Groznica Zapadnog Nila još ne miruje: Vrh sezone prolazi, ali doktorka upozorava na mesta gde je oprez i dalje neophodan
Groznicom Zapadnog Nila u Srbiji je zvanično zaraženo 37 pacijenata, što je više nego dvostruko u odnosu na nedelju dana ranije. Stručnjaci ipak tvrde da je vrhunac groznice Zapadnog Nila prošao i objašnjavaju da je ovaj porast broja inficiranih osoba delom posledica laboratorijskog potvrđivanja slučajeva. Zasad nisu uočeni faktori koji bi ukazivali na produženu ili intenzivniju sezonu, napominje dr Dragana Plavša iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Kako funkcioniše sistem nadzora?
Broj registrovanih slučajeva groznice Zapadnog Nila u Srbiji za nedelju dana povećan je sa 18 na 37. Iako takav rast na prvi pogled deluje dramatično, predstavlja uobičajen nalaz tokom sezone i posledica je, između ostalog, načina na koji funkcioniše sistem nadzora, navodi u razgovoru za RTS dr Plavša.
Slučajevi infekcije registruju se nakon laboratorijske dijagnostike, pošto i drugi virusi mogu da izazovu simptome slične groznici Zapadnog Nila - povišenu temperaturu, malaksalost, bolove u mišićima i zglobovima. I kod težih, neuroinvazivnih oblika, neophodno je utvrditi da li je uzrok virus Zapadnog Nila ili druga virusna infekcija.
- Sama klasifikacija slučaja, onda kada možemo da kažemo da smo sigurni da je to groznica Zapadnog Nila, zapravo je nakon laboratorijske dijagnostike i krajnjeg epidemiološkog ispitivanja - ističe Plavša.
Od prvih simptoma do potvrde može da prođe i dve nedelje
Kod osoba koje razviju neuroinvazivni oblik bolesti do javljanja zdravstvenom sistemu obično prođe do nedelju dana od pojave prvih simptoma. Potom sledi dijagnostika, zbog čega informacija da je kod određenog pacijenta potvrđena groznica Zapadnog Nila može da stigne tek desetak dana do dve nedelje nakon početka bolesti.
Zbog toga se, naglašava Plavša, prilikom epidemiološke analize ne posmatra samo trenutak kada je slučaj potvrđen, već pre svega datum kada su se kod obolelog pojavili prvi simptomi.
Analize su pokazale da je vrhunac zabeležen tokom 33. i 34. nedelje, što znači da su se oboleli zarazili nešto ranije. Prema njenim rečima, takva epidemiološka slika je očekivana, a broj obolelih nije značajnije veći u odnosu na prethodne sezone.
- Utvrdili smo da je ovo jedna blaža simptomatologija koju smo do sada videli - navodi doktorka, ukazujući na zaključke multisektorske radne grupe u kojoj su, pored epidemiologa, i veterinari, entomolozi, laboratorijski stručnjaci, klimatolozi i stručnjaci iz oblasti transfuzije.
Osamdeset odsto zaraženih nema simptome
Za groznicu Zapadnog Nila ne postoje specifična antivirusna terapija niti vakcina. Jedan od problema u njihovom razvoju jeste to što čak 80 odsto ljudi inficiranih virusom nema nikakve simptome.
Dr Plavša objašnjava da je zbog toga teško pratiti efikasnost potencijalnih lekova i vakcina, posebno zato što je reč o sezonskom oboljenju i što se unapred ne može znati koliko će sezona biti intenzivna niti gde će virus cirkulisati.
U kojim mestima ima više slučajeva infekcije?
Posle oko 15 godina nadzora u Srbiji, ipak je moguće izdvojiti područja na kojima se infekcija češće pojavljuje. Među njima su Beograd, Južnobački i Južnobanatski okrug, kao i drugi delovi Vojvodine.
Blizina velikih reka, kanala i šuma pored reka takođe je značajna, jer su to prirodna staništa i komaraca i ptica koje predstavljaju glavne rezervoare virusa.
- Tu se omogućava ta transmisija i održavanje ciklusa ovog virusa - objašnjava doktorka.
Ko je u pojačanom riziku od razvoja teže kliničke slike?
Iako 80 odsto inficiranih nema simptome, kod starijih osoba i ljudi sa hroničnim oboljenjima postoji veći rizik od razvoja teže kliničke slike. To, međutim, ne znači da će svaka osoba starija od 50 godina ili svaki hronični bolesnik razviti neuroinvazivni oblik ukoliko se zarazi.
- Tu je uslov sklop nekih kompleksnih faktora, ali 80 odsto važi i za zdravu populaciju - naglašava dr Plavša.
Virus prenosi „domaći“ komarac
Virus Zapadnog Nila u Srbiji prenosi vrsta komarca Culex pipiens, koja je odavno prisutna na našim prostorima. Doktorka objašnjava da je „domaći“ komarac postao samo prenosilac, vektor, dok su virus na naše prostore donele ptice selice.
Ptice predstavljaju prirodni rezervoar virusa, a komarci se inficiraju hraneći se njihovom krvlju i potom mogu da prenesu virus na ljude. Sam komarac zbog virusa ne oboleva niti se spolja menja, pa čovek ne može da prepozna da li ga je ujeo zaraženi komarac.
- Ne možemo nikako da znamo, s obzirom na to da su komarci samo vektori. Oni ne obolevaju, ne menjaju se - napominje dr Plavša.
Oprez tokom septembra, moguće i početkom oktobra
Iako dosadašnji podaci ukazuju da je Srbija verovatno prošla kroz vrhunac ovogodišnje sezone, dr Plavša savetuje da građani nastave da se štite od uboda komaraca tokom septembra, a moguće i početkom oktobra.
Prema analizama faktora koji mogu da dovedu do produžene sezone ili intenzivnijeg prenošenja virusa, za sada nema pokazatelja koji bi upućivali na takav scenario.
- Ne možete, kada se borite protiv prirode, da budete 100 odsto u pravu, ali svi oni faktori koji su analizirani, koji mogu da utiču na neku dužu sezonu ili na intenzivniju transmisiju, nisu uočeni. Tako da možemo da kažemo da smo imali negde pik sezone - ističe dr Plavša.
Suzbijanje komaraca, prema njenim rečima, donosi rezultate i predstavlja jednu od ključnih mera za smanjivanje rizika od širenja virusa, uz lične mere zaštite od uboda.
Izvor: rts.rs/lat/ zdravlje.kurir.rs
