Predstavljene nove smernice za srčanu insuficijenciju: Lekari sada drugačije klasifikuju bolest i terapiju

Ažurirane smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) za srčanu insuficijenciju donose značajne promene u klasifikaciji bolesti, pristupu lečenju i proceni pacijenata. Novi dokument stavlja veći naglasak na prevenciju, rano prepoznavanje bolesti i pravovremeno započinjanje terapije.

Nove preporuke posmatraju srčanu insuficijenciju kao kontinuum – od osoba koje imaju faktore rizika za razvoj bolesti do pacijenata sa uznapredovalom srčanom insuficijencijom.

Srčana insuficijencija je klinički sindrom koji nastaje kada srce ne može da obavlja svoju funkciju u dovoljnoj meri, a predstavlja značajan zdravstveni problem širom sveta.

Prema novim smernicama, srčana insuficijencija pogađa oko 1 do 3 odsto odrasle populacije. Iako su ishodi lečenja poboljšani tokom prethodnih decenija, manje od 60 odsto pacijenata sa dijagnozom srčane insuficijencije dočeka pet godina nakon postavljanja dijagnoze.

Stručnjaci upozoravaju da bi opterećenje ovom bolešću moglo dodatno da raste zbog starenja stanovništva, povećanja učestalosti gojaznosti i sve veće zastupljenosti faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

Zbog toga se u novim smernicama posebno ističu prevencija, rano otkrivanje i pravovremeno uvođenje odgovarajuće terapije.

Jednostavnija klasifikacija srčane insuficijencije

Jedna od važnijih promena odnosi se na klasifikaciju srčane insuficijencije prema ejekcionoj frakciji leve komore (LVEF), odnosno procentu krvi koji srce izbaci iz leve komore pri svakom otkucaju.

Dosadašnja podela obuhvatala je tri fenotipa bolesti. Novim smernicama klasifikacija je pojednostavljena na dve osnovne kategorije.

Srčana insuficijencija sa smanjenom ejekcionom frakcijom definiše se kao LVEF manja od 50 odsto, dok se srčana insuficijencija sa očuvanom ejekcionom frakcijom definiše vrednošću LVEF od 50 odsto ili više.

Kategorija srčane insuficijencije sa blago smanjenom ejekcionom frakcijom više se ne izdvaja kao posebna grupa. Prema novim preporukama, pacijenti iz ove kategorije imaju slične karakteristike bolesti i odgovore na određene terapije kao pacijenti sa smanjenom ejekcionom frakcijom.

Promenjena je i terminologija. Umesto izraza „akutna srčana insuficijencija“ koristi se termin „dekompenzovana srčana insuficijencija“. Promena treba da ukaže na činjenicu da pogoršanje srčane funkcije ne mora uvek nastati naglo, već može da se razvija postepeno.

Nove preporuke za terapiju

Ažurirane smernice donose i novu klasifikaciju terapijskih pristupa. Lečenje je podeljeno na osnovnu medikamentoznu terapiju, dodatnu medikamentoznu terapiju i intervencione metode.

Ovakva struktura omogućava da preporuke ostanu primenljive i sa pojavom novih lekova i medicinskih uređaja.

Među važnim novinama su preporuke klase 1 za primenu antagonista mineralokortikoidnih receptora kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom, nezavisno od vrednosti ejekcione frakcije leve komore.

Za semaglutid i tirzepatid izdate su preporuke klase 2a kod pacijenata sa očuvanom ejekcionom frakcijom i gojaznošću.

Nove smernice ne odnose se samo na lekove i procedure. Poseban značaj dat je edukaciji pacijenata i samopomoći, uz naglasak na informisanom donošenju odluka i aktivnom učešću pacijenata u dugoročnom lečenju.

Zašto su nove smernice važne?

Promene imaju za cilj da lekarima olakšaju prepoznavanje različitih oblika srčane insuficijencije i izbor odgovarajuće terapije.

Istovremeno, naglašavanje prevencije i ranog lečenja ukazuje na promenu pristupa – cilj nije samo lečenje već razvijene bolesti, već i smanjenje rizika da do nje uopšte dođe ili da napreduje.

Za pacijente to znači da kontrola faktora rizika, redovno praćenje zdravstvenog stanja i pravovremena konsultacija sa lekarom imaju još veći značaj. 

Izvor: emjreviews.com/zdravlje.kurir.rs

Šta je srčana slabost i kako nastaje? Kardiolog otkriva skrivene simptome koji mogu da ugroze život