Naučnici napravili mini pankreas u borbi protiv dijabetesa: Preuzima važnu ulogu u regulaciji šećera u krvi
Dijabetes tipa 1 pogađa više od 2,2 miliona ljudi u Evropi, a nastaje kada imuni sistem napadne ćelije pankreasa odgovorne za proizvodnju insulina. Za ovu bolest trenutno ne postoji lek, a pacijenti uglavnom kontrolišu nivo šećera u krvi uz pomoć redovnog praćenja glukoze i terapije insulinom.
Naprednije metode, poput transplantacije pankreasnih ostrvaca, mogu pomoći određenim pacijentima, ali njihovu širu primenu ograničavaju nedostatak ljudskih donora i potreba za doživotnom imunosupresivnom terapijom.
Zbog toga su naučnici razvili bioveštačku konstrukciju pankreasa koja sadrži ćelijske klastere sposobne da proizvode insulin. Cilj je da se obnovi prirodna sposobnost organizma da reguliše nivo šećera u krvi.
- Naš cilj je bio da napravimo bioveštački pankreas, konstrukciju koja sadrži ćelijske klastere koji proizvode insulin, ugrađene u zaštitni biomaterijal i sposobne da obnove normalan nivo šećera u krvi - rekla je dr Ekaterine Berishvili, koordinatorka projekta.
Ćelije koje proizvode insulin u zaštitnoj strukturi
Bioveštačka konstrukcija zasniva se na trodimenzionalnim klasterima ćelija koje proizvode insulin, kombinovanim sa ćelijama koje učestvuju u stvaranju krvnih sudova.
Kada se ove ćelijske strukture smeste u poseban biomaterijal, nastaje bioveštačka konstrukcija koja bi mogla da preuzme jednu od ključnih funkcija pankreasa, regulaciju nivoa glukoze u krvi.
Prema rečima naučnika, rezultati pokazuju da ovakav pristup ima potencijal da obnovi normalnu regulaciju šećera u krvi.
- Zajedno, ova rešenja pokazuju da bioveštačke konstrukcije pankreasa mogu da obnove normalan nivo šećera u krvi, nešto što jednostavno nije bilo moguće pre pet godina - istakla je Berishvili.
Potencijalni korak ka funkcionalnom leku
Posebno značajan deo istraživanja jeste pokušaj da se prevaziđe problem nedostatka ljudskih donora, koji predstavlja jednu od najvećih prepreka razvoju ćelijskih terapija.
Istraživači navode da bi ćelije svinjskog porekla mogle da predstavljaju potencijalno obnovljiv izvor za buduće terapije, što bi moglo da omogući širu primenu ovakvog pristupa.
- Jedna od najvećih prepreka za širu primenu bilo koje ćelijske terapije jeste nedostatak ljudskih donora. Svinjske ćelije, međutim, nude potencijalno neograničen i obnovljiv izvor - navela je Berishvili.
Za sada je bioveštačka konstrukcija uspešno potvrđena u pretkliničkim studijama. Naučnici još rade na unapređenju zaštite implantata od imunološkog sistema i pripremama za prva klinička ispitivanja na ljudima.
- Put ka funkcionalnom leku za dijabetes tipa 1, koji ne zavisi od ograničenog broja donora ili doživotne imunosupresije, sada je jasniji nego ikada - zaključila je Berishvili.
Izvor: cordis.europa.eu/Zdravlje.Kurir.rs
Dijabetes tipa 2 se ne dobija, već stiče: Organizam godinama šalje signale koje često ne primećujete
