Način na koji crtate otkriva Parkinsonovu bolest: Veštačka inteligencija postigla tačnost do 99%
Mogući znaci Parkinsonove bolesti naučnici su do sada pronalazili u kosi, krvi, pa čak i ušnom vosku.
Istraživanja su pokazala da sa ovim neurološkim oboljenjem mogu biti povezani i način govora, promene u mentalnom zdravlju, pa čak i pojedini faktori iz životnog okruženja. Ipak, uprkos brojnim potencijalnim pokazateljima, Parkinsonova bolest se i dalje uglavnom dijagnostikuje na osnovu kliničkog pregleda i procene simptoma.
Nedostatak jednostavnih i pouzdanih biomarkera dodatno otežava rano otkrivanje bolesti. Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu Discover Computing ukazuje na mogućnost da bi jednostavan test crtanja, uz pomoć veštačke inteligencije, jednog dana mogao da pomogne u ranijem prepoznavanju Parkinsonove bolesti.
Tim istraživača iz Indije razvio je sistem veštačke inteligencije koji analizira način na koji osoba crta jednostavne oblike i na osnovu toga prepoznaje suptilne poremećaje u kontroli pokreta.
Veštačka inteligencija analizirala način crtanja
U istraživanju su korišćeni podaci 66 učesnika iz prethodne studije sprovedene u Brazilu. Među njima je bilo 31 osoba sa Parkinsonovom bolešću i 35 zdravih ispitanika.
Učesnici su koristili biometrijsku pametnu olovku dok su crtali spirale i meandre, odnosno neprekidne linije uglastog oblika. Olovka nije beležila samo izgled nacrtanih oblika, već i podatke o pokretima ruke, poput pritiska, brzine, nagiba i ubrzanja.
Istraživači su zatim sve prikupljene podatke analizirali pomoću različitih sistema veštačke inteligencije. Posebna pažnja bila je usmerena na sitne nepravilnosti u crtežima, ali i na promene u kontroli i koordinaciji pokreta koje ljudsko oko možda ne može lako da primeti.
Na kraju je poseban algoritam, nazvan SNAKE, uporedio rezultate različitih sistema i doneo konačnu procenu o tome da li je crtež napravila osoba sa Parkinsonovom bolešću ili zdrav ispitanik.
Visoka tačnost, ali rezultati tek treba da budu potvrđeni
Prema rezultatima istraživanja, sistem je meandarske obrasce prepoznao sa tačnošću od 98,95 odsto, dok je kod spiralnih obrazaca tačnost iznosila 97,74 odsto.
Istraživači smatraju da ovako visoka tačnost proizlazi iz kombinovanja dve vrste podataka. Sam crtež može da pokaže nepravilnosti u potezima i odstupanja oblika, dok senzori u pametnoj olovci beleže promene u brzini, pritisku i koordinaciji pokreta ruke.
Ipak, naučnici upozoravaju da rezultate treba tumačiti oprezno. Studija je obuhvatila samo 66 osoba, što je premali broj da bi se na osnovu nje moglo zaključiti da ovaj sistem može pouzdano da se koristi za dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti u široj populaciji.
Zbog toga je potrebno sprovesti veća klinička istraživanja kako bi se utvrdilo koliko je ova metoda pouzdana u stvarnim uslovima.
Ako buduća istraživanja potvrde ove rezultate, jednostavan test crtanja uz pomoć pametne olovke i veštačke inteligencije mogao bi jednog dana da postane dodatni, neinvazivni i pristupačniji način za rano otkrivanje Parkinsonove bolesti i pomoć lekarima u postavljanju dijagnoze.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
