenjuje rizik bez laboratorijskih analiza, a među podacima koje koristi našla se i jedna neočekivana telesna mera - dužine butine.
MEDWACS procenjuje verovatnoću da odrasla osoba ima predijabetes ili još neotkriven dijabetes tipa 2 na osnovu sedam podataka: godina, pola, indeksa telesne mase, obima struka, sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska, obima nadlaktice i dužine butine.
Sve mere mogu da se prikupe kod kuće pomoću metra, vage i aparata za merenje pritiska, a istraživači su ovih sedam pokazatelja izdvojili među gotovo 3.700 faktora koje je analizirao sistem mašinskog učenja.
- Dijabetes tipa 2 lako se dijagnostikuje analizom krvi, ali ako ne sumnjate da ga imate, nećete ni otići kod lekara da je uradite. Zato onlajn test kod kuće može da podstakne ljude da se obrate lekaru - kaže Daniel Ju sa Tehničkog univerziteta Danske, koji je vodio projekat.
Zašto baš dužina butine?
Prema objašnjenju Umberta Mađorea sa Univerziteta u Parmi, dužina butne kosti mogla bi da odražava razvoj tokom detinjstva i količinu mišićne mase u odraslom dobu.
- Loša ishrana tokom prvih godina života blago usporava rast kostiju i povezana je sa povećanim rizikom od dijabetesa decenijama kasnije. Osim toga, najveća mišićna grupa nalazi se u butinama, a ti mišići učestvuju u uklanjanju šećera iz krvi. Kraće noge znače i manje mišićne mase koja može da preuzme taj šećer, što povećava rizik od dijabetesa - objašnjava Mađore.
Kako je alat proveren?
Model je napravljen na osnovu 30 godina podataka američkog programa NHANES, a zatim testiran na odvojenim grupama ispitanika iz SAD i Južne Koreje.
U obe provere MEDWACS je bio podjednako uspešan ili uspešniji od postojećih metoda za procenu rizika. Autori smatraju da bi mogao da pomogne u prepoznavanju osoba kojima je potrebno kliničko testiranje.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Clinical Epidemiology.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs
