Svinjski bubreg ispisao istoriju transplantacije: Pacijent 9 meseci živeo bez dijalize, a zatim dobio ljudski organ

Pacijent kojem je bila potrebna transplantacija živeo je devet meseci zahvaljujući genetski modifikovanom bubregu svinje. Reč je o prvom dokumentovanom slučaju u kojem je životinjski organ uspešno poslužio kao svojevrsni „most“ do transplantacije. Svinjski bubreg privremeno je preuzeo funkciju bubrega i omogućio pacijentu da ne zavisi od dijalize dok je čekao odgovarajući ljudski organ.

Devet meseci bez dijalize

Konkretno, genetski modifikovan svinjski bubreg omogućio je 66-godišnjem muškarcu da devet meseci živi bez potrebe za dijalizom.

Rezultati ovog slučaja objavljeni su u medicinskom časopisu The Lanceti predstavljaju važan korak u razvoju ksenotransplantacije, odnosno presađivanja organa između različitih vrsta, objašnjavaju stručnjaci.

Nedostatak organa

Otkriće je posebno značajno zbog nedostatka organa za transplantaciju. Broj pacijenata kojima je potrebna transplantacija mnogo je veći od broja dostupnih organa, zbog čega mnoge osobe godinama čekaju na odgovarajući organ.

Pacijent dve godine bio na hemodijalizi

Muškarac iz studije imao je 66 godina i bolovao je od bubrežne slabosti uzrokovane dijabetesom tipa 2. Pre nego što je dobio svinjski bubreg, dve godine je bio na hemodijalizi.

Svinjski bubreg mu je presađen u januaru 2025. godine. Pacijent nije imao živog donora i bio je na listi čekanja za transplantaciju bubrega od preminulog donora. Procena je bila da bi na odgovarajući ljudski bubreg mogao da čeka više od pet godina.

Verovatnoća da će dobiti organ koji mu je bio potreban iznosila je oko 9 odsto. Istovremeno, procenjeni rizik od smrti ili uklanjanja sa liste čekanja bio je veći od 40 odsto.

Svinjski bubreg genetski modifikovan 69 puta

Bubreg korišćen za transplantaciju poticao je od genetski modifikovane svinje. Organ je imao 69 genetskih modifikacija, sa ciljem da se poboljša njegova kompatibilnost sa ljudskim organizmom i poveća bezbednost transplantacije.

Prema istraživačima, presađeni bubreg počeo je da funkcioniše odmah nakon operacije. Organ je uspešno omogućio pacijentu da 271 dan bude bez dijalize.

Stručnjaci navode da je ovo rekordno dug period tokom kojeg je genetski modifikovan životinjski bubreg uspešno funkcionisao kod čoveka kao privremeno rešenje do transplantacije ljudskog organa.

Zašto je svinjski bubreg uklonjen?

Devet meseci nakon transplantacije lekari su odlučili da uklone svinjski bubreg jer je počeo da gubi funkciju. U međuvremenu se pojavila mogućnost da pacijent dobije ljudski bubreg.

Lekari su pronašli organ od preminulog donora koji je imao izuzetno visok stepen podudarnosti tkiva sa pacijentom. Zahvaljujući tome, muškarac je ljudski bubreg dobio ranije nego što se prvobitno očekivalo.

Transplantacija je bila uspešna, a funkcija ljudskog bubrega ostala je stabilna.

Nije bilo znakova infekcije životinjskog porekla. Takođe nisu otkriveni znaci stvaranja antitela protiv ljudskog tkiva. Prisustvo takvih antitela moglo bi ozbiljno da oteža prihvatanje ljudskog bubrega i poveća rizik od njegovog odbacivanja.

Ipak, naučnici naglašavaju da sve ovo ne znači da su potencijalni rizici ksenotransplantacije rešeni.

Prvi pokušaji nisu bili toliko uspešni

Transplantacija genetski modifikovanih svinjskih organa već godinama se istražuje kao moguće rešenje za nedostatak ljudskih organa.

Prva transplantacija svinjskog bubrega živom čoveku izvedena je 2024. godine. Taj pacijent je preminuo nakon 52 dana zbog srčanih problema koji nisu bili povezani sa transplantacijom.

Pre sadašnjeg slučaja nijedna prethodna studija nije dokumentovala preživljavanje ksenotransplantiranog organa duže od dva meseca. Zbog toga devetomesečno funkcionisanje genetski modifikovanog svinjskog bubrega predstavlja značajan pomak.

Autori studije navode da ovaj slučaj pokazuje i veliki potencijal i izazove koji još postoje u kliničkoj ksenotransplantaciji bubrega.

Svinjski bubreg kao „most“ do ljudskog organa

Jedna od najzanimljivijih mogućnosti koju ovaj slučaj otvara jeste korišćenje svinjskog bubrega kao privremenog rešenja za pacijente koji dugo čekaju transplantaciju.

Pacijentima koji godinama zavise od dijalize takav pristup mogao bi da obezbedi funkcionalan bubreg tokom perioda čekanja.

To bi značilo da bi genetski modifikovan svinjski bubreg mogao da posluži kao „most“ između dijalize i konačne transplantacije ljudskog organa.

Nedostatak organa je najveća kriza

- Nedostatak organa je najveća kriza sa kojom se trenutno suočavamo u transplantaciji - rekao je Leonardo Riella, glavni autor studije iz zdravstvenog sistema Mass General Brigham.

On smatra da bi ksenotransplantacija mogla da pomogne u rešavanju ovog problema.

- U početku tako što bi pacijentima omogućila život bez dijalize dok čekaju ljudskog donora bubrega, a potencijalno, kada uspostavimo dugoročnu bezbednost i trajnost, i kao samostalan oblik lečenja - rekao je Riella.

Drugim rečima, cilj nije nužno da svinjski bubreg zauvek zameni ljudski bubreg. U početku bi mogao da bude privremeno rešenje, dok bi se dugoročno istraživalo da li genetski modifikovani životinjski organi mogu da predstavljaju trajnu zamenu za ljudske organe.

Ograničenja

Najvažnije ograničenje jeste činjenica da je ovo samo jedan slučaj. Nije postojala kontrolna grupa sa kojom bi rezultati mogli direktno da se uporede.

Takođe, pacijent je pažljivo odabran, a tokom celog postupka imao je intenzivno praćenje i specijalizovanu medicinsku negu. Takav nivo stručnog nadzora možda neće biti dostupan u svim zdravstvenim ustanovama. Zbog toga se rezultati ne mogu automatski primeniti na sve pacijente sa otkazivanjem bubrega.

Potrebna su dodatna istraživanja na većem broju ljudi kako bi se utvrdilo koliko su ovakve transplantacije bezbedne, koliko dugo organi mogu da funkcionišu i koji pacijenti bi od njih imali najviše koristi.

Novi korak u borbi protiv nedostatka organa

Ako buduća istraživanja potvrde bezbednost i dugotrajnu funkcionalnost ovakvih transplantata, ksenotransplantacija bi jednog dana mogla da promeni način na koji se leči završna faza bubrežne slabosti.

Za pacijente koji godinama čekaju na transplantaciju, genetski modifikovani svinjski bubreg mogao bi da predstavlja novu mogućnost, ne samo kao potencijalni trajni organ, već i kao „most“ koji im daje dragoceno vreme do ljudske transplantacije, veruju stručnjaci.

Izvor: euronews.com/ zdravlje.kurir.rs

Vrhunski hirurzi iz Londona stižu u Tiršovu: Složene operacije srca i transplantacija bubrega o trošku RFZO